Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 06.12.

07.12.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 04.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja nakon incidenta u Kerčskom moreuzu i na ratištu u Novorusiji za 06.12.

Ukrajina dozvolila graničarima da pucaju bez upozorenja - Vrhovna Rada Ukrajine usvojila je zakon koji se daje pravo ukrajinskim graničarima da pucaju bez upozorenja tokom pokušaja upada na teritoriju zemlje ili u slučaju napada na brodove Ratne mornarice. U Rusiji taj zakon smatraju još jednom predizbornom provokacijom Petra Porošenka, prenose RIA Novosti.

Novi zakon podržala su 244 poslanika sa neophodnim minimumom od 226 glasova.

Pored toga, dokument proširuje morsku oblast pod kontrolom Ukrajine za 12 milja.

U objašnjenju se navodi da nakon ulaska Krima u sastav Rusije Moskva vodi „nezakonitu ekonomsku delatnost uz korišćenje trgovinske flote pod ruskom zastavom i zastavama trećih država“.

Prema mišljenju autora zakona, on se donosi radi „smanjenja šverca robe u Crnom moru i sprečavanja slučajeva kršenja državne granice i pozitivno će uticati na bezbednosnu situaciju u regionu i osiguraće ekonomski suverenitet Ukrajine".

PŠortparol Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je saopštila da taj zakon ne može biti primenjen na Azovsko more, jer su to unutrašnje vode Ukrajine i Rusije.

Porošenko: Važan element adekvatnog odgovora na postupke agresora je povećanje vojnih grupa - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je da se povećava grupa ukrajinskih trupa na granici sa Rusijom.

„Važan element adekvatnog odgovora na postupke agresora je povećanje vojnih grupa u skladu sa strateškim planom primene snaga odbrane države koje sam utvrdio. U okviru ovog procesa borbene jedinice i odredi ukrajinskih oružanih snaga se premeštaju na najopasnije pravce duž cele linije naše granice kako bi se pojačale odbrambene sposobnosti“, napisao je ukrajinski predsednik na svom nalogu na Tviteru.

Vlasti Ukrajine uvele su ratno stanje u deset oblasti, među kojima su Lugansk i Donjeck i unutrašnje vode Azovsko-Kerčke akvatorije na 30 dana nakon incidenta na Crnom moru, kada su tri broda ukrajinske ratne mornarice prekršile granicu Rusije, ušle u privremeno zatvorene teritorijalne vode Rusije i krenule iz Crnog mora prema Kerčkom moreuzu. Oni su opasno manevrisali i nisu odgovarali na legitimne zahteve ruskih vlasti. Ukrajinski brodovi sa 24 mornara su zadržani.

Zemlje Evropske unije su nakon incidenta pozvale Ukrajinu i Rusiju da smanje eskalaciju i pokažu maksimalnu uzdržanost.

RT: SAD poslale brod na daleki istok Rusije, navodno se pripremaju i za ulazak Crno more - Američki razarač je prošao blizu ruske obale, kod baze pacifičke flote u Vladivostoku, u prvom takvom koraku od Hladnog rata. Još jedan američki brod se očekuje uskoro u Crnom moru, usred tenzija između Rusije i Ukrajine.

Brod "Mekembel" je došao u blizinu zaliva Petar Veliki kako bi se "suprotstavio prekomernim pomorskim zahtevima Rusije i podržao prava, slobode i zakonitu upotrebu mora" koje uživaju SAD i drugi, saopštio je portparol američke Pacifičke flote Račel Mekmar.

Američka mornarica naziva takve akcije "Operacija slobode plovidbe". Poslednji put kada je takva vrsta akcije bila sprovedena na ovom području je 1987. godine, na vrhuncu tenzija Hladnog rata sa Sovjetskim Savezom.

The US sailed the guided missile destroyer USS McCampbell Wednesday "in the vicinity of Peter the Great Bay to challenge Russia's excessive maritime claims" in the Sea of Japan, according to the US Navy https://t.co/GXNa6NwGSB
— Ryan Browne (@rabrowne75) December 5, 2018

"Ove operacije pokazuju da će SAD leteti, ploviti i raditi tamo gde god to dopušta međunarodni zakon", rekao je Mekmar. "To je tako u Japanskom morju, kao i na drugim mestima širom sveta".

