BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 29.11.

30.11.2018. god.

  


Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje


Karta situacije na frontu za 27.11. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - 
 Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


Pregled dešavanja incidenta u Kerčskom moreuzu i na ratištu u Novorusiji za 29
.11.


Kijev zabranio strancima da prelaze granicu između Ukrajine i Krima  Od 29. novembra, granica Ukrajine sa Kriom može se preći isključivo pomoću ukrajinskih dokumenata, rekao je zamenik direktora Granične policije Ukrajine Vasilij Servatjuk.

Istovremeno je dodao da neće biti ograničenja putovanja na Krim za Ukrajince.

"Oni kao i ranije mogu slobodno prelaziti državnu granicu, kao i kontrolne punktove ulaska i izlaska na granicu sa privremeno okupirane teritorije Autonomne Republike Krim i linije razgraničenja u oblasti Operacije ujedinjenih snaga", rekao je Servatjuk.

Prema njegovim rečima, sve službe granične službe dovedene su u  punu borbenu gotovost.

"Glavni napori su usredsređeni na dodatno jačanje granice i njenog režima. Uključeni su i rezervne granične patrole, sistemi osvetljenja su maksimalno iskorišteni, a pojačana kontrola se vrši na kontrolnim punktovima. Spremni za borbena dejstva su pomorska služba i avijacija Državne granične službe Ukrajine ", dodao je Servatjuk.

Kijev: Poslali smo ratne brodove u Kerčski moreuz kako bi pokazali svoje prisustvo  Kijev je poslao ratne brodove u Kerčski moreuz kako bi „pokazao svoje prisustvo“, izjavio je komandant Ratne mornarice Ukrajine Igor Vorončenko, prenose RIA Novosti.

„Morali smo da pokažemo svoje prisustvo u Kerčskom moreuzu i Azovskom moru i šta mogu ti brodovi“, rekao je Vorončenko. Pri tome on je 
dodao da ne smatra ovu odluku greškom. 

On je danas i pozvao međunarodnu zajednicu i Tursku da se za ruske brodove zatvori Bosfor.

Podsetimo brodovi ukrajinske mornarice „Berdjansk“, „Nikopolj“ i „Jani Kapu“, narušavajući članove 19 i 21 Konvencije UN o morskom pravu, presekli su državnu granicu Rusije i nekoliko sati izvodili opasne manevre, ne odgovarajući na zahteve ruskih brodova koji su ih pratili. Potom je jedan od ruskih brodova bio prinuđen da ga direktnio udari. Na drugi je otvorena vatra upozorenja. Sva tri broda su zadržana. 



Određen pritvor za sve ukrajinske vojnike  Sud u Simferopolju odredio je pritvor za preostalih devet ukrajinskih vojnika, koji su zadržani prilikom nezakonitog presecanja ruske granice, saopštio je za RIA Novosti predstavnik suda.

Među pritvorenim su pripadnik SBU Andrej Drač, komandant oklopnog broda „Nikopolj“ Bogdan Nebilica, komandant tegljača „Jani Kapu“ Oleg Meljničuk i posada koju čine Vladimir Lisovi, Vjačeslav Zinčenko, Jurij Bezjazični, Denic Gricenko, Andrej Ševčenko i Evgenije Semidocki.

„Mera zadržavanja je zatvorska kazna do 25. januara 2019. godine“, rekao je portparol suda.

Time je završeno razmatranje mera zadržavanja za uhapšene mornare.

Ranije je sud u Simferopolju dvanaestorici ukrajinskih mornara, među kojima je i komandant oklopnog broda „Berdjansk“ Roman Mokrjak, uručio optužnice za nezakonito presecanje granice, a sud u Kerču - trojici ranjenih prilikom zadržavanja broda, među kojima je pripadnik SBU Vasilij Soroka.



Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 29.11
.

 


Putin: Sankcije protiv Rusije dovele do smanjenja 400 hiljada radnih mesta u EU  Sankcije protiv Ruske federacije dovele su do smanjenja 400 hiljada radnih mesta u zemljama Evropske Unije zbog nedostatka evropskih proizvoda na ruskom tržištu, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

"Verujem da je sve politički motivisano nezakonito, sa aspekta međunarodnog prava, pravila STO, restriktivne mere su štetne za sve, uključujući i one koji to čine. Postoje očigledne stvari koje su objektivne, potvrđene statističkim podacima. Imali sa zemljama EU, a koja je naš najveći trgovinski i ekonomski partner, u jednom trenutku trgovinski promet od 450 milijardi dolara, a sada 236 milijardi dolara. Postoji značajna razlika. Prema Parlamentu EU, nemogućnost isporuka evropskih proizvoda na rusko tržište dovela je do smanjenja od 400 hiljada radnih mesta u preduzećima zemalja Evropske Unije", rekao je Putin.

