Duhovi, žrtvovanja i isterivanje demona: Kako se šamani sa Bajkala nadmeću za poverenje mušterija

Danas, kada je sveto ostrvo Oljhon na Bajkalskom jezeru preplavljeno turistima, a lokalno stanovništvo zna kako na njima da zaradi, među šamanima, posrednicima između ljudskog sveta i sveta duhova, povela se ozbiljna borba za vlast nad dušama smrtnika.

Dok na zemlju pada mrak, šaman počinje pripremu za obred. Katanac u obliku šarana čuva ulaz u drvenu jurtu, mesto za održavanje šamanskih obreda. 

Valentin Hagdajev je poznat kao najveći šaman na Bajkalskom jezeru. On sebe smatra istinskim vodičem u svet duhova, dok se oko njega gomilaju šarlatani. Tajanstveni šamanski obred za koji se priprema trebao bi to i da dokaže.  

Kost viška 

Sat vremena pre početka obreda prizivanja duhova vatre i predaka, kako bi me štitili u sledećoj godini, Hagdajev sedi u svojoj kuhinji i priča mi o savremenom šamanizmu. „Ja ne verujem modernim šamanima. Oni prave šou”, kaže on. „Pravi šaman mora imati kost viška, što je potvrda od neba.” 

Valentin Hagdajev

Arkadij Zarubin/Wikipedia

Na desnoj ruci ima šest prstiju. Po kuhinjskom stolu rasute su mrve hleba, a među njima se dime činije sa kuvanim rezancima. Hagdajev nema dobro mišljenje o svom kolegi: „Pravi šaman nikada ne traži novac. Koliko čovek može, toliko će i dati. Može da donese i namirnice.” 

On ne iznosi direktne optužbe i ne navodi imena, ali svako ko je upućen u tematiku zna da Hagdajev ima u vidu poznatog ostrvskog šamana Mihaila Ogdonova i to da njega interesuje samo profit. 

Oljhon

Nikolaj Ševčenko

Valentin tvrdi da može da padne u trans, komunicira sa duhovima, gleda u budućnost i  jednim pogledom prozre probleme ljudi. „Tradicionalni plemenski šaman istovremeno je i sveštenik koji vrši obrede, prorok koji gleda u budućnost i vrač koji leči od bolesti”, kaže Hagdajev. 

Govor ovog šamana starog kova menja se pred mojim očima. Čim počne da priča legende, konfuzan i nejasan govor mu postaje uravnotežen, a glas dubok i prigušen, kao kod hipnoze: „Kupola našeg hrama je nebo visoko, zemlja nam je dom, a priroda kosmos.” 

Oljhon

Nikolaj Ševčenko

On ne voli pravoslavnu crkvu i islam zbog širenja vere, a „nove” šamane prezire zato što diskredituju istinske sledbenike šamanizma: „Novi šamani koji žive u gradovima po ceo dan primaju građane. Samo novac, novac, novac...” 

Hagdajeva su, prema njegovim rečima, u šamanizam uvele starešine posle smrti poslednjeg šamana u rodu: „Jer svi su znali da je moj deda bio šaman.” 

Tradicionalni šamani se biraju po rodoslovu, po nekim karakteristikama koje ukazuju na božansku intervenciju i po natprirodnim sposobnostima. „A novi šamani... Plati sto hiljada i postane šaman”, kaže on. 

Šamanska bolest 

Šaman, a istovremeno vlasnik odmarališta na ostrvu Oljhon, 50-godišnji Mihail Ogdonov kaže da je izabran zbog „šamanske bolesti”. 

„Dešavale su mi se strašne nezgode. U mene su pucali, napadali me nožem”, kaže Ogdonov. 

Kamp Mihaila Ogdonova

Mihail Ogdonov

Pre nego što je sa 38 godina postao šaman, Ogdonov je radio u policiji. Opasan posao mogao bi da objasni sve nesreće koje su mu se dešavale, ali on tvrdi da je to bila „šamanska bolest”. 

Prema verovanju ljudi na ostrvu, običan čovek ne želi da postane šaman. On to postaje, jer ga na to primoravaju duhovi, šaljući mu teške nedaće i bolesti sve dok budući šaman ne postane svestan svoje istinske svrhe i dok je ne prihvati. 

Mihail Ogdonov

„Šamanska bolest” je veoma neodređen pojam o kojem na ostrvu ne postoji jedinstven stav, osim da ona zaista postoji. 

„Niko ne želi da bude šaman, jer je to veoma težak posao. Čovek mora do toga biti doveden. Dešava se, na primer, da je čovek stalno bolestan. A zatim počinje da čuje glasove predaka”, kaže Svetlana Šatajeva (46), rukovodilac biblioteke na Oljhonu. „U medicini bi možda rekli da je to šizofrenija. Ali Burjati odlaze kod šamana i oni im kažu: preci poručuju da čovek treba da postane šaman kako bi u svom rodu imali posrednika sa onim svetom.” 

Ogdonov tvrdi da je on upravo to. On kaže da pada u trans, u sebe prima duhove predaka, uklanja zlo i prokletstvo, leči bolesti, uključujući rak, i iz ljudi isteruje zle sile. „Dešava se da čovek bude opsednut. Tada mu se u dušu useljavaju svakakvi demoni: đavoli u obliku pasa, jelenova. I čovek se muči”, kaže šaman. 

Ogdonov kaže da je on potomak poznatih šamana „ongona” (duhova predaka), posvećen u šamane posle trodnevnog obreda u divljini nenaseljenog dela ostrva, gde je padao u trans i žrtvovao ovna. On nema pozitivan odnos prema Hagdajevu i optužuje ga da zarađuje novac na turistima koji na ostrvo dolaze ne toliko zbog nedirnute prirode, koliko u potrazi za mističnim doživljajima i natprirodnim pojavama, kojih je ovo mesto prepuno. 

