Rumunija i Moldavija: projekat latentne integracije
Nakon što je u Moldaviji na vlast došla vladajuća Alijansa za evropsku integraciju (AEI), proces zbližavanja sa susednom Rumunijom se ubrzao. Rumunske elite, naoružavši se doktrinom panrumunizma, počele su aktivno promovisati svoje interese u Moldaviji i proširivati svoje prisustvo ne samo na nivou medija i nevladinih organizacija (NPO), nego već i u organima državne vlasti. O tome da Rumunija dobija podršku SAD za razvoj svojih NPO, medija i investicionih projekata u Moldaviji govori i poslednji izveštaj američkog analitičkog centra „Stratfor“. Na primer, za godinu dana u Republici Moldaviji (RM) otvorena su dva rumunska televizijska kanala – Publika TV i Žurnal TV.
Već u prvim mesecima svoje vladavine Alijansa za evropsku integraciju potpisala je sa Bukureštom sporazum o sitnoj pograničnoj trgovini i transportu, otvorila dva rumunska konzulata (u Belcima i Kaguli), uklonila bodljikavu žicu na granici duž reke Prut. Pri tom vladajući sada u Modaviji liberali nisu ni zucnuli o potpisivanju Osnovnog sporazuma i Sporazuma o granicama sa Rumunijom. Odbijajući da potpisuje ta dva temeljna sporazuma, Rumunija faktički ne priznaje suverenitet i nezavisnost moldavske države, smatrajući je istorijskim nesporazumom.
Rumunski predsednik Trajan Besesku obećao je da će osnovati Agenciju za vraćanje rumunskog državljanstva u Bukureštu, sa pet regionalnih biroa. Procedura dobijanja rumunskog pasoša maksimalno je pojednostavljena. Danas oko 600 hiljada moldavskih građana stoji u redu za dobijanje rumunskih pasoša, a 120 hiljada građana Moldavije već ima rumunsko državljanstvo.
AEI je sa svoje strane takođe dala svoj doprinos tom procesu, dozvolivši dvojno državljanstvo u strukturama vlasti. U aparatu predsednika, vlade RM danas rade inostrani građani – Rumuni. Mnoge ministarske i poslaničke, pa čak i predsedničke fotelje u Moldaviji danas zauzimaju ljudi, koji su državljani Rumunije.
Rezultati tog antidržavnog vrzinog kola brzo su došli do izražaja. Već 15. jula 2010. godine pojavila se informacija o tome, da je Republika Moldavija omogućila Rumuniji slobodan pristup nacionalnoj bazi podataka Državnog registra stanovništva. U celom civilizovanom svetu, u kome su zaštićeni lični podaci građana, takva provera može se obaviti isključivo na osnovu zvaničnog zahteva, i jedino po strogo ograničenim kriterijumima.
Sve su jasnije vidljivi elementi „spoljnog upravljanja“ Moldavijom.Po prvi put za 19 godina nezavisnosti Moldavije u rukama predstavnika unionističkog političkog krila, lidera Liberalne partije Mihaja Gimpua našle su se tri najviše državne funkcije: predsednika parlamenta, predsednika i vrhovnog komandanta. Zato je, najverovatnije, 1. decembra 2009. godine, Mihaj Gimpu praznovao „Dan Rumunije“, a u januaru (26-27) održana je pompezna poseta rumunskog predsednika Trajana Beseskua Moldaviji, gde su ga dočekali svi ministri i poslanici iz AEI. Za vreme posete Moldaviji Besesku je otvoreno izjavio, da nikada neće potpisati Sporazum o granici sa Moldavijom, stavivši tako do znanja da on tu granicu jednostavno ne priznaje.
Uoči posete Beseskua Kišinjovu ministar inostranih poslova Rumunije Teodor Bakonski dao je skandaloznu izjavu o tome, da ne postoje ni moldavski jezik, niti moldavski narod, i po prvi put na zvaničnom nivou Moldaviju nazvao „Besarabijom“, tojest, rumunskom provincijom. Emil Bok, premijer Rumunije, nalazeći se 22. septembra 2010. godine u SAD, izjavio je da je cilj spoljne politike Rumunije da „ukloni granice sa Moldavijom u okvirima Evropske unije“ i dodao, da Bukurešt nikada neće priznati „pakt Ribentrop- Molotov“, koji je doveo do gubitka Besarabije.
Predsednik Nacionalne banke Moldavije Dorin Dregucan i gubernator Nacionalne banke Rumunije Mugur Iseresku su 6. januara 2010. godine zaključili sporazume o početku svemogućih „projekata“, čija suština je i dalje tajna. 15. marta 2010. godine u Kišinjovu je održan ceremonijal otvaranja Parlamentarnog biroa rumunskog senatora, potpredsednika komisije za spoljnu politiku Viorela Badja. Drugim rečima, u Moldaviji su počeli zvanično funkcionisati rumunski organi državne vlasti!
U aprilu 2010. godine Mihail Gimpu je sa Trajanom Beseskuom potpisao Deklaraciju o strateškoj saradnji u evropskoj integraciji. Tim dokumentom Bukurešt je pokušao da zameni Osnovni politički sporazum. U suštini, taj dokument priznaje Rumuniji pravo na ulogu „advokata“ Moldavije u procesu njenog prijema u Evropsku uniju, fiksira odnose subordinacije „mlađeg“ Kišinjova u odnosu na „starijeg“ - Bukurešt.
