Zašto je Trocki pogubio heroja koji je 1918. spasao sovjetsku flotu?

Boljševički teror često nije pravio razliku između „naših“ i „njihovih“, nego je ubijao i jedne i druge. Jedna od takvih žrtava bio je kapetan Aleksej Ščastni, koji je spasao celu Baltičku flotu od Nemaca.

U ranu zoru 11. aprila 1918. godine imperatorska nemačka flota se približavala Helsingforsu (danas Helsinki) sa ciljem da se umeša u finski građanski rat i satre komunističke snage. To, međutim, nije bio jedini njen cilj.

Sovjetska Baltička flota je bila ukotvljena u finskoj prestonici i kao neutralna strana u tom konfliktu spremala se za povratak kući. Nemačke vlasti su imale ambiciozan plan da zaplene ruske ratne brodove koji su u tom trenutku bili lak plen.

Aleksej Mihajlovič Ščastni

Public domain

Međutim, taj plan je osujećen sjajnom ruskom operacijom, tako da su nemački oficiri stigli da vide samo siluete poslednjih ruskih brodova na horizontu. Plen je umakao Nemcima „ispred nosa“, a za to je bio zaslužan kapetan Baltičke flote Aleksej Ščastni. On je uspeo da organizuje odvažnu i tešku evakuaciju nekoliko stotina ratnih brodova kroz zaleđeni Finski zaliv i njihovo prebacivanje na rusku vojnopomorsku bazu u Kronštatu.

U ledenoj zamci

Početkom 1918. godine ruska Baltička flota bila je bleda senka nekadašnje slavne flote. Po završetku Prvog svetskog rata i u haosu revolucije u njoj je vladala loša disciplina i nije bilo borbenog duha. Pored toga, mornari se nisu potčinjavali oficirima i odnosi među njima su bili veoma napeti.

Nova nezavisna Finska više nije bila deo Rusije tako da su ruske trupe, a među njima i Baltička flota, morale da napuste ovu zemlju. Mornari su samo čekali da se otopi led u Finskom zalivu.

Zima je te 1918. bila veoma hladna tako da je plovidba kroz zaliv praktično bila obustavljena. Kapetan Ščastni je imao na raspolaganju nekoliko ledolomaca tako da bi dozvolio kretanje brodova samo u ekstremnim okolnostima.

Zasedanje na mirovnoj konferenciji gde je potpisan Brest-Litovski mir između Sovjetske Rusije sa jedne strane i Centralnih sila – Nemačke, Austrougarske, Bugarske i Turske – sa druge. 3. mart 1918 (iz Centralnog državnog filmskog i fotografskog arhiva dokumenata SSSR-a). Reprodukcija,

Sputnik

Ekstremne okolnosti su nastale kada su Rusi 3. marta potpisali sa Nemcima mirovni sporazum u Brest-Litovsku, pa su Nemci težili da iskoriste slabost Rusije i zaplene celu Baltičku flotu.

Nemački napad

Nemačke vlasti su htele da jednim udarcem ubiju dve muve. U Finskoj je besneo građanski rat između „crvenih“ i „belih“, i dok je Rusija proglasila svoju neutralnost (bar zvanično), Nemačka je planirala da se otvoreno umeša u konflikt i proširi svoj uticaj u regionu.

Nemci su ponudili svoju pomoć finskom „belom“ pokretu koju je ovaj rado prihvatio, tako da se 5. marta imperatorska flota približila Olandskim ostrvima, koja su poslužila Nemcima kao glavna baza prilikom intervencije u Finskoj.

Nemački vojnici u Helsinkiju.

Public domain

Tokom narednih nedelja nemačke trupe su bile sve bliže ruskoj floti: 3. aprila su okupirale poluostrvo Hanko na jugu Finske, a 7. aprila su ušle u grad Lovisa, oko 80 km od Helsingforsa.

Nemci su bili ubeđeni da će se ruska flota naći u zamci i neće stići da otplovi u Kronštat. Nekoliko stotina ukotvljenih ratnih brodova bio je lak, bespomoćan i privlačan plen.

Boljševički lideri su preporučili Ščastnom dve varijante – da vrati flotu kući ili da je digne u vazduh. Druga varijanta je bila daleko jednostavnija, ali je kapetan odlučio da spase brodove.

