SAD naoružavaju Ukrajinu - SAD planiraju da u narednih nekoliko meseci objave o „prvim tranšama“ novih isporuka oružja Ukrajini, saopštio je specijalni predstavnik Stejt departmenta za Ukrajinu Kurt Volker.
„Imamo mogućnost da prodamo dodatnu (vojnu) opremu. Biće objavljeno. Kongres će biti obavešten o prvim tranšama u narednih nekoliko meseci“, izjavio je Volker.
On je naglasio da će biti nastavljeni razgovori o isporukama oružja, dok je ono Ukrajini potrebno.
Početkom marta Pentagon je objavio da će Ukrajina dobiti protivtenkovske raketne komplekse „Džavelin“ u vrednosti od 47 miliona dolara: 37 lansirnih sistema i 210 protivtenkovskih raketa za njih. Krajem aprila je objavljeno da je Ukrajina već dobila to oružje. Volker je uverio da to oružje neće biti iskorišćeno u Donbasu.
Šef komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov smatra izjavu Volkera još jednim mešanju Vašingtona u unutar ukrajinski konflikt.
Senator je smatra posebno zabrinjavajućom činjenicom da izjava čuje u trenutku kada su bili objavljeni podaci o predstojećoj velikoj ofanzivi Oružanih snaga Ukrajine u Donbasu.
„Cilj može biti jednostavan - ne da se pobede zaštitnici DNR i LNR, već da se produži ratno stanje koje se završava 26. decembra u Ukrajini pod maskom ’ruske agresije‘. Kako se kaže, samo je još američko oružje trebalo“, rekao je Kosačov.
„EU spremna da preduzme mere za jačanje podrške Ukrajini“ - Evropska Unija će 2019. godine uputiti u Ukrajinu misiju za pripremu pomoći regionu Azovskog mora koji je navodno stradao zbog „ograničenja plovidbe u regionu“, navodi se u izjavi Saveta asocijacije EU-Ukrajina održanom u Briselu.
Ukrajinu je na Savetu predstavljao premijer Vladimir Grojsman, a Evropsku Uniju šef evropske diplomatije Federika Mogerini.
„EU je spremna da preduzme mere za jačanje svoje podrške, konkretno u regionima Ukrajine pogođenima situacijom na Azovskom moru. U tom kontekstu, EU namerava da početkom 2019. godine u Ukrajinu pošalje misiju za procenu“, navodi se u dokumentu.
Premijer Ukrajine Vladimir Grojsman je na zajedničkoj konferenciji za medije sa Federikom Mogerini komentarisao izjavu ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova da Kijev priprema provokacije na granici sa Krimom u decembru, javila je ukrajinska novinska agencija UNN.
Grojsman je naveo da Ukrajina nikada nije stvarala nikakve presedane za provokacije.
„Ono što se desilo na Azovskom moru je apsolutno grub napad ruskih snaga pod njihovom nacionalnom zastavom protiv naše suverene države, naše flote i protiv ukrajinskih mornara“, dodao je on.
Peskov: Žalimo zbog rezolucije o „militarizaciji“ Krima - Komentarišući ukrajinsku rezoluciju UN, Peskov je naveo da Rusija žali i ne slaže se sa odlukom Generalne skupštine UN koja je usvojila rezoluciju Ukrajine o "militarizaciji Krima i Sevastopolja, kao i delova Crnog i Azovskog mora".
„Duboko žalimo zbog toga“, odgovorio je Peskov na zahtev da komentariše odluku Generalne skupštine UN.
On je podsetio da se Krim ponovo ujedinio sa Rusijom voljom stanovnika poluostrva koja je ostvarena u strogoj saglasnosti sa tada važećim zakonom u Ukrajini.
„S tim u vezi, možemo samo da izrazimo: a) svoje neslaganje sa ovim stavom i b) svoje žaljenje. Svakako ćemo nastaviti da dosledno objašnjavamo naš stav i saopštavamo ga našim kolegama“, istakao je Peskov.
Generalna skupština UN je u utorak prostom većinom glasova usvojila rezoluciju o militarizaciji Krima i Sevastopolja, kao i delova Crnog i Azovskog mora, koju je predložila Ukrajina. Dokument usmeren protiv Rusije podržalo je 66 zemalja, 19 je bilo protiv, a uzdržana 72.
Morozov: Rezolucija UN-a o Krimu nema pravnu snagu - Rezolucija UN o Krimu nema pravnu snagu, to je pokušaj političkog pritiska na Rusiju kroz deo UN pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je za RIA Novosti član međunarodnog odbora Saveta Federacije Rusije Oleg Morozov.
„Još jedan pokušaj političkog pritiska na Rusiju kroz deo Ujedinjenih nacija koji je pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država. Pravno ova rezolucija neće imati nikakvih posledica. Tim pre što 91 zemlja nije podržala rezoluciju“, istakao je senator.
