Sedamnaest glavnih gradova u koje je ušla ruska vojska

Mnogi od ovih gradova su dočekali ruske vojnike sa radošću. Mnogi, ali ne svi.

Ovo je spisak stranih prestonica koje još uvek pamte rusku vojsku (negde zvanu, a negde nezvanu). Ruski i sovjetski gradovi nisu na spisku.

1. Stokholm (1743) 

 

Public domain

Švedska i Rusija su u 18. veku mnogo puta ratovale jedna protiv druge, ali je bio i slučaj kada su ruski vojnici ušli u glavni grad Švedske, a stanovništvo ih dočekalo raširenih ruku. Švedskoj je pretila opasnost od danske invazije, a švedski seljaci su podizali buntove, tako da su se vlasti obratile bivšem neprijatelju i zamolile Rusiju da garantuje bezbednost Stokholma. Oko 12.000 ruskih vojnika ušlo je u švedsku prestonicu u novembru 1743. godine. Rusi su ostali tamo do leta naredne godine.

2. Berlin (1760, 1945) 

Crvena armija proslavlja pobedu ispred srušenog zdanja Rajhstaga, Berlin, Nemačka, maj 1945. g.

Getty Images

Kada je ruska armija prvi put ušla u Berlin, ovaj grad je tada bio prestonica Pruske, a Pruska je bila neprijatelj Rusije u Sedmogodišnjem ratu (1756-1763). Dok je pruski kralj Fridrih II ratovao protiv Austrije u Šleziji ruska armija je napala i zauzela loše zaštićenu prestonicu. Nije se u njoj dugo zadržala, ali je misija bila uspešna.

Drugi put su ruske trupe ušle u Berlin sa daleko većim trijumfom. U jednoj od najkrvavijih borbi u Drugom svetskom ratu (80.000 poginulih sovjetskih vojnika) Crvena armija je zauzela glavni grad Trećeg rajha i tako zakucala poslednji ekser u mrtvački sanduk nacističke Nemačke.

3. Rim (1799) 

 

Getty Images

Napoleon Bonaparta je 1796. i 1797. kontrolisao Italiju, što je bila neposredna opasnost za ostali deo Evrope. Rusija je reagovala organizovanjem italijanske i švajcarske ekspedicije u kojoj je vojskovođa Aleksandar Suvorov napao Francuze. Tokom ekspedicije je poručnik Petar Balabin neočekivano iz Napulja krenuo prema Rimu sa 800 vojnika i primorao francuski garnizon na povlačenje. Rusi su se „širili“ po Rimu nekoliko nedelja.

4. Amsterdam (1813) 

 

Getty Images

Kada je Napoleon izgubio rat protiv Rusije 1812. godine, njegova pozadina je priterana uza zid. Koalicija je pobedila zavojevača i evropski gradovi sa Napoleonovom zastavom su padali jedan za drugim, uključujući bivše i buduće prestonice nezavisnih država. Jedna od njih je bio Amsterdam. Ruski general Aleksandar fon Benkendorf je u decembru 1813. oslobodio ovaj grad, podržao holandski ustanak i toplo dočekao princa Vilijema II koji se vratio iz izgnanstva.

5. Pariz (1814) 

Ulazak ruske vojske u Pariz.

Public domain

U martu 1814. koalicija je konačno zauzela Napoleonovu sopstvenu prestonicu. Ruski imperator Aleksandar I odigrao je odlučujuću ulogu u zauzimanju Pariza. On je osmislio plan prema kome je Napoleonova pažnja bila usmerena na jug Francuske, gde se borila protiv neznatnih snaga, dok je glavnina bila usredsređena na Pariz. Posle žestokog okršaja general Ogist Marmon se predao, Pariz je pao, a Napoleon se odrekao prestola.

6. Istanbul (1833) 

Rusko-turski rat.