Zaliv Petar Veliki je dobio ime po ruskom caru i u njemu se nalazi baza ruske Pacifičke flote. Prisustvo američkog razarača u toj oblasti je uporedivo sa prisustvom ruskog broda kod San Diega, Kalifornije ili Perl Harbura na Havajima.

Vašington ne priznaje teritorijalne tvrdnje Rusije u Japanskom morju, a zvaničnik mornarice koji je govorio za Si-en-en, rekao je da su oni prešli granicu od 12 nautičkih milja, zagarantovanih Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravu mora. Dok je Rusija ratifikovala konvenciju, SAD nisu.

Međutim, to nije sve. Američka mornarica takođe bi mogla da pošalje ratni brod u Crno more u bliskoj budućnosti. Si-en-en je objavio da je Stejt department obavestio Tursku o nameri da pošalje ratni brod kroz Bosfor i Dardaneli, a što zahteva obaveštenje 15 dana unapred pod uslovima Montrealske konvencije iz 1936. godine.

Ugovor iz 1936. takođe ograničava prisustvo brodova iz zemalja koje ne graniče sa Crnim morem na najviše 21 dan. SAD su poslednji put imale brod na tom području još u oktobru.

Anonimni američki zvaničnici rekli su za Si-en-en da je ovaj potez odgovor na incident prošlog meseca između ruskih i ukrajinskih brodova u Kerčskom moreuzu, koji povezuje Azovsko i Crno more.

"Mi rutinski sprovodimo operacije u cilju unapređenja bezbednosti i stabilnosti u rejonu Šeste flote SAD, uključujući međunarodne vode i vazdušni prostor Crnog mora", rekao je portparol flote komandant Kajl Rejns.

Sjedinjene Države su takođe više puta slale brodove u delove Istočnog kineskog mora na koje pretenduje Peking, izazivajući tako ponovljene proteste od strane Kine. Prošle nedelje je takođe raketna američka krstarica "Čenslorsvil" plovila kroz to područje.

Kijev predložio Moskvi razmenu zatvorenika - Kijev je predložio Moskvi razmenu zatvorenika po formuli „42 na 89“, izjavio je predstavnik Ukrajine u trostranoj kontakt-grupi o Donbasu Jevgenije Marčuk.

„Smatramo da skoro 90 ljudi može dočekati Novu godinu u krugu svoje porodice. To su 23 državljanina Rusije koji se nalaze u ukrajinskim zatvorima. Mi smo spremni da ih razmenimo za 23 Ukrajinca“, rekao je Marčuk ukrajinski medijima.

On je dodao da „ako se druga strana složi, možemo razmeniti još 66 na 19“.

„To jest, mi ćemo predati 66, a dobiti naših 19 osoba. Ukrajina garantuje da ti predlozi mogu biti pripremljeni do 27. decembra. I od 27. može početi procedura razmene“, rekao je on.

Ukrajina testirala krstareću raketu - Ukrajina je testirala novu krstareću raketu koja bi trebalo da ojača odbranu obala Crnog i Azovskog mora, izjavio je šef Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu zemlje Aleksandar Turčinov.

Testiranje je održano na poligonu u Odeskoj oblasti.

Prema rečima Turčinova, gađanje je bilo uspešno. On je naglasio da rakete mogu da pogode cilj na rastojanju od 280 kilometara.

Kako je naveo, vojska je testirala sistem obalske odbrane uz pomoć modernizovanog raketnog kompleksa S-125.

„Zadatak koji je danas bio postavljen za krstareće rakete jeste provera na daljinu i preciznost pogađanja nadvodnih meta. Prema rezultatima pogađanja plovećih sredstava, modernizovani S-125 je dokazao svoju efikasnost. Održano je osam lansiranja, tokom kojih je bilo uništeno osam nadvodnih meta“, navodi pres-služba SNBO reči Turčinova.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 06.12.

Vrhovna rada Ukrajine neće produžiti Sporazum o prijateljstvu i saradnji sa Rusijom - Vrhovna rada Ukrajine odlučila je da ne produžuje Sporazum o prijateljstvu i saradnji sa Rusijom nakon 1. aprila 2019. godine. Odgovarajući dokument je na zasedanju u četvrtak podržalo 277 poslanika, gde je potreban minimum od 226 glasova.

