Trojni savez - za jedinstveni prostor bezbednosti i ekonomije

U ponedeljak, u Normandiji, u turističkom mestu Dovil, predsednik Francuske Nikola Sarkozi će primiti predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i kancelara Nemačke Angelu Merkel. Kako je izjavljeno, biće održana produbljena razmena mišljenja o putevima razvoja partnerstva u formiranju zajedničkog evropskog prostora bezbednosti i saradnje. Saopštava se da francuski lider namerava da iskaže ovde ideju sa koloritnim nazivom - matrjoška bezbednosti. Reč je faktički o uključivanju Rusije, kao i vanblokovskih zemalja u evropski sistem bezbednosti. Mehanizmi EU, NATO-a, OEBS-a pri tome se ne dotiču. Sarkozjeva ideja je u suštini svojevrsni odgovor na poznati inicijativu Dmitrija Medvedeva da se stvori nova arhitektura evropske bezbednosti, Da podsetimo, njeni glavni postulati su: podvesti crtu pod epohu hladnog rata, ojačati u međunarodnom pravu princip nedeljivosti bezbednosti, Evropa bez linija podele, garancija jednake bezbednosti za sve. Format pregovora u Dovilu, njihov sadržaj intrigira analitičare. A kod nekih izaziva nezadovoljstvo. Njujork tajms navodi reči neimenovanog visokog diplomate: Od kada je evropska bezbednost prestala da bude briga Amerikanaca, postavši pitanje koje će rešavati Evropa i Rusija? A zašto da ne, ističe glavni urednik ista Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov. I podseća...
 

Trostrani format nije nov. 2003-2004. godine satanci rukovodilaca Rusije, Nemačke i Francuske bili su prilično regularni. Mnogi su čak govorili da oni mogu da prerastu u nešto više od neformalnih konstultacija, da postanu uzor nove evropske konfiguracije. Zatim se ideja povukla u drugi plan. Smenjeni su glavni akteri ovih susreta, sama Evropa se našla pod jakim pritiskom administracije Buša. I još. Na trojni savez Rusije, Nemačke i Francuske nervozno su reagovale male zemlje, plašeći se da će nastati nekakva nadevropska konstrkucija, u kojoj njihovi interesi neće biti uzeti u obzir. Danas se format trilateralnih susreta preporađa. Zašto? Zato što se mnogo u svesti evropljana promenilo. Čak i oni koji nam nisu najlojalniji shvataju: treba tražiti nove forme saradnje sa Rusijom. Okret u svesti je reakcija na sasvim očiglednu konceptualnu krizu evroatlantskih institucija, krizu NATO-a i EU. I evo krupne zemlje, koje imaju evropske ambidije, počinju same da grade sistem svojih spoljnopolitičkih prioriteta. Ne mimo EU, ali ne i previše oslanjajući se na nju.
 

Koliko daleko mogu da odu u toj politici Nemačka i Francuska? Šta treba očekivati od razgovora trojice lidera u Dovilu?
 

Ne treba očekivati na tom susretu nekakve konkretne rezultate. Neformalne konsultacije i treba da ostanu neformalne. Formalizacija će samo izazvati suvišno penušanje u Evropi. Važno je drugo - ideja trijumvirata se vratila. Rusija sa Francuskom i Nemačkom ima posebne odnose. Nije da se mi podudaramo po svim pozicijama. Ali upravo ove dve države bolje od drugih shvataju naše zabrinutosti. I vrlo dobro znaju prednosti saradnje sa snažnom državom koja poseduje energente i uz to je uzela kurs ka modernizaciji.
 

Ipak reč je o konkretnim stvarima. Sarkozi predlaže da se ujedine napori tri zemlje u takvim sferama osiguranja bezbednosti kao što je pogranična kontrola, razmena informacija u borbi protiv organizovanog kriminala i ilegalne migracije, morovnjaštvo. To je spoljna matrjoška. A unutrašnja matrjoška su već postojeći sistemi bezbednosti i odbrane. Da li će popularizaciji ideje pomoći predstojeće predsedavanje Francuske u Velikoj dvadesetorici?
 

Dvadesetorica je organ ugledan i važan. Ali tamo se ne donose odluke za momentalno izvršenje. Uz to glavna tema je globalna ekonomija. Ali u svakom slučaju aktivnost Sarkozija je dobra! Dobra time što on pokazuje interesovanje za našu ideju Sporazuma o evropskoj bezbednosti. Mi vidimo njen razvoj, napredak. U današnjoj Evropi već kao Oče naš govore: Imamo NATO, prekinite da smišljate neke nove sisteme! Svi vide: alijansa ima ozbiljne probleme sa samoidentifikacijom, EU nikako ne može da se razabere sa novim institucijama i težnjama. Rusiju prihvataju kao prirodni deo Evrope, složenog ali važnog partnera u ekonomiji i sferi bezbednosti. U toj situaciji inicijativa predsednika Medvedeva stiče još veći značaj. Sarkozi, imajući u vidu sopstvene izbore 2012. godine, to je vešto ulovio.
 

Da li će mu oslanjanje na zbližavanje sa Rusijom dodati biračke glasove?
 

Ono će dodati povoljne momente njegovom imidžu aktivnog, delotvornog političara koji ume da dostigne rezultat, ubeđen je Fjodor Lukjanov.