Getty Images

I Osmanlijsko carstvo se, kao i Švedska, obratilo Rusiji za pomoć bez obzira na ranije konflikte sa ovom zemljom. Moskva se odazvala. Muhamed Ali Egipatski, koji je ustao protiv sultana, imao je 1833. godine priliku da napadne Istanbul i sruši imperiju. Međutim, ruska flota je u februaru 1833. uplovila u Bosfor i ostala tamo pet meseci. Muhamed Ali je odustao od plana ne želeći da ratuje protiv Rusije.

7. Peking (1900) 

Peking posle borbenih dejstava.

Getty Images

U Kineskoj imperiji je 1900. godine posle Bokserskog ustanka zavladao haos i zato su se umešale moćne strane sile – Rusija, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Japan, SAD i Austrougarska. Ove zemlje su zajedničkim snagama pobedile kinesku armiju, ušle u Peking i sklopile nekoliko jednostranih sporazuma. Ne može se reći da je to bio galantan gest. „Za mesec dana civilizovani saveznici su opustošili grad kao što su to pre mnogo vekova učinili Mongoli“, napisao je jedan ruski dopisnik.

8. Teheran (1941) 

Smotra sovjetskih vojnika u Teheranu pred generalima V.V. Novikovom i DŽ. Tirksom, septembar 1941.g.

Public domain

Ova epizoda Drugog svetskog rata nije privukla veliku pažnju, ali je ipak bila važna. Naime, trebalo je sprečiti Iran da se pridruži silama Osovine i zato su SSSR i Velika Britanija odlučile da preuzmu kontrolu nad ovom zemljom i primoraju pronemački nastrojenog šaha da se povuče sa vlasti. Britanci i njihovi saveznici su napali Iran sa juga, a Crvena armija sa severa. Tako je Teheran opkoljen, šah je proteran, a Iran je do kraja rata bio pod neposrednom kontrolom saveznika. U Teheranu je 1943. održana konferencija savezničkih lidera.

9. Bukurešt (1944)

Stanovnici Bukurešta dočekuju sovjetske vojnike.

Sputnik

Sovjeti su 1944. na Istočnom frontu preokrenuli tok Drugog svetskog rata, oslobodili se od nacista i krenuli u oslobađanje Istočne Evrope. Jedna od prvih zemalja u koju su ušli bila je Rumunija čiji je lider Jon Antonesku od 1940. do 1944. bio na Hitlerovoj strani. Antoneskuov režim nije dugo opstao i Rumunija je posle prevrata promenila stranu u ratu. Sovjetske trupe su izvršile ofanzivu na Bukurešt u avgustu 1944. godine.

10. Sofija (1944)

Žitelji Sofije pozdravljaju sovjetske oslobodioce. Veliki otadžbinski rat 1941-1945.g.

Sputnik

Bugaraska je takođe bila prinuđena da stupi u savez sa Hitlerom, ali nikada nije ratovala protiv SSSR-a (za razliku od Rumunije i Mađarske). Čim se Crvena armija približila Bugari su brzo zbacili svoju pronacističku vladu i novi premijer je objavio rat Nemačkoj, pa je Crvena armija mirno ušla u Sofiju 16. septembra 1944.

11. Beograd (1944) 

Stanovnici oslobođenog Beograda sa sovjetskim vojnicima.

Jevgenij Haldej /Sputnik

Okupirani Beograd su Nemci koristili kao centar vojne komande. Žestoko su se borili za kontrolu nad Balkanom, ali su crvenoarmejci i jugoslovenski partizani oslobodili grad 20. oktobra 1944.

12. Budimpešta (1945, 1956) 

Pripadnik jedinica za uklanjanje mina sa psom ispred Sečenjijevog lančanog mosta, Budimpešta/Jevgenij Haldej

Muzej „Multimedija Art“ (MAMM) / Moskovski dom fotografije

Budimpešta je tretirana kao jedan od najvažnijih gradova sila Osovine i zato je Hitler čak okupirao Mađarsku kako bi sprečio promenu strane u ratu usled približavanja Crvene armije. Bitka kod Budimpešte je bila veoma teška. Trajala je tri meseca (od oktobra do februara 1945). Crvena armija je izgubila oko 80.000 vojnika, ali je ipak pobedila, zauzela grad i oslobodila oko 70.000 zatvorenika budimpeštanskog geta.