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko predao je u ponedeljak parlamentu nacrt zakona o raskidanju sporazuma.

Porošenko je u septembru odobrio stupanje na snagu odluke Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu o raskidu sporazuma. Pritom se objašnjavalo da se ne radi o otkazivanju, već o rešenju da se ne produžava. U slučaju poštovanja svih procedura sporazum prestaje da važi od 1. aprila 2019. godine.

Moskva je potez neobljavljanja sporazuma nazvala destruktivnim korakom i izrazila žaljenje u vezi sa ovom odlukom.

Rusija i Ukrajina su 1997. potpisale sporazum o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu. Sporazum je obezbedio strateško partnerstvo strana „na osnovu principa uzajamnog poštovanja, suverene jednakosti, teritorijalnog integriteta, nepovredivosti granica, mirnog rešavanja sporova, neupotrebe sile ili pretnje silom, uključujući ekonomske i druge metode pritiska“. Period važenja je deset godina nakon čega sledi automatsko produžavanje, osim ako strane ne budu protiv toga.

Ukrajinski parlament usvojio zakon o proširenju morske teritorije - Vrhovna rada Ukrajine usvojila je zakon o priobalnoj zoni koji omogućava proširenje morske teritorije pod kontrolom Kijeva za 12 milja.

Dokument je podržalo 244 poslanika, gde je potrebno najmanje 226 glasova, prenose RIA Novosti.

U objašnjenju uz dokument se tvrdi da nakon ulaska Krima u sastav Rusije Moskva vodi „nelegalnu ekonomsku aktivnost sa učešćem trgovačke flote pod ruskom zastavom i zastavama trećih zemalja“.

„To će omogućiti da se proširi kontrolisana morska teritorija za 12 nautičkih milja, stvore osnove za značajno smanjenje prometa krijumčarenja na Crnom moru, upozori na slučajeve povrede državne granice, pozitivno utiče na bezbednosnu situaciju u regionu i obezbeđenje ekonomskog suvereniteta Ukrajine“, objašnjava se u dokumentu.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije naglasilo je da ovaj zakon ne može da se primenjuje na Azovsko more, jer su to unutrašnje vode i Ukrajine i Rusije.

Kosačev: Čini se da Kijev želi da se uživi u ulogu dirigenta antiruske kampanje uz učešće Zapada - Predsedavajući odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov nazvao je zahtev predsedavajućeg Vrhovne rade Ukrajine Andreja Parubija potpredsedniku SAD Majku Pensu za nove sankcije Rusiji pokušajem Kijeva da se uživi u ulogu dirigenta antiruske kampanje.

„Poziv predsedavajućeg Vrhovne rade Ukrajine Parubija američkom potpredsedniku Majku Pensu predstavlja nastavak politike ukrajinskog rukovodstva za medijsku i političku ’kapitalizaciju‘ sopstvene provokacije na moru, oslanjanjem na zapadne saveznike“, saopštio je Kosačov.

„Čini se da Kijev želi da se uživi u ulogu dirigenta antiruske kampanje uz učešće zemalja Zapada koji postepeno postaje talac sopstvene proukrajinske pozicije: ako ne želite da shvatite i slušate obe strane sukoba, sami sebe lišavate šansi da radite kao nezavisni arbitri u teškim međunarodne poslovima i ostaje vam samo nezavidna uloga sankcijske ’palice‘ koju kontrolišu tuđe ruke“, dodao je Kosačov.

„To je lični izbor zapadnih zemalja i ako je za Ameriku sada i najmanja greška krivica, a svaki povod za napad na Rusiju samo se pozdravlja, onda je za Evropu ovo put u ćorsokak“.

Porošenko predao „zapadnim partnerima“ predloge za antiruske sankcije zbog incidenta u Kerčskom moreuzu - Predsednik Ukrajine predao je zapadnim partnerima predloge za antiruske sankcije zbog incidenta u Kerčskom moreuzu, navodi se u saopštenju ukrajinskog predsednika. Nvodi se da će se restriktivne mere proširiti na koje je uveo Zapad u vezi sa izgradnjom Krimskog mosta.

