Patrijarh Kiril: Srećan porodični život sveštenika je pastirski zadatak

24.12.2018. god.

Dana 21. decembra 2018. godine izlažući referat na Eparhijskom skupu u Moskvi Njegova Svetost Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril pozvao je nadležne upravitelje vikarijatima da pomažu svešteničkim porodicama, da više pažnje posvećuju suprugama sveštenika, između ostalog, da ne zanemaruju prilike u kojima sveštenoslužitelje i njihove žene mogu da pozovu na jubileje i druge značajne datume, prenosi Patrijarhija.ru.

„Iskustvo pokazuje da svako dobro učestvovanje u sudbini porodice koja se nalazi u krizi u mnogim slučajevima može da promeni situaciju. Međutim, važno je da takvi susreti ne budu formalni. Prilikom njihove organizacije posebno treba izbegavati metode administrativnog rukovođenja. Prevelika pažnja načelnika za porodičnu stranu života ponekad se doživljava s oprezom i nepoverenjem kao mešanje i pokušaj neopravdane kontrole. U ovoj osetljivoj sferi treba postupati delikatno,“ – rekao je Njegova Svetost patrijarh Kiril.

„Od posebnog je značaja, dragi oci i braćo, srdačna međusobna pažnja sabraće po oltaru, ljudi koji se viđaju skoro svakodnevno. Jer razdor u porodici ne nastupa za tren oka. Raskid između najbližih ljudi počinje od hlađenja, od gašenja ljubavi, od sve veće bujice uvreda i nepažljivog međusobnog odnosa, a ponekad – prosto od umora koji je izazvan najrazličitijim uzrocima. Ukoliko vidiš da je tvoj sabrat potišten, raspitaj se šta mu se dešava, iskreno se pomoli za njega i njegove bližnje, ponudi mu pomoć i prijateljski savet, možeš se čak i zastupiti za njega i njegovu porodicu pred parohijskim ili eparhijskim rukovodstvom,“ – posavetovao je Patrijarh.

„Srećan porodičan život i uzrastanje u međusobnoj ljubavi je hrišćanski podvig, asketski i – u našem slučaju – pastirski zadatak,“ – istakao je patrijarh. – Suvišno je i govoriti o tome da krah porodičnog života sveštenika neizbežno baca mračnu senku i na njegovu pastirsku službu. Kako će čistog srca služiti Hristovoj Crkvi ako se njegova domaća crkva raspala?“

„Običnoj svesti je svojstveno da o hrišćanskoj askezi sudi kao o skupu ograničenja, čak i ako se prihvataju dobrovoljno, kao o neophodnom sredstvu za obuzdavanje zla. Ali nakon dobro poznatih reči psalmopojca: Ukloni se od zla, slede druge: I čini dobro, traži mira i idi za njim (Ps. 33:14). I ako o tome kako da se klonimo zla razmišljamo i govorimo mnogo i rado, skloni smo da drugi deo ovog imperativa Svetog Pisma zaboravljamo smatrajući da se dobro u našem životu dešava samo po sebi. A upravo težnja ka dobru i Hristovom miru zahteva podvižničke napore obe strane bračnog saveza, a posebno glave porodice koji ima sveštenički čin,“ – rekao je Patrijarh.

Po rečima poglavara „zajednička molitva, čuvanje međusobne ljubavi i uzrastanje u njoj, sticanje zajedničkog pogleda na svet, sposobnost za čuvanje pažljivog, blagodarnog i zahvalnog međusobnog odnosa, velikodušno trpljenje, umeće čoveka da sluša i čuje – sve to treba da bude sadržaj svakodnevnog duhovnog podviga sveštenoslužitelja i njegove supruge, i to ne samo u periodu nastanka mlade porodice, već – i to je podjednako važno – mnogo kasnije, u godinama zrelosti, pa čak i u poznim godinama.“

„Govorimo o požrtvovanosti u pastirskom služenju. Požrtvovanost pastira je pre svega spremnost da se žrtvuje, da žrtvuje svoje snage, svoju pažnju, svoj odmor i vreme. Ali to ne znači da treba u potpunosti da žrtvuje bližnje! Da li su oci uvek pažljivi prema svojim suprugama? Zar se ne dešava da sveštenik koji je zauzet pastirskim trudom ne pazi na raspoloženje svoje žene, na njene potrebe, da ne primećuje njen umor, da je ostavlja nasamo s dosadom i monotonim kućnim poslovima? Pažljiv i tankoćutan odnos prema parohijanima je norma pastirskog ponašanja. A u podjednakoj meri ovakav pažljiv i tankoćutan odnos je potreban ukućanima sveštenika, a pre svega ženi koja je vezala svoj život za njega i njegovo služenje. Ona je zajedno s decom u prvim redovima njegove pastve,“ – rekao je patrijarh.

Supruga sveštenika ili đakona ne može uvek od prvih dana u potpunosti da podnese obaveze i određena ograničenja koja su vezana za njen položaj. „Ali tamo gde postoji istinska zajednica života i gde se ne gasi međusobna ljubav i povezanost, pre ili kasnije se formiraju jedinstven pogled na svet, zajednički pogled na stvari, jednomislije i spremnost da se nose bremena drugog i da se ispunjava zakon Hristov (up. Gal. 6:2),“ – istakao je svjatejši vladika.

„Tradicija biranja za zvanje đakona i prezvitera ljudi koji su u braku – nije samo drevni običaj naše Crkve. To je svedočanstvo njene mudrosti, nadahnute Duhom Svetim; to je široko otvoreni prozor mogućnosti za aktivno širenje Hristove istine u svetu. Upravo zato nas apostol Pavle u poslanici Timoteju (v. 1 Tim. 3:4) podseća na to da je sposobnost za dobro upravljanje svojim domom jedan od kriterijuma dobrog pastirskog služenja,“ – rekao je patrijarh.

„Koristim priliku da izrazim svoju duboku zahvalnost popadijama i đakonicama – suprugama naših sveštenika i đakona, da im se zahvalim za aktivnu ljubav, za odanost Hristovoj Crkvi i svom prizvanju. Njihov svakodnevni podvižnički trud se gotovo ne vidi spolja, ali je praktično uvek dobro pastirsko služenje u značajnoj meri povezano s neprimetnom, ponekad ćutljivom, ali stalnom podrškom i učestvovanjem popadije,“ – rekao je u zaključku Njegova Svetost Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril.

Sa ruskog Marina Todić,
Pravoslavlje