Evropska Unija otvorila „Pandorinu kutiju“

Na Vaclavskom trgu, u samom srcu Praga, za 80 evra (suma nije zanemariva) može se kupiti figura Hajdriha. Lutka naciste, ideologa fašističkih koncentracionih logora i jevrejskih getoa, jarosnog sledbenika teorije rasa, kojeg su ubili borci češkog Otpora je vrlo tražena. I to ni u kome ne izaziva negodovanje. Sloboda! U susednoj Slovačkoj je prisutna druga napast.

Demografi su izračunali: do 2020. godine romsko stanovništvo će brojčano premašiti osnovnu naciju. Zbog straha u nekoliko gradova su podignute zidine, kojima se meštani ograđuju od rejona u kojima kompaktno žive predstavnici nomadskog naroda. Slabi glas pravobranitelja protiv ovakvih „romskih getoa" niko nije čuo. Sloboda?

Romi se osećaju sve neprijatnije u naizgled komfornom životu u Evropi. Francuska, ne obraćajući pažnju na proteste rukovodstva EU insistira na pravilnosti deportacije s njene teritorije bugarskih i rumunskih Roma. Češki premijer Peter Nečas u potpunosti podržava kolegu Sarkozija. Jer, Romi smetaju i Česima. Samim svojim prisustvom oni kao da „provociraju" eksecese: u romskim kućama se podmeću požari, njihovi vlasnici bivaju pretučeni ili čak ubijeni... Evo, jedno takvo suđenje o podmetanju požara biće održano u gradu Vitkovu 20. oktobra. Zašto su češki desničarski radikali tako agresivni? Očigledno, još i zbog toga što shvataju opšteevropsko raspoloženje prema pripadnicima drugih naroda. A šta je s istorijskim iskustvom HH veka... On malo čemu uči kad se prikaže u obliku smešnih figurica nacističkih dželata. Spasavajući se od nevolje češki Romi su masovno krenuli u Kanadu,  koja je zbog toga bila primorana da uvede vizni režim s Pragom. I ne samo Romi! Nervozu kod dela starosedelaca EU izazivaju svi oni koji su, kako se u Rusiji kaže, „sišli s brda". Bez obzira da li je to „poljski vodovodžija", turski građevinac, Afrikanac, Arapin. Neprijateljstvo u odnosu na one koji ti nisu slični rađa nacionalizam. Otuda potiče uspeh na izborima evropskih partija desničarskog radikalnog usmerenja. Političari kojima još nedavno pristojni ljudi „ne bi ruku pružili" danas ulaze u sastav vlasti iste ove Francuske, Italije, Holandije, Danske, Belgije, južnoevropskih zemalja. Čak se za njih našlo mesto i u Evropskom parlamentu nakon stupanja u EU Bugarske i Rumunije. A ovih dana je došlo do pometnje u samoj Nemačkoj. Lider HSS, premijer-ministar Bavarije Horst Zejerhof je apelovao da se ograniči imigracija muslimana.
 

Rekavši bukvalno sledeće: „Očigledno je da se migranti iz druge kulturne sredine, kao na primer, iz Turske ili s Bliskog Istoka, teško integrišu. Na osnovu toga zaključujem da nam nisu potrebni dodatni migranti iz druge kulturne sredine."

Dakle, šta se danas dešava u evropskoj kući? Gde su ona, jednaka prava za sve njene građane? Gde je politika „otvorenih vrata" za proganjane i siromašne? Analiziramo zajedno s rukovodiocem Centra za politička istraživanja, doktorom istorijskih nauka Borisom Šmeljovom:
 

U zemljama Zapadne Evrope je vrlo nizak natalitet. Bez dotoka migranata njihove ekonomije jednostavno ne mogu da opstanu, da obezbede visok nivo života. Međutim, migracija se pretvorila u porast napetosti između došljaka i starosedelaca (...). I to nije zbog toga što postoji konkurencija za radna mesta. Ne podudaraju se kulturne, civilizacijske, verske tradicije, što strašno nervira starosedelačko stanovništvo. Raspoloženje ksenofobije kod njega raste kao kvasac. I već su dostojanstveni Švajcarci na referendumu zabranili izgradnju minareta, Francuzi uvode zabranu za nošenje predmeta ženske muslimanske odeće - hidžaba. Evropljani razmišljaju: „Toliko činimo za došljake, obezbeđujemo im školovanje, posao, socijalne garancije, a oni ne žele da prihvate naše običaje!"

A možda jednostavno, nisu u stanju da prihvate evropske tradicije koje su im strane od rođenja? Oni su - Romi, Muslimani, afrikanci - nosioci druge kulture, drugih vrednosti, što između ostalog, ne opravdava kršenje (od strane istih ovih Roma) propisa boravka u Šengenskoj zoni, a još manje masovne pogrome, koje permanentno organizuju arapski ekstremisti u Francuskoj. Zaista se dobija neki zatvoreni krug. Da li postoji izlaz iz njega?
 

Treba ponovo razmotriti ceo zakonodavni sistem, što se sad i čini u Evropskoj Uniji. Na primer, ponovo se postavlja pitanje o pravima čoveka, o samom sadržaju ovog pojma. Nekadašnje tumačenje je dozvoljavalo da praktično neometano na teritoriju evropskih država dolaze izbeglice iz zemalja Magriba, muslimanskih ili drugih država. A deportacija ovakvog ilegalca u domovinu je krajnje komplikovana i skupa. (...). Sad Evropljani menjaju zakonodavstvo, pooštravajući kontrolu na granici, pooštravaju zahteve prema migrantima, ograničavaju emigraciju. Do čega će dovesti ova politika? Zasad nije jasno. Zato je jasno nešto drugo. Vrlo brzo ćemo postati svedoci ozbiljnih promena u zapadnoevropskoj svesti. Nekadašnje evropske vrednosti i demokratski principi, uneti u osnovu Evropske Unije, u praksi su otvorili „Pandorinu kutiju". I danas Evropa nije u stanju da izađe na kraj nekontrolisanom migracijom, koju je sama izazvala, i s njenim posledicama - talasom nacionalističkih, ksenofobskih, antiromskih i antimuslimanskih raspoloženja. Pošteno govoreći, za sada ne vidim mogućnost da se ova situacija brzo popravi.
 

Teškoće EU predstavljaju lošu vest za Rusiju, smatra Boris Šmeljov. Pošto smo tesno povezani s Evropom ne bismo želeli da dobijemo njene međunacionalne probleme, a za njeno pozitivno iskustvo smo uvek otvoreni.