Tokom proteklih nekoliko dana, Petro Porošenko je više puta pozvao Zapad da deluje protiv Moskve. Po rečima stručnjaka, na ovakav način Porošenko vodi izbornu kampanju i traži materijalnu i vojnu pomoć, dok je interesovanje za događaje u Kerčskom moreuzu i dalje aktuelno.

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko preneo je međunarodnim partnerima Kijeva predloge za antiruske sankcije u vezi sa incidentom u Kerčskom moreuzu, izjavio je zamenik šefa Odjela za spoljnu politiku i evropske integracije predsedničke uprave Sergej Licenko.

"Predsednik je podneo na razmatranje našim partnerima listu lica i brodova koji su bili uključeni u agresiju u Kerčskom moreuzu, kao i sudije i tužioce koji su učestvovali u hapšenju naših ilegalno zadržanih mornara", rekao je Licenko.

On je naglasio da će paket koji "Azovskih sankcija" podrazumevati proširenje onih restriktivnih mera koje su Evropska Unija i Sjedinjene Države uvele za izgradnju Krimskog mosta.

Konašenkov: Američki razarač „demonstrirao“ neuspešan pokušaj da maksimalnom brzinom pobegne od snaga Pacifičke flote - Razarač američke mornarice bio je pod kontrolom velikog protiv-podmorničkog broda "Admirala Tribuca" i aviona pomorske avijacije Pacifičke flote, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Ministarstvo je naglasilo da se razarač nije približavao ruskim teritorijalnim vodama bliže od sto kilometara.

„Ako je posada američkog razarača nešto ’demonstrirala‘, onda je to njihov neuspešan pokušaj da maksimalnom brzinom pobegne od snaga Pacifičke flote koje su ga pratile. Trenutno posada američkog razarača ’Makambel‘ ’demonstrira‘ svoju hrabrost na udaljenosti od više od 400 kilometara od teritorijalnih voda Rusije u centralnom delu Japanskog mora“, rekao je on.

Ranije je saopšteno da se američi razarač približio luci Petar Veliki gde je locirana ruska pomorska baza.

Švitkin: Neki u SAD-u će morati nabaviti velike zalihe toalet papira ako pošalju brod u Crno more - Sjedinjene Američke Države se spremaju da pošalju jedan od svojih ratnih brodova do Crnog mora nakon incidenta u Kerčskom moreuzu, preneo je Si-en-en pozivajući se na američke zvaničnike.

Kako se navodi, komanda Oružanih snaga SAD uputila je zahtev Stejt departmentu da obavesti Tursku o planovima američke strane da raketna krstarica prođe kroz Bosfor i Dardaneli.

"SAD postupaju u skladu sa Montrealskom konvencijom. Međutim, mi nećemo komentarisati suštinu naše diplomatske prepiske sa turskom vladom", navodi se u odgovoru Stejt departmenta.

Jurij Švitkin, zamenik predsednika Komiteta za odbranu Državne dume, siguran je da će slanje američkih brodova do Crnog mora pokazati da je incident sa ukrajinskim brodovima u Kerčskom moreuzu bio planiran unapred, prenose RIA Novosti.

"Naravno, takve akcije će biti provokativne i agresivne i još jednom će potvrditi da se situacija sa ukrajinskim brodovima u Kerčskom moreuzu nije dogodila slučajno, već je bila izrežirana od strane zapadnih sponzora Kijeva, posebno Sjedinjenih Država. Ovo ponovo pokazuje da je to bio unapred planirani scenario. Ali bez obzira ko pokuša da uđe u naše teritorijalne vode - Sjedinjene Američke Države, Ukrajina ili neka druga država - dobiće odgovarajući odgovor u skladu sa normama međunarodnog prava. Mislim da bi odgovor mogao biti prilično ozbiljan, i neki u Sjedinjenim Američkim Državama će morati nabaviti velike zalihe toalet papira", rekao je Švitkin.

UN: Pažljivo pratimo situaciju otkad je proglašeno ratno stanje u Ukrajini - Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Mišel Bačelet pozvala je Kijev da poštuje ljudska prava i da u skladu s tim koristi mehanizme ratnog stanja samo u izuzetnim slučajevima.

