Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 14.02.

15.02.2019. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 13.02. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 14.02.

Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 14.02.

Zaharova: Saopštenja da Rusija pokazuje spremnost da prizna odgovornost za pad malezijskog boinga su beskrupulozne fantazije - Saglasnost Rusije da se održe trilateralne konsultacije sa Holandijom i Australijom o slučaju pada malezijskog aviona „boing“ na letu MH17 na teritoriji Ukrajine ne znači da Moskva priznaje krivicu za tragediju, saopštila je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Kako je rekla, saopštenja koja su se pojavila u nekim stranim medijima da ruska strana, „dajući pristanak na konsultacije pokazuje svoju spremnost da prizna odgovornost za pad malezijskog ’boinga‘“, jednostavno su „beskrupulozne fantazije“.

„Ovo se takođe tiče i razmišljanja da je moguće da se na konsultacijama raspravlja o nekim nadoknadama u svojstvu iskljupljenja krivice“, dodala je ona. „To je laž“.

Zaharova je podsetila da su Australija i Holandija, ne čekajući kraj istrage, zahtevale konsultacije sa Rusijom. „One su nameravale da razgovaraju o pravnim posledicama za Rusiju koje proizilaze iz njihovih neosnovanih optužbi za njeno učešće u rušenju MH17“, nastavila je ona.

„Rusija je dala svoju saglasnost za održavanje konsultacija tek kada su Hag i Kanbera zvanično diplomatskom notom potvrdili da postoji spremnost da se na njima raspravlja o čitavom nizu pitanja vezanih za istragu o oborenom ’boingu‘, uključujući i pitanje odgovornosti države u čijem je vazdušnom prostoru došlo do katastrofe, kao i korišćenja podataka koje je Rusija predala zajedničkom istražnom timu, naglasila je ona.

„Još jednom želim da kažem da se ne radi o nekim zakulisnim kontaktima. Radi se o dokumentovanoj prepisci i izraženoj saglasnosti dveju pomenutih država“, zaključila je ona.

Malezijski „boing 777“ koji je leteo od Amsterdama za Kuala Lumpur, srušio se 17. jula 2014. godine u blizini Donjecka. U avionu se nalazilo 298 putnika i članova posade, i svi su poginuli. Kijev je za katastrofu optužio Narodnu vojsku DNR-a, koja je saopštila da uopšte nema takva PVO sredstva koja bi mogla da obore avion na toj visini.

Međunarodna istražna grupa predstavila je preliminarne rezultate istrage o padu MH17. Ona tvrdi da je malezijski „boing 777“ oboren iz raketnog sistema „buk“, koji navodno pripada 53. raketnoj brigadi Vojske Rusije iz Kurska. Moskva kategorički negira te optužbe.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je saopštilo da su optužbe Međunarodne istražne grupe o umešanosti Rusije u pad malezijskog „boinga“ neosnovane i da izazivaju žaljenje, kao i da je istraga pristrasna i jednostrana.

Kosačev: Amerikanci žele da budu „izuzetni u svemu“ - Predsednik Odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosečov kritikovao je inicijativu američkih senatora zbog predloga novog paketa antiruskih sankcija.

Amerikanci žele da budu „izuzetni u svemu“, primetio je Kosačov.

„Ali, na kraju krajeva, mora nekako da se bori protiv 22 biliona državnog duga i izopačene sudbine mnogih naroda. A osim sveopšte hegemonije ne preostaje drugih sredstava za prikrivanje sopstvenih poraza. Odatle sulude i nepromišljene sankcije“, saopštio je Kosečov.

Naglasio je da politika SAD u suprotnosti sa tezama koje su senatori izneli pravdajući nacrt zakona.

U sredu su demokrate i republikanci uneli na razmatranje dokument o ograničenjima protiv bankarskog i energetskog sektora, kao i protiv državnog duga Rusije. Kao razlozi su navedeni „mešanje u izbore u Sjedinjenim Američkim Državama“, „zlonamerni uticaj u Siriji“ i „agresiju u Ukrajini“.

Osim toga, predloženo je da se sankcije uvedu protiv sektora brodogradnje, ako Rusija prekrši slobodu plovidbe u Krečkom moreuzu.

Džabarov: Iskoristićemo sve resurse kako bismo odgovorili na neprijateljske mere SAD - Sankcije koje su predložili američki senatori protiv Rusije u suprotnosti su sa svim pravilima slobodne konkurencije i međunarodnog prava, izjavio je predstavnik Gornjeg doma parlamenta Ruske Federacije Oleg Morozov.

"Takvim merama, kao što se to može primetiti, nije moguće rešiti nijedan problem međunarodne vrste."