U svetu duhova 

„Uzmi hleb i baci psu, zatim idi u prodavnicu. Kupi konzervisano meso, votku, mleko, cigarete, maslac, čaj”, nalaže Hagdajev. 

Prodavačica mi daje sve po spisku. „Treba vam za obred?” – pita ona. U seosku prodavnicu pored kuće Hagdajeva mnogi dolaze sa istim spiskom namirnica. 

Hagdajevljeva jurta

Nikolaj Ševčenko

Bukvalno svi koji žive na ostrvu i u njegovoj okolini veruju u natprirodne moći šamana. Izuzetak je nekoliko mladića, ali meštani i to mogu da objasne. 

„Danas omladina ne veruje u šamane. Oni su svi ateisti. Čak i ovi što su maločas izašli”, prodavac Vladimir (46) mi pokazuje trojicu mladića koji su upravo kupili pivo. „S druge strane, kakve probleme oni imaju? Oni još nisu ni okusili život i nisu imali ozbiljne probleme, a upravo sa takvim problemima ljudi idu kod šamana.” 

Hagdajev kupljeno u prodavnici očekuje na tremu drvene jurte koju je podigao specijalno za održavanje šamanskih obreda. On je u kompletnoj šamanskoj opremi: crveno-plavi ogrtač, oko vrata talisman protiv loše energije i zlih sila, u rukama šamanske daire ukrašene likovima životinja, ptica, ljudi, drveća i nebeskih tela. Poziva me da uđemo u jurtu.  

Valentin Hagdajev

Nikolaj Ševčenko

Duž zidova su poređane sofe, na zidu visi slika Džingis-kana sa lukom, strelama i svitkom u ruci. Jurta je prepuna starih stvari i očiglednog đubreta: slike sa mističnim motivima i životinjske kože leže izmešane sa kapama ukrašenim jelenjim rogovima, prašnjavim jastucima, starim krpama i novinama. Šaman traži da se naloži peć. 

Obred počinje tek kada se vatra toliko razgori da nema opasnosti da će se ugasiti. Hagdajev vadi tri kamena veličine pesnice i postavlja ih na gornju ploču metalne peći tako da formiraju obrnuti trougao, a preko njih posipa neku suvu travu. 

„Prvo ću se pomoliti duhovima vatre, zatim ću prizvati duhove predaka, a zatim ću pozvati božanskog tvorca”, kaže on. „Kada na kraju kažem 'sok', sklopi dlanove, prinesi ih čelu i triput kaži: Ej huri! Ej huri! Ej huri!” 

Levo od šamana na novinskoj hartiji leže kupljene namirnice. Tu su i dve kašike sa stvrdnutim komadićima životinjske masti i dve prljave čaše. „Sipaj vodu u jednu čašu, a u drugu mleko.” Pribojavam se da će šaman tražiti da to popijem. 

 

Nikolaj Ševčenko

Pre nego što se u čašu uspe voda, sa grla flaše treba skinuti metalni prsten, „inače će se pojaviti prepreke”. Konzervu mesa takođe treba otvoriti tupim nožem koji se u tu svrhu nalazi na mestu obreda. Šaman mi nalaže da sednem pored njega i izgovara mantru uz zvuk daira: počelo je prizivanje duhova. 

On priziva duhove vatre: „Ej herhan! Ej herhan! Ej herhan!” Vatra pucketa uz zvuke muzike. Svaki put kada izgovori reč „sok”, ponavljam „ej huri”, a na kamenje u pravcu kazaljke na satu u kapima se izliva najpre mleko, zatim votka, a na kraju masna tečnost iz mesne konzerve.

Cigarete, maslac i čaj lete u vatru zajedno sa ambalažom. Komadići mesa, zahvaćeni prljavom kašikom, takođe završavaju u plamenu: tako duhovi primaju darove. 

Dok cigarete gore u peći, šaman mi nalaže da se nagnem i udahnem dim od duvana i suve trave koja je počela da gori na usijanom metalu. „Obiđi oko peći tri puta”, kaže on. 

Plamen se efektno uzdiže pod kupolu jurte dok šaman pravo u vatru izliva votku. Hipnotička pesma šamana, monotoni zvuk daira, opojan miris duvana i nepoznate trave otvaraju vrata u drugi svet i tragaoca za istinom uvode u svet duhova. 

„Napravićemo jedan krug. Hodaj za mnom ovako”, kaže Hagdajev i počinje da ide oko peći u pravcu kazaljke na satu. Odjednom se naglo zaustavlja i kaže: „Treba da daš tri hiljade.” 

Neočekivane reči u svesti tragaoca raspršuju tajnovitost sveta duhova, a Hagdajev protresa novčanice nad vatrom i sklanja ih u svoj džep. 

„Duhovi su primili tvoj dar”, samouvereno objavljuje on. Time je obred završen. 

 

Nikolaj Ševčenko

Dok čekaju kombi od sela Jelanci, gde živi šaman Hagdajev, do ostrva Oljhon, gde je teritorija šamana Ogdonova, meštani stoje pod noćnim nebom posutim zvezdama i razgovaraju o šamanizmu. 

„Ja verujem u šamane. I sam sam se obraćao jednoj Burjatkinji. Imao sam problema u životu... neću o trome da pričam. Došao sam kod nje, doneo sam joj mleko i so. Takođe je uzela novac. Ona je poslagala tarot karte i mnogo toga ispričala o meni i o mojim problemima. Spalila je neku travu. I problemi su nestali...”, kaže jedan od njih.

„Sve je to cirkus za mlaćenje para”, odgovara mu drugi.

Nikolaj Ševčenko, Russia beyond