"Zar to nije udarac za ekonomiju zemalja EU i za ljude, na socijalna pitanja? Na kraju krajeva, to su porodice, njihovi prihodi, deca. Ovde se vode takve stvari", rekao je predsednik.

Predsednik je naglasio da takvo ponašanje partnera svakako ima negativan uticaj na rusku ekonomiju, ali međutim, prema njegovim rečima, postoje neke prednosti.

"Naravno, ovo negativno utiče na nas, negativno utiče na rusku ekonomiju, ali nakon što se Rusija očigledno u potpunosti prilagodila ovakvom ponašanju partnera, i to je postalo očigledno svima, - prednost za nas je u ovom trenutku, Ako se takva makroekonomska politika očuva, sa takvom stabilnošću, koju Rusija danas demonstrira, moguće je raditi sa profitom", dodao je predsednik.

Kremlj: Ako je Tramp otkazao susret, predsednik Putin će imati više vremena  Ako je informacija o otkazivanju sastanka Trampa i Putina tačna, predsednik Rusije će imati nekoliko dodatnih časova za sastanke na marginama samita G20, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenose RIA Novosti.


Ranije je Tramp na svom nalogu na Tviteru napisao da je, nakon što je pročitao izveštaj o incidentu u Kerčkom moreuzu, gde su zaplenjeni brodovi ukrajinske ratne mornarice zbog kršenja granice Rusije, otkazao sastanak sa Putinom u Argentini.

 „Mi letimo u Argentinu. Za sada smo samo videli tvitove i izveštaje medija. Nemamo zvanične informacije. Ako je tako, predsednik će imati nekoliko dodatnih sati u programu za korisne sastanke na marginama samita“, objasnio je Peskov. 

U četvrtak je portparol ruskog predsednika izjavio da je Vašington potvrdio susret između dvojice lidera na samitu G20 u Argentini. Kremlj je takođe saopštio da bi strane mogle da razgovaraju o pitanjima stabilnosti i razoružanja.

RT: Tramp otkazao planirani susret sa Putinom zbog incidenta u Kerčskom moreuzu  Američki predsednik Donald Tramp otkazao je zakazani sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom koji je trebao biti održan na samitu G20 u Buenos Airesu u subotu.

 

"Na osnovu činjenice da brodovi i mornari nisu vraćeni Ukrajini iz Rusije, odlučio sam da bi bilo najbolje za sve zainteresovane strane da otkažem svoj ranije zakazani sastanak ....", saopštio je Tramp.

Tramp je ranije izrazio sumnju da će se sastanak održati, rekavši u sredu za "Vašington post" da će ga "možda" otkazati, navodeći kao razlog nedavni sukob ruskih i ukrajinskih vojnih brodova u Kerčskom moreuzu.

Rusija je zadržala tri broda ukrajinske mornarice koja su pokušavala da prođu kroz Kerčski moreuz između Crnog mora i Azovskog mora u nedelju. Dok je Kijev saopštio da je obavestio Rusiju o prolasku, Moskva je negirala da je primila obaveštenje.

Napustivši Belu kuću za Argentinu u četvrtak, Tramp je rekao novinarima da će se "verovatno" sastati sa Putinom na samitu, ali je rekao da će doneti odluku nakon što dobije informacije u avionu tokom leta.


Ubrzo nakon toga, Tramp je saopštio da bi "bilo bi najbolje da sve zainteresovane strane" otkažu sastanak sa Putinom "na osnovu činjenice da brodovi i mornari nisu vraćeni Ukrajini".


Tramp je dodao da se raduje "značajnom samitu" kada se "situacija reši".

Odgovarajući na odluku Trampa, Kremlj je saopštio da nije dobio potvrdu o otkazu putem zvaničnih kanala. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da će predsednik Putin imati nekoliko dodatnih sati za druge važne sastanke, u slučaju da je Tramp odustao od susreta.

Železnjak: Ukrajinske vlasti ne postižu željenu reakciju zapadnih zemalja  Poziv Ukrajine da Turska zatvori Bosfor za ruske brodove nakon incidenta u Crnom moru je neadekvatan korak. Ukrajinsko rukovodstvo još jednom pokušava da privuče pažnju i uništi sistem međunarodnog pomorskog prava, rekao je Sergej Železnjak, član Komiteta za međunarodne poslove Državne dume.

"Pokušaji Kijeva da privuče pažnju pomoću novih neadekvatnih koraka trebalo bi da izazove u svetskoj zajednici ne samo zbunjenost, već i ogorčenost. Očigledno je da ukrajinske vlasti ne postižu željenu reakciju zapadnih zemalja na grubu provokaciju u Crnom moru, te traže načine da održe antiruski stepen uz pomoć rusofobične informativne hajke i zastrašivanja svojih građana od nepostojeće ruske pretnje", izjavio je Železnjak.