"Rusija će biti prinuđena da preduzme recipročne mere, u slučaju da ovaj nacrt zakona bude usvojen, rekao je zamenik predsednik Komiteta za međunarodne poslove Saveta federacije Rusije Vladimir Džabarov

„Iskoristićemo sve raspoložive resurse kako bismo odgovorili na neprijateljske mere Amerike. Te oblasti nisu kritične za opstanak Rusije, ona neće stradati“, rekao je on.

Oglasio se i zamenik šefa međunarodnog komiteta ruske Državne dume Aleksej Čepa, koji je rekao da ovo predstavlja samo nastavak bezumne politike sankcija koju sprovodi Amerika, te je dodao da nema sumnje da će ove mere zaista i biti usvojene.

Moskva: Pozivi Londona na nove sankcije Rusiji se uklapaju u antirusku politiku aktuelne vlasti - Svojim pozivima uoči „bregzita“ da se protiv Rusije uvedu nove sankcije Velika Britanija nastoji da zakomplikuje budućnost izgradnje odnosa između Moskve i Brisela, navodi se u saopštenju ambasade Rusije u Londonu.

Kako je rekao, Velika Britanija se jednom nogom nalazi van EU, a i dalje pokušava da zakomplikuje odnose između EU i Rusije.

„Ovakvi pozivi se uklapaju u antirusku politiku aktuelne vlasti u Londonu, koja preferira da sa Moskvom razgovara putem ultimatuma i sankcija“, navodi se u saopštenju.

Peskov: Raspoloženja u Kongresu i Senatu SAD takva da ne treba očekivati poboljšanje bilateralnih odnosa - Iza novog američkog „antiruskog zakona“ stoji pragmatizam. To je pokušaj da se potisnu konkurentne ruske kompanije sa tržišta, izjavio je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Iza ovog izjavljivanja emocija je apsolutno konkretan pragmatičan trgovinski pristup, agresivan, koji nema nikakve veze sa pravilima međunarodne trgovine. Pristup koji se ponekad graniči sa reketiranjem. Mislim na različite odredbe zakona, uključujući i one čiji je cilj slom različitih energetskih projekata ruskih kompanija, podrivanje aktivnosti ruskih banaka sa državnim učešćem. To nije ništa drugo nego pokušaj da se merama nelojalne konkurencije konkurentne ruske kompanije potisnu sa tržišta i tako oslobode mesto za američki biznis i američke proizvode“, objasnio je Peskov.

On je napomenuo da se Rusija ne slaže sa tim i da to smatra neprihvatljivim, kao i da ovi postupci mogu da imaju pogubne posledice.

Peskov je, komentarišući pretnju od novih antiruskih sankcija, rekao da se ne treba nadati da će se odnosi Rusije i Sjedinjenih Američkih Država poboljšati, niti da će doći do održive remisije bolesti rusofobije.

„Teoretski, uvek se treba nadati najboljem, a pripremati za najgore. U ovom slučaju, raspoloženja u američkom Kongresu i američkom Senatu su takva da se ne treba nadati ikakvom poboljšanju u našim bilateralnim odnosima i barem stabilnoj remisiji bolesti rusofobije. Vidimo da je to tako pobesnela rusofobija, apsolutno emocionalna, koja se ne zasniva na ekspertskim podacima, inače se u takvim nacrtima zakona ne bi govorilo o nekoj destabilizujućoj ulozi Rusije u Siriji, već bi se, naprotiv, priznavala odlučna i ključna uloga Rusije u spasavanju regiona od terorizma“, odgovorio je Peskov na pitanje kako Kremlj ocenjuje pretnju sankcijama i za šta Rusija treba da se pripremi.

Prema njegovim rečima, autori mnogih sličnih nacrta zakona iznose takve inicijative ne shvatajući o čemu se radi jer su „zarobljenici tih rusofobičnih emocija“.

RT: Američki senatori ponovo predložili „zakon o sankcijama iz pakla“ za Rusiju - Grupa američkih senatora predložila je zakon kojim se predlaže širok spektar sankcija protiv Rusije.

Zakon o odbrani američke bezbednosti od agresije Kremlja (DASKA) teži "povećanju ekonomskog, političkog i diplomatskog pritiska na Rusku Federaciju" zbog onoga što su zakonodavci nazvali "mešanjem Moskve u demokratske procese u inostranstvu, maligni uticaj u Siriji i agresije na Ukrajinu , uključujući i u Kerčskom moreuzu".

Nacrt zakona, koji su inicirali republikanski senator Lindzej Grejem (Južna Karolina) i demokrata Bob Menendez (Nju Džersi), biće usmeren na ruski bankarski i energetski sektor, kao i na spoljni dug. Takođe bi bio usmeren na fizička lica za koje Sjedinjene Američke Države smatraju da "omogućavaju nezakonite i korumpirane aktivnosti, direktno ili indirektno, u ime Putina".

