Svi na svojim pozicijama u vezi sa ustavnim promjenama

Partije koje su na izborima dobile najveće poverenje birača imaju potpuno različite početne pozicije u vezi sa ustavnim promenama. Sudeći prema njihovim sadašnjim ustavnim platformama, razlike su najočiglednije oko teritorijalne organizacije i uređenja BiH, Predsedništva i Saveta ministara BiH, entitetskog glasanja, uspostavljanja Vrhovnog suda BiH...

Najjača stranka u RS - SNSD zalaže se za decentralizovanu BiH, zadržavanje postojećeg oblika Saveta ministara sa predsedavajućim na čelu, tročlano Predsedništvo BiH... S druge strane, stranke iz FBiH na čijem kormilu je sada SDP BiH, zalažu se za premijera BiH, predsednika i potpredsednike BiH, teritorijalno preuređenje države, uspostavljanje Vrhovnog suda BiH, jačanje državnih institucija... Mada svi uveravaju kako je do konstituisanja nove vlasti nemoguće kalkulisati o popuštanjima u početnim stavovima, ipak naglašavaju kako su njihovi predlozi „nešto od čega neće odustati“. U SDP BiH su izričiti da je tzv. aprilski paket ustavnih promena iz 2006. njihova osnova za buduće pregovore i ako neko ne želi da o njemu priča, ne treba ni da ih kontaktira.


„Neozbiljno je sada licitirati o bilo čemu ako se prvobitno ne možemo dogovoriti da je aprilski paket osnova za razgovore. Za nas je primarni cilj ustavnih promena omogućavanje ubrzanog puta BiH ka EU i NATO, a to je aprilski paket iz 2006. za koji je nedostajao samo jedan glas da bi dobio dvotrećinsku većinu. Takođe, spremni smo da razgovaramo i o njegovoj dogradnji. Teritorijalna organizacija nas ne opterećuje niti je preduslov za ustavnu reformu“, kaže predsednik Glavnog odbora SDP BiH Svetozar Pudarić.


S druge strane, u SNSD smatraju da bi uređenje BiH trebalo da bude federalno/konfederalno, a prihvataju da se deo nadležnosti prenese sa Predsedništva na Savet ministara BiH. Prihvataju i povećanje broja teritorijalnih jedinica u BiH, ali da RS zadrži postojeću teritoriju. U SNSD smatraju da su ustavne promene potrebne radi boljeg uređenja BiH, a ne zbog međunarodne zajednice, koja ponovo nameće priču o potrebi ustavne reforme u BiH.


„Prvo treba konstituisati institucije vlasti, a onda ući u pregovarački proces. Nećemo raditi ustavne promene zbog stranaca, već zarad boljeg uređenja odnosa u BiH. Kada konstituišemo vlast, onda ćemo i tu priču polako da otvaramo”, kaže član SNSD Nikola Baštinac.


Istovremeno, pojedini analitičari ocenjuju da će pregovori stranaka o ustavnim promenama, koje će eventualno činiti buduću vlast BiH, biti teški, jer su im polazne pretpostavke „gore nego ikad“.


„Bio sam uveren tokom izborne kampanje da se pokušava ponovo rešiti nacionalno pitanje sva tri naroda, ali je problem što vodeće partije ne dele zajedničke pretpostavke. Formiranje vlasti pretpostavlja minimalan konsenzus oko nekih osnovnih pitanja u vezi sa državom, što je svakako Ustav, ali dosadašnji predlozi ukazuju na to da će razgovori biti veoma teški“, kaže analitičar Ugo Vlaisavljević.


Podsećanja radi, američka državna sekretarka Hilari Klinton je tokom posete Sarajevu istakla da su ustavne promene jedan od prioritetnih zadataka buduće vlasti u BiH, a slični stavovi mogli su se čuti i od zvaničnika EU, koji su rekli da bi zarad napretka ka EU, BiH morala da reformiše svoj Ustav.
 
Dosadašnji ustavni predlozi vodećih partija


SNSD: Federalno ili konfederalno uređenje BiH; decentralizovana država; moguće više teritorijalnih jedinica, ali RS ostaje sa postojećom teritorijom; tročlano Predsedništvo BiH; predsedavajući Saveta ministara BiH, usaglašavanje Ustava sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima; povećanje broja poslanika i delegata u parlamentu BiH

SDP BiH: Aprilski paket iz 2006. kojim je predviđeno da parlament BiH ima 87 članova, od toga tri predstavnika ostalih naroda; Predstavnički dom ima nadležnosti nad svim zakonima - usvaja ustavne amandmane, odlučuje o izvornima i sredstvima za finansiranje institucija BiH, usvajaja budžet, učestvuje u izboru Predsedništva; Predsedništvo BiH bira Predstavnički dom; predsednik i dva potpredsednika BiH sa mandatom od četiri godine; SDA: Poništavanje diskriminatorskih odredbi o izboru članova Predsedništva; teritorijalna organizacija - četiri do devet jedinica, optimalno pet uz Distrikt Brčko; Sarajevo kao glavni grad; osnovati Vrhovni sud BiH; uspostaviti instituciju predsednika BiH uz dva potpredsednika; vlada i premijer BiH; povećanje broja poslanika u PD PS BiH, HDZ BiH: BiH je decentralizovana država sa četiri teritorijalne jedinice; Ustav BiH uskladiti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima; BiH ima predsednika i dva potpredsednika koji čine Predsedništvo, a bira ih parlament BiH među izabranima poslanicima u Predstavničkom domu; premijer BiH; Dom naroda čini 48 delegata, a Predstavnički dom 87 članova; sudsku vlast na nivou BiH ima Vrhovni sud BiH