„Pažljivo pratimo situaciju otkad je proglašeno ratno stanje u Ukrajini. Smatram da bi bilo kakve mere koje krše ljudska prava za vreme ratnog stanja u zemlji trebalo da se primenjuju samo ukoliko je neophodno u konkretnim situacijama“, izjavila je ona.

Bačeletova je dodala da bi ograničenja ljudskih prava trebalo da budu proporcionalna, privremena i upotrebljena na određenoj teritoriji.

„Ne mogu da kažem koliko je adekvatno uvođenje ratnog stanja, ali ako je to bilo neophodno za Ukrajinu, onda bi trebalo da bude veoma ograničeno“, istakla je ona.

Vrhovna rada Ukrajine usvojila odluku o uvođenju ratnog stanja u deset regiona Ukrajine u trajanju od 30 dana. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je to učinjeno s ciljem da se ograniče ljudska prava i slobode, kao i političke aktivnosti u Ukrajini pred izbore.

Peskov: Kritike na račun Rusije u vezi sa incidentom u Kerčkom moreuzu nisu razlog da se odustane od pravnih procedura - Kritike na račun Rusije u vezi sa incidentom u Kerčkom moreuzu nisu razlog da se odustane od pravnih procedura protiv prekršilaca državne granice, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Kritike koje se čuju, razne eskapade i tako dalje, nisu razlog da Rusija odstupa od procedura predviđenih zakonom prema prekršiocima državne granice. Ove procedure se sprovode i nastaviće da se realizuju“, odgovorio je Peskov novinarima na pitanje o mogućnosti uvođenja sankcija Rusiji i projektu „Severni tok 2“ zbog incidenta u Kerčkom moreuzu.

Tri broda ukrajinske ratne mornarice, „Berdjansk“, „Nikopolj“ i „Jani Kapu“ su 25. novembra, nelegalno prešla državnu granicu Rusije, te nekoliko sati izvodili opasne manevre, ne odgovarajući na zahteve ruskih brodova koji su ih pratili. Sva tri broda su zadržana. Privedena su 24 ukrajinska mornara, uključujući dva agenta Službe bezbednosti Ukrajine.

SBU ispituje sveštenike UPC-a zbog „izdaje države“ - Pripadnici Službe bezbednosti Ukrajine ispitali su 12 sveštenika Rovenske i Sarnjenske eparhije kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije u svojstvu svedoka zbog delu „izdaje države“ i „raspirivanje međuverske mržnje“, saopštio je portparol uprave Ina Iljučok.

U isto vreme, ona je odbila da saopšti informacije o ispitivanjima, pozvavši se na nepostojanje odgovarajućeg odobrenja. Ranije je u Rovenskoj eparhiji UPC saopšteno da je SBU ispitao njihovih 14 sveštenika.

SBU je optužila Ukrajinsku pravoslavnu crkvu za distribuciju materijala koji podstiču neprijateljstvo.

U ponedeljak je UPC saopštila da su u Žitomirskoj oblasti Ukrajine započeti masovni pretresi u sabornim crkvama, hramovima i svešteničkim domovima. Prošle nedelje je SBU pretresla dom mitropolita Pavla, starešinu Sveto-uspenske Kijevsko-pečerske lavre. Mitropolit je izjavio da se na njega vrši politički pritisak.

Ranije su ukrajinske vlasti, uključujući i predsednika, izjavljivale da nemaju nameru da se mešaju u crkvene poslove. Međutim, predsednik Ukrajine Petro Porošenko je uticao na Carigradsku patrijaršiju da prizna nekanonsku ukrajinsku crkvu, što je označilo početak raskola.

Kijev: Zabraniti Rusiji da koristi luke civilizovanih zemalja - Ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavel Klimkin je izjavio da bi "najbolje sankcije protiv Rusije" bile zaustavljanje projekta "Severni tok 2".

"Razgovarali smo o zaustavljanju projekta `Severni tok 2` i da bi to bile najbolje sankcije protiv Ruske Federacije, kao i mogućnost zabrane ruskim brodovima da koriste luke civilizovanih zemalja, ali ovo je pitanje daljih diskusija", saopštio je Klimkin nakon sastanka sa ministara spoljnih poslova zemalja NATO-a u Briselu.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za