Grejem je prošle godine predložio sličan zakon, nazvan "zakon o sankcijama iz pakla". Zakon bi takođe pozvao Kongres da proglasi Rusiju "državom-sponzorom terorizma", što bi SAD-u otežalo napuštanje NATO-a, te bi se Rusija optužila da je počinila ratne zločine u Siriji, i mnoge druge odredbe.

"Namerna paraliza predsednika Trampa u susret agresiji Kremlja dostigla je tačku ključanja u Kongresu", rekao je Menendez. Grejem, koji je saveznik Trampa, ponovio je stav svog kolege, umesto davanja kritike.

"Sankcije i druge mere sadržane u ovom zakonu su najteže i direktan rezultat Putinove stalne želje da potkopa američku demokratiju", rekao je on.

"Sankcije i mere koje predlažemo osmišljene su da odgovore na najjači mogući način."

Rusko mešanje u američke izbore nikada nije dokazano. Nekoliko ruskih državljana optuženo je za ometanje, ali su optužnice uglavnom simbolične.

Bez obzira na zaključak Odbora, predlog zakona Grejema i Menendeza obećava veliki broj strogih sankcija protiv Rusije. Ove sankcije ciljaju banke koje "podržavaju ruske napore da podriju demokratske institucije u drugim zemljama, sankcije za ruski sajber sektor i državni dug".

Sankcije se takođe odnose na ruski energetski sektor, uglavnom projekte sirove nafte u zemlji i projekte za tečni prirodni gas u inostranstvu. Rusija trenutno obezbeđuje skoro 40 posto uvoza prirodnog gasa u Evropi, što je udeo koji SAD žele da preuzmu. Uprkos tome što su i Tramp i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker obećali da će ubrzati trgovinu gasom između SAD-a i EU, posao je zakazao, uglavnom zbog logističke glavobolje oko transporta gasa preko Atlantskog okeana.

Predložene sankcije uključuju i kazne za ruski sektor brodogradnje, kao odgovor na sukob između ruskih i ukrajinskih brodova u Kerčskom moreuzu u novembru prošle godine. Ruske vlasti optužile su ukrajinsku mornaricu za opasne manevre i osudile njihove postupke kao provokaciju.

Mnoge druge mere zakona su prenešene iz prošlogodišnjeg predloga zakona Grejema i Menendeza. Takođe se navodi podrška NATO-u i ograničavanje na dvotrećinsku većinu u Senatu za napuštanje vojnog saveza, kao i isporuke oružja svim zemljama NATO-a koje se oslanjaju na rusku vojnu opremu.

Odredbe kojima će se kazniti ruska vlada zbog navodne proizvodnje hemijskog oružja ostaju u zakonu, kao i poziv da se Rusija proglasi "državom-sponzorom terorizma".

Ponovno predloženi zakon je "nastavak sulude kampanje koju sprovode SAD", rekao je zamenik predsednika Odbora za spoljne poslove ruskog parlamenta Aleksej Čepa, dodajući da je siguran da se zakon neće usvojiti. Ruski poslanik Leonid Slucki ranije je odbacio planirane sankcije, rekavši da bilo kakva šteta koju bi one nanele, ako bi se nametnule, neće biti kritična.

"Rusija sigurno neće propasti", rekao je on.

Moskva namerava da iskoristi pravo da učestvuje u posmatranju izbora u Ukrajini - Moskva namerava da iskoristi svoje pravo da učestvuje u međunarodnom posmatranju izbora u Ukrajini, a spisak kandidata za kratkoročne posmatrače poslat je Kancelariji za ljudska prava OEBS-a, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

U saopštenju se precizira da je 12. februara Ministarstvo spoljnih poslova Rusije primilo cirkularni zahtev od OEBS-a za slanje posmatrača u sastavu međunarodne misije za praćenje predsedničkih izbora u Ukrajini.

Ruski kandidati za misiju biće upućeni u Kancelariju za ljudska prava u skladu sa pozivom, naglašava se u saopštenju Ministarstva.

„Naši postupci se zasnivaju na obavezama svih zemalja OEBS-a da osiguraju nesmetan pristup posmatrača na izborima u drugim državama“, navodi se u saopštenju.

U saopštenju piše da ova mera ima za cilj da „garantuje transparentnost i demokratsku prirodu izbornih procesa“.

Ranije je predsednik OEBS-a i slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak pozvao ukrajinske vlasti da za predsedničke izbore u Ukrajini obezbede akreditaciju za posmatrače iz svih zainteresovanih zemalja, uključujući i Rusiju.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za