Drugi ulazak Sovjeta u Budimpeštu nije bio praćen tolikim junaštvom. Kada su se građani Mađarske usprotivili prosovjetskim vlastima Moskva je poslala trupe da uguše ustanak. Okršaj je trajao od 23. oktobra do 9. novembra 1956. godine. Poginulo je 669 sovjetskih vojnika i 2.500 Mađara.

13. Bratislava (1945) 

Ruševine utvrđenja u Bratislavi, 1945.g.

Peter Zelizňák/Vikipedija

Sovjetske trupe su nastavile svoj pobedonosni put na zapad preko Evrope, a nacistička Nemačka je bila pod sve većim pritiskom. Crvena armija je 4. aprila oslobodila Bratislavu, prestonicu buduće nezavisne države. Slovaci su sa radošću dočekali ulazak sovjetskih vojnika u grad.

14. Beč (1945) 

Sovjetski vojnici ispred zgrade Parlamenta u Beču, april 1945.

Jevgenij Haldej/Sputnik

Nemačka je 1938. godine anektirala prestonicu Austrije. To je bio ključni grad Hitlerove imperije i jedan od poslednjih koji je pao 1945. Posle dvonedeljnih borbi Sovjeti su 13. aprila oslobodili grad od nacista, zauzeli važan industrijski rejon i spremali se za finalnu ofanzivu na Berlin. Austrija se odmah posle rata izborila za svoju nezavisnost.

15. Prag (1945, 1968) 

Završetak „Praškog proleća“. Češka deca se igraju na sovjetskom tenku oštećenom u borbi. April 1968. g.

Getty Images

Drugog maja 1945. Berlin je pao, a nekoliko dana ranije, 30. maja, Hitler je izvršio samoubistvo. Prag je bio jedino žarište otpora i poslednja prepreka koja je SSSR odvajala od pobede u Evropi. Sovjetske trupe su od 6. do 11. maja jurišale na grad, a Nemci su se borili i protiv njih i protiv čeških ustanika koji su se usprotivili nacizmu. Padom Praga rat u Evropi je najzad okončan.

Dvadeset tri godine kasnije sovjetske trupe su ponovo ušle u Prag ne dozvolivši Česima da promene svoju politiku i primoravši ih da se pridržavaju socijalizma. Zajedno sa saveznicama iz Varšavskog bloka (Mađarskom i Bugarskom) Sovjetski Savez je poslao trupe da kontrolišu suverenitet Čehoslovačke. Tako su demokratske reforme odložene za sledećih 20 godina.

16. Pjongjang (1945) 

 

Jakov Gutkov/Sputnik

Tri meseca posle pobede nad Nemačkom SSSR je 8. avgusta 1945. objavio rat Japanu i brzo zbrisao Kvantunsku armiju sa kontinenta. Sovjeti su 20. avgusta oslobodili korejski grad Pjongjang koji će ubrzo zatim postati prestonica prosovjetske Severne Koreje. Korejci nisu imali nezavisnost od 1910. godine i dočekali su Crvenu armiju raširenih ruku. Tada nisu mogli ni pretpostaviti da problemi Koreje time nisu rešeni, da će doći do podele Severa i Juga i krvavog Korejskog rata.

17. Kabul (1979)
 

Sovjetski tenk partolira ulicom u Kabulu, Avganistan.

Getty Images

U Avganistanu je 1979. bilo dosta nereda. Pobunjenici su kontrolisali većinu teritorije ove zemlje, stalno je dolazilo do prevrata koji su uništili vladajuću prosovjetsku partiju i kolale su glasine da avganistanski lider može preći na stranu SAD. Odluka o slanju trupa je bila teška, a ispostavilo se da nije bila ni dobra. Učešće SSSR-a u Avganistanskom ratu životima je platilo 15.000 sovjetskih vojnika, a prosovjetska vlada u Avganistanu pala je ubrzo posle povlačenja sovjetskih trupa 1989. godine.

Oleg Jegorov, Russia beyond