BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Četiri presudna događaja ruske srednjovekovne istorije

Četiri presudna događaja ruske srednjovekovne istorije
18.01.2019. god.
Na velikim raskršćima ruske srednjovekovne istorije narod se opredelio za ono što definiše Rusiju kakvu danas poznajemo.


Na velikim raskršćima ruske srednjovekovne istorije narod se opredelio za ono što definiše Rusiju kakvu danas poznajemo.

1. Pozivanje Varjaga (Skandinavaca) 

„Pozivanje Varjaga“ Viktora Vasnjecova.

Srednjovekovne ruske hronike beleže da je 862. godine legendarni „varjaški“ (skandinavski) vođa Rjurik zajedno sa svojom braćom i pratiocima došao na sever Rusije i vladao Novgorodom (zajedno sa Kijevom na jugu Novgorod je bio jedan od dva centra rane ruske državnosti). Prema izvorima, slovenska plemena su zamolila Rjurika da vlada njihovom zemljom jer je „među njima vladala nesloga“. On je prihvatio poziv i postao prvi poznati vladar Rusije. Period njegove vladavine se tretira kao početak istorije ruske države.

Poznati ruski istoričar 19. veka Sergej Solovjov je napisao: „Pozivanje prvih knezova ima veliki značaj za našu istoriju. To je događaj koji se ticao cele Rusije i treba ga shvatiti kao početak njene istorije“. Prvi put su različita slovenska plemena ujedinjena pod jednom vlašću, u ovom slučaju pod vlašću „Varjaga“, tj. Skandinavaca.

Pojedini istoričari smatraju da „Varjazi“ nisu pozvani u mirnodopskim uslovima, nego da je Rjurik angažovan kao najamni ratnik i vojskovođa, ali je on zatim izveo puč, zbacio sa vlasti lokalne starešine i tako došao na vlast u severnim slovenskim zemljama. Kasnije je njegova dinastija proširila svoju vlast na sve strednjovekovne ruske teritorije, uključujući i Kijev, koji je zatim postao glavni grad nove države. Postepeno su Varjazi, po rečima jednog judejskog putopisca, „prihvatili svoj [slovenski] jezik i stopili se sa Slovenima“.

2. Hristijanizacija 

„Krštavanje Rusije“ Viktora Vasnjecova.

Kijevska Rusija, velika srednjovkovna slovenska država koja je zauzimala ogromnu teritoriju na prostoru današnje Rusije, Ukrajine i Belorusije, primila je hrišćanstvo 988. godine za vreme velikog kneza Vladimira. Smatra se da je on izabrao pravoslavlje pre svega zbog intenzivnih kontakata Stare Rusije sa Vizantijom. Ti kontakti se nisu prekidali sve do kraja 15. veka, posle čega se Moskva deklarisala kao Treći Rim, naslednik Vizantije. Tako je odluka kneza Vladimira definisala putanju razvoja ruske istorije.

Pored toga, hrišćanstvo je postalo važan faktor koji je ujedinio podeljene slovenske teritorije. „Primanjem hrišćanstva u Rusiji počinje razvoj ruske nacionalne zajednice. Ona se formirala sjedinjavanjem plemenskih zajednica, socijalnih slojeva i pojedinaca u jedinstvenom duhovnom prostoru Hrišćanske crkve“, 
rekao je pre par godina ruski mitropolit Ilarion Alfejev na konferenciji posvećenoj svetom knezu Vladimiru.

Vladimir je kanonizovani svetitelj. Ovom knezu je pre dve godine podignut monumentalni spomenik blizu Kremlja.

3. Kulikovska bitka protiv Mongola 

„Kulikovska bitka“ Sergeja Prisekina.

Postoji mišljenje da i Kulikovska bitka, koja se odigrala 400 godina kasnije, takođe spada među događaje koji su ujedinili rusku naciju. Rusi su 1380. godine pod komandom moskovskog kneza Dmitrija pobedili trupe kana Mamaja, moćnog vojskovođe mongolske Zlatne horde.

Najezda Mongola sredinom 13. veka opustošila je Rusiju. Od tada su knezovi u Rusiji zavisili od mongolskih vladara Zlatne horde. Dmitrij je okupio veliku vojsku iz skoro svih ruskih kneževina i žestoko se suprotstavio Mamajevim trupama. Knez Dmitrij je lično bio u prvim borbenim redovima. Posle ove pobede dobio je nadimak „Donski“.

„Rusi su otišli na Kulikovo polje kao žitelji različitih kneževina, a vratili se kao predstavnici ujedinjene ruske nacije“, napisao je Lav Gumiljov, čuveni ruski istoričar 20. veka.

4. Podvig Minjina i Požarskog 

„Kuzma Minjin i Dmitrij Požarski“

„Krajem 1611. godine moskovska vlast je bila gotovo potpuno uništena. Poljska vojska je zauzela Smolensk. Poljaci su spalili Moskvu i zaposeli Kremlj. Šveđani su zauzeli Novgorod i predložili svog kandidata za moskovski presto“, pisao je istoričar Vasilij Ključevski o takozvanom „Smutnom vremenu“.

Kada je izgledalo da se cela zemlja raspada, srednji i donji slojevi društva su se ujedinili i krenuli u borbu za oslobođenje Rusije. Kuzma Minjin, trgovac mesom i činovnik u Nižnjem Novgorodu (400 km od Moskve), i knez Dmitrij Požarski kao vojskovođa, osnovali su narodnu dobrovoljačku armiju. Ona je oslobodila Moskvu i stvorila uslove za krunisanje cara Mihaila, osnivača nove dinastije (Romanov), i samim tim sačuvala državni suverenitet Rusije.

Aleksej Timoejčev,
Russia beyond



  • Izvor
  • foto: „Pozivanje Varjaga“ Viktora Vasnjecova. Muzej Viktora Vasnjecova / Russia beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.

Moskva mora biti „primorana“ na mir kroz snagu, izjavio je ukrajinski lider.


Iako mnogi smatraju da je kuhinja samo funkcionalna, zapravo mož

Međunarodni krivični sud u Hagu optužio je izraelskog premijera za ratne zločine u Gazi


Moskva će odgovoriti odlučno i na odgovarajući način na bilo koju agresiju, izjavio je predsednik


Ostale novosti iz rubrike »