Devetog maja 2010. godine, saznavši da Rumunija nije pozvana na paradu Pobede u Moskvu, vršilac dužnosti predsednika Mihaj Gimpu je demonstrativno odbio da učestvuje na svečanostima u ruskoj prestonici i izjavio, da je Moldavija, tobože, „gubitnička strana u ratu“, pa prema tome ni on lično kao „gubitnik“ nema šta da traži na prazniku pobednika. Ti potezi Mihaja Gimpua su još jednom potvrdili da se spoljna politika Kišinjova u vreme vladavine AEI direktno koordinira sa Bukureštom.
U medijima su se 27. jula 2010. godine pojavile informacije o tome, da je usvojen Akcioni plan, koji su potpisali zamenik ministra unutrašnjih poslova, komandant karabinjerskih jedinica Moldavije Vasil Dragomirov i generalni inspektor Rumunske žandarmerije Olimpiador Antonesku. Plan predviđa razmenu iskustava, organizaciju zajedničkih poseta školskim ustanovama, obuku moldavskih oficira u Školi rumunske žandarmerije. Istovremeno su suština plana i načini njegove realizacije ostali stogo pov. Skrivanje sadržine tog dokumenta omogućava pretpostavku, da je on nastavak svih onih istih opasnih poteza koje preduzima režim AEI na planu zbližavanja i potpune integracije oružanih struktura Moldavije i Rumunije.
Međutim, aktuelne moldavske vlasti ne nameravaju da se zaustave na tome. 13. septembra 2010. godine moldavska javnost saznala je, da Moldavska Republikai Rumunija pripremaju zaključivanje međudržavnog Sporazuma o vojnoj saradnji. To podrazumeva organizovanje zajedničkih manevara, razmenu tajnih informacija u pogledu planiranja odbrane, uzajamno korišćenje poligona itd.
Članom 5 tog Sporazuma predviđeno je stvaranje mešovite moldavsko-rumunske vojne komisije, na čelu sa ministrima odbrane, koja će pratiti realizaciju Sporazuma, a takođe vršiti razmenu informacija posredstvom ambasada. Tojest, formiraju se zajednički organi vlasti Moldavije i Rumunije – pod rumunskim rukovodstvom. Jasno je i protiv koga je usmerena ta saradnja, imajući u vidu da je Rumunija – članica NATO, i da je još 23. juna 2010. godine Trajan Besesku, oglašavajući u rumunskom parlamentu Nacionalnu strategiju odbrane, izjavio da ruska armija u Pridnjestrovlju ugrožava nacionalnu bezbednost Rumunije.
Takvo „partnerstvo“, jednako spoljnoj upravi i kontroli, uspostavljeno je i sa drugim strateški važnim moldavskim ministarstvima.
Direktor moldavske Službe za informisanje i bezbednost George Mihaj je 27. septembra izjavio o tome, da je „jedan od prioriteta Službe za informisanje i bezbednost (SIB) uspostavljanje partnerskih odnosa sa rumunskim tajnim službama“, priznavši da rumunske specijalne službe pružaju punu podršku moldavskim kolegama u kontaktima sa evropskim kolegama. Odgovarajući dogovor s tim u vezi postignut je za vreme martovskog susreta u Bukureštu direktora navedenih specijalnih službi.
Rumunski ministar inostranih poslova Teodor Bakonski je 29. septembra 2010. godine, posle skandala u vladajućij koaliciji, podržao AEI, preporučivši učesnicima u toj koaliciji da ostanu homogeni! Sa strane gledano, to je izgledalo u najmanju ruku kao mešanje u predizbornu kampanju, a ako hoćemo, i kao instrukcija šefa svojim podčinjenim! Jer Moldavija je još uvek suverena zemlja...
Ozbiljnu zabrinutost izaziva kampanja u medijima u cilju diskreditovanja Crkve u liku Moldavske Mitropolije RPC, jer je to poslednji bedem nezavisne moldavske državnosti. Prema nekim podacima, Ministarstvu pravde RM podnet je zahtev za stvaranje Moldavske autokefalne crkve. U suštini, ponavlja se ukrajinski scenarij, kada su „narandžaste vlasti“ u periodu od 2004. do 2009. godine zapodenule pravi rat protiv Ruske pravoslavne crkve.
Za stručnjake u oblasti državne simbolike i semiotike posebno je indikativan ukaz Gimpua od 24. juna 2010. godine kojim se 28. juni proglašava „Danom sovjetske okupacije“. Taj ukaz je u prvom redu predstavljao pokušaj da se i sama moldavska državnost proglasi nelegitimnom: ako se 28. juni prizna kao dan okupacije Besarabije, onda naredni korak treba da bude povratak date teritorije „zakonitom vlasniku“, tojest, Rumuniji.
Kao posledica antidržavne politike AEI, već između 15 i 30 procenata moldavskog stanovništva (prema podacima anketa, sprovedenih maja 2010. godine) nema ništa protiv ujedinjenja Moldavije sa Rumunijom.
Odustavši od frontalnog napada na moldavsku državnost i direktnog ujedinjenja sa Moldavijom, Bukurešt se opredelio za taktiku „latentne integracije“. Cilj je da se na teritoriji Republike Moldavije formira rumunski protektorat sa zajedničkim organima vlasti i uprave, sa biznis-strukturama i obrazovnim institucijama. Faktički će to biti konfederacija, a formalno – „dve rumunske države“.
- Izvor
- Fond stzrateške kulture, srb.fondsk.ru/ vostok.rs
- Povezane teme
- Rumunija
- Moldavija
- stanovništvo
- geopolitika
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.