„Ledena plovidba“

Nije bilo lako organizovati i motivisati mornare klonule duhom, ali je Ščastni postigao nemoguće – ubedio je svoje oficire da dejstvuju brzo i efikasno, iako je vremena bilo malo.

Ledolomac „Jermak“.

Public domain

Kapetan je shvatio da nije moguće odjednom evakuisati sve brodove pa je odlučio da podeli evakuaciju na tri faze. Prva faza je izvedena početkom marta kada je Finski zaliv još uvek bio zamrznut.

Prvi odred brodova napustio je Helsingfors 12. matra. Ledolomci su uz velike poteškoće razbili led i napravili uzak prolaz za desetine drugih brodova. Posebnu važnost je imalo šest ruskih oklopnih ratnih brodova, i zato su oni prvi napustili Finski zaliv.

Mehaničar o kome nema drugih istorijskih podataka osim da se zvao G. Trusov i služio u podmornici „Tur“, zapisao je sa kakvim je poteškoćama ledolomac „Jermak“ čistio put za druge brodove: „Debeo sloj leda teško se lomio pod pritiskom morskog gorostasa. Brod se povremeno zaustavljao, vraćao i iz zaleta moćnim udarcima razbijao nagomilani led“.

Tokom leta bi takva plovidba trajala sedam časova, a u rano proleće su brodovi plovili skoro nedelju dana. Prvi ratni brod je uplovio u Kronštat 17. marta.

Drugi odred brodova isplovio je iz Helsingforsa 4. aprila, a samo tri dana kasnije morala je da isplovi i treća grupa jer su se nemačke trupe i ratni brodovi već opasno približili gradu.

Ledeni pohod brodova Baltičke flote, Mart - april 1918.

Public domain

Kapetan Ščastni je među poslednjima napustio Helsigfors 11. aprila, a Nemci su već narednog dana zauzeli grad. Nemački oficiri su, međutim, mogli samo pogledom da isprate ruske brodove koji su im umakli u poslednji čas.

Eskadrila britanskih podmornica je na Baltiku učestvovala u Velikom ratu zajedno sa Rusima, i takođe je bila stacionirana u Helsigforsu. Podmornice nisu mogle da otplove u Englesku niti u boljševičku Rusiju. Ne želeći da se predaju neprijatelju Englezi su potopili svoje podmornice u zalivu i otputovali u London kako su znali i umeli.

„Zahvalnost“ Trockog

Poslednji ratni brodovi Baltičke flote uplovili su u Kronštat 20. aprila. Ščastni nije izgubio nijedan ratni brod – vratio je svih 236 brodova među kojima je bilo šest oklopnih ratnih brodova, pet krstarica, 59 razarača i 12 podmornica. Ostalo je samo nekoliko manje bitnih brodova.

Lav Trocki

Getty Images

Kapetan Ščastni je slavljen kao „crveni admiral“ i „spasilac flote“. Bio je heroj, ali ga nisu svi tako dožiljavali.

Kapetanova popularnost je bila toliko velika da mu je pozavideo Lav Trocki, a on je tada komandovao sovjetskom armijom i flotom. Pored toga, Ščastni i Trocki nisu lako nalazili zajednički jezik i raspravljali su se po svakom pitanju. Na kraju je Trocki odlučio da uništi čuvenog kapetana i proglasio ga je za „vrlo važnog zločinca“.

Zahvaljujući intrigama Lava Trockog kapetan Ščastni je optužen za kontrarevolucionarnu delatnost. „Ščastni je herojskim postupkom podigao sopstvenu popularnost koju je hteo kasnije da iskoristi protiv sovjetskih vlasti“, piše u optužbi.

Apsurdnost takve optužbe je bila očigledna, ali je vlast Trockog odigrala odlučujuću ulogu tako da je komandant Baltičke flote streljan 22. juna 1918. Njegova uloga u „Ledenoj plovidbi“ potpuno je izbrisana iz sovjetske istoriografije.

Pre streljanja je kapetan Ščastni rekao: „Trocki me je osudio na smrt zbog dve stvari: prvo, zato što sam spasao flotu u nemogućim uslovima, i drugo, jer je znao da sam popularan među mornarima i plašio se toga“.