Rusija priprema ponovni zahtev za pol

Naučno-istraživački brod „Akademik Fjodorov" bio je u još jednoj u nizu ekspedicija na Arktiku. Cilj ekspedicije predstavljalo je prikupljanje naučnih podataka za obrazlaganje spoljašnje granice kontinentalnog dela obale RF.
 

Tri meseca ekipa je posvetila proučavanju obale u rejonu podvodnog grebena Lomonosov i visoravni Mendeljejeva u Severnom Ledenom okeanu. Materijali istraživanja predstavljaće osnovu ruskog zahteva za određivanje granica kopnenog dela. Za „Glas Rusije" komentar daje stručnjak za morsko pravo, Vasilij Guculjak.
 

Delimitiranje arktičkih prostora moguće je samo u okviru međunarodnog prava. I u ovom procesu prvu ulogu, bezuslovno ima pet priarktičkih država, među koje spada i Rusija. To je posledica prirodnih i geografskih uslova. Ako polazimo od takozvane sektoralne teorije, dobija se trougao, čiji vrh predstavlja Severni pol, a bazu priobalje priarktičke države. To je zaista najrasprostranjenija doktrina. Međutim, ističem da je to za sada još samo doktrina. Zvanično sektoralni pristup nije unet ni u jedan međunarodni ugovor.

Po Konvenciji o morskom pravu Rusija duž priobalja Severnog Ledenog okeana ima pojas dužine 12 milja teritorijalnih voda i ekonomsku zonu od 200 milja. Međutim, pojas ekonomskih interesa može biti povećan, ako se dokaže da se kontinentalna obala prostire više od 200 milja.
 

Dakle, političko pitanje o pravima na osvajanje gigantskih deonica arktičkog dna treba da se rešava uz pomoć argumenata iz oblasti geologije. Za razmatranje naučnih argumenata postoji specijalni organ - komisija OUN za granice priobalnog kopna. Pre nekoliko godina Moskva je komisiji uputila zahtev, u kojem je dokazivala da je podvodni greben Lomonosova, koji prolazi u rejonu pojasa, nastavak Sibirske platforme, odnosno, rusko kopno se prostire do samog Severnog pola, uključujući i njega, zbog toga tamo treba da bude uspostavljena ruska ekonomska zona.
 

Komisija OUN tada nije zadovoljila zahtev Moskve, ali ga nije ni odbacila, davši preporuku za prikupljanje dopunskih dokaza. Upravo time se Moskva bavi u toku poslednjih godina. 2007. godine su obavljena istraživanja u zoni povezanosti grebena Lomonosova i kopna Laptevog i Istočno-Sibirskog mora. Tada su se istraživači spustili batiskafom na dno okeana u tački pola, uzeli uzorke tla i postavili tamo rusku zastavu. Analiza uzetih materijala potvrdila je istovetnost grebena Lomonosov i Sibirske kontinentalne ploče.
 

Komisija OUN će se 2013. godine vratiti razmatranju ruskog zahteva i Moskva žuri da prikupi temeljne dokaze. Ako bude priznato da je greben Lomonosova granica ruskog kopna, Moskva će za ekonomsko osvajanje dobiti gigantski sektor Arktika, koji predstavlja trougao s vrhom u tački pola i bazu po liniji Čukotka-Murmansk. Površina ovog trougla iznosi 1,2 miliona kvadratnih kilometara.

U principu, ni druge arktičke zemlje nemaju nameru da ustupe pol bez borbe. Danska i Kanada takođe aktivno prikupljaju dokaze za to da je greben Lomonosova nastavak njihovog kopna. Vrhovni glavni komandant ujedinjenih oružanih snaga NATO u Evropi, admiral flote SAD, Džejms Stavridi, javno je upozorio na mogućnost „novog hladnog rata" na Arktiku. S druge strane, Rusija i Norveška su odavno postigle dogovor o razgraničenju morskog dobra u Barencovom moru i Severnom Ledenom okeanu. Tako da se pitanje ekonomske podele Arktika ipak neće rešavati samo u komisijama OUN, već i putem sporazuma između severnih zemalja.