On smatra da će se pre martovskih izbora u Ukrajini Rusija suočavati sa čitavim nizom sličnih antiruskih akcija Kijeva i njegovih partnera.
„Postoji politička mobilizacija svih antiruskih snaga kako u zemlji, tako i na međunarodnoj sceni. U ovoj situaciji trebalo bi da intenziviramo saradnju sa onim državama koje zauzimaju uravnotežen i pragmatičan stav o ključnim međunarodnim pitanjima“, zaključio je parlamentarac.
Predsedavajući međunarodnog odbora Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov rekao je da rezolucija Generalne skupštine UN o Krimu daje Kijevu odrešene ruke za korake koji bi mogli da dovedu do tragedije.
„Rezolucija ne samo što je beskorisna, iako neće imati pravne posledice, može imati vojno-političke: zapravo, Kijevu se daju odrešene ruke za svakakve korake, čak i najnerazumnije. Uzimajući u obzir da uskoro ističe rok trajanja ratnog stanja i neumitno se približavaju izbori u Ukrajini, nema razloga da se ne veruje da su ukrajinske vlasti spremne za takve korake“, napisao je Kosačov na svom nalogu na Fejsbuku.
On je istakao da je 66 zemalja koje su u UN glasale za rezoluciju o Krimu „dele odgovornost za dalje moguće korake Kijeva koji bi mogli dovesti do tragedije“.
Generalna skupština UN-a usvojila rezoluciju o „militarizaciji Krima i Sevastopolja, kao i delova Crnog i Azovskog mora“ - Generalna skupština UN usvojila je prostom većinom glasova rezoluciju koju je predložila Ukrajina o „militarizaciji Krima i Sevastopolja, kao i delova Crnog i Azovskog mora“.
Za antiruski dokument glasalo je 66 zemalja, protiv je bilo 19, a uzdržanih većina - 72.
U rezoluciji se izražava „ozbiljna zabrinutost zbog postepene militarizacije Krima od strane Rusije kao okupacione sile“, kao i situacije na Crnom i Azovskom moru.
U rezoluciji se ističe da je „prisustvo ruskih vojnih snaga na Krimu u suprotnosti sa nacionalnim suverenitetom, političkom nezavisnošću i teritorijalnim integritetom Ukrajine“. U petoj tački operativnog dela takođe sadrži osudu Rusije zbog izgradnje mosta preko Kerčkog moreuza.
„Takođe osuđuje rastuće vojno prisustvo Ruske Federacije u delovima Crnog mora i Azovskog mora, kao i ograničenja koja je Rusija uvela za prolazak stranih brodova na Azovskom moru“, ističe se u istom paragrafu.
Potpisnici su pozvali Moskvu da prekine "destabilizaciju situacije na poluostrvu, isporučujući na teritoriju Ukrajine oružje, uključujući i nuklearne letelice i rakete, oružje i municiju“.
Autori dokumenta izrazili su zabrinutost zbog „brojnih vojnih vežbi ruskih oružanih snaga“ na Krimu, što bi moglo da „ugrozi regionalnu bezbednost, kao i da ima značajne dugoročne negativne ekološke posledice“.
Moskva je na usvajanje dokumenta reagovala sa žaljenjem. „Grupa država-članica UN, prvenstveno iz NATO-a i EU, ohrabruje Ukrajince da počnu sa izvršavanjem novih zločina i provokacija u ime zapadnih političkih ambicija“, istakao je zamenik stalnog predstavnika Rusije u UN Dmitrij Poljanski.
SAD i Ukrajina ponovo jedine protiv rezolucije o borbi protiv nacizma - Generalna skupština UN je na sednici razmatrala rezoluciju protiv glorifikacije nacizma koju je, između ostalog, predložila Rusija. Za rezoluciju je glasalo 129 država, 54 su bile uzdržane, dok su samo Ukrajina i SAD bile protiv toga.
Ova rezolucije se od 2005. godine usvajaju svake godine, a poslednjih nekoliko puta samo SAD i Ukrajina su glasale protiv.
Autori rezolucije su bili: Alžir, Angola, Jermenija, Bangladeš, Belorusija, Benin, Bolivija, Burkina Faso, Burundi, Venecuela, Vijetnam, Gajana, Gvineja, Zimbabve, Kazahstan, Kina, Kongo, Severna Koreja, Obala Slonovače, Kuba, Laos, Mali, Mjanmar, Niger, Nigerija, Nikaragva, Pakistan, Rusija, Sirija, Sudan, Tadžikistan, Togo, Uganda, Uzbekistan, Centralnoafrička Republika, Eritreja, Etiopija, Južna Afrika i Južni Sudan.
Rezolucija, između ostalog, poziva na sveopštu ratifikaciju i efikasnu primenu Međunarodne konvencije o likvidaciji svih formi rasne diskrimninacije.
Dokument preporučuje državama da likvidiraju sve forme rasne diskriminacije svim zakonskim sredstvima.
.jpg)