Parlamentarac je dodao da ukrajinske vlasti žele da unište sistem međunarodnog pomorskog prava, a koji sami krše, te pozivaući da i drugi krše.

U Savetu federacije komentarisali nameru Ukrajine da zatraži zatvaranje Bosfora za ruske brodove  Prvi zamenik predsedavajućeg Komiteta Saveta Federacije za međunarodne odnose Vladimir Džabarov je komentarisao za RT-a nameru Kijeva da zatraži od Turske da zabrani prolaz ruskim brdovima kroz Bosfor.
Džabarov je podsetio da je saobraćaj kroz Bosfor i Dardaneli u Crnom moru regulisan Konvencijom iz Montrea iz 1936. godine, prema kojoj se mogu zatvoriti samo za zemlje u ratu. Kako je naglasio senator, Ukrajina i Rusija nisu u ratu, a uvedeno ratno stanje je "unutrašnja stvar" Kijeva.

"Apsolutno nema razloga za primenu ove doktrine", naglasio je Džabarov.


Ranije je komandant pomorskih snaga Ukrajine Igor Vorončenko rekao da Kijev namerava da se obrtai svetskoj zajednici sa zahtevom da zatvori Bosfor za ruske brodove zbog incidenta u Kerčskom moreuzu.

Merkelova pozvala Kijev na „pametan pristup“ u vezi sa incidentom u Crnom moru  Kijev treba da pokaže "pametan pristup" u vezi sa incidentom sa brodovima u Crnom moru, a rešenje je moguće samo kroz dijalog, izjavila je nemački kancelar Angela Merkel.

"Nameravam da diskutujem o ovoj temi sa ruskim predsednikom na samitu G20. Mi ćemo se pobrinuti za to, ali imamo zahtev da ukrajinska strana održi pametan pristup. Znamo da možemo to rešiti samo razumno i samo u sklopu pregovora jedni s drugima, jer je vojno rešenje nemoguće ", rekla je Merkelova, govoreći na otvaranju trećeg nemačko-ukrajinskog foruma u Berlinu.

Kijev će tražiti da se ruskim brodovima zabrani prolaz kroz Bosfor  Kijev namerava da pozove međunarodnu zajednicu sa zahtevom da zatvori Bosfor za ruske brodove zbog incidenta u Kerčskom moreuzu, rekao je komandant pomorskih snaga Ukrajine Igor Vorončenko na drugoj međunarodnoj konferenciji o pomorskoj bezbednosti.

"Ja, kao komandant pomorskih snaga, tražim i izražavam nadu da će svetska zajednica ipak doneti tu odluku i priznati da je agresija izvršena protiv države Ukrajine", prenosi ukrajinski UNIAN reči Vorončenka.

Plovidba Bosforom je regulisana konvencijom iz Montre iz 1936. godine. Značaj te konvencije zasniva se na tome da Turska ne sme na svoju ruku da zatvori crnomorske moreuze sve dok ne stupi u rat sa određenom zemljom, čiji brodovi žele tuda da prođu.

Zaharova reagovala na reči Merkelove o sankcijama protiv Rusije  Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zakharova je u odgovoru na izjavu nemačog kancelara Angele Merkel, da se Berlin pridržava principa antiruskih sankcija, podsetila na Nadeždu Savčenko i prisluškivanje telefona Merkelove od strane specijalnih službi SAD.
"Principi! U Evropi ?! Šta? !!!!!!!" - saopštila je Zaharova.

Ona je podsetila da je Merkelovu "američka obaveštajna služba nemilosrdno prisluškivala".

 

„A to je, kako je juče rekao švajcarski ministar spoljnih poslova, primer ’nelegalne obaveštajne delatnosti‘ sa kojom Evropa ne može da se pomiri. Pa šta? Šta je kancelarka uradila ’iz principa‘, kakve sankcije su uvedene Vašingtonu da bi se ’nešto‘ objasnilo Sjedinjenim Američkim Državama? Koliko je američkih diplomata proterano?“, napisala je Zaharova.

Ona je dodala da je Nadežda Savčenko takođe bila u „principijelnoj poziciji“ Berlina, ali sada „u tamnicama kijevskog režima Nadeždi Savčenko niko ne donosi napitke i osveženje“.

„Da li se iko u Berlinu seća #FreeSavchenko (Oslobodite Savčenkovu)? Spisak ’principa‘ može beskonačno da se nastavlja“, piše Zaharova.

Savčenkova je 2016. godine osuđena u Rusiji na 22 godine zbog učešća u ubistvu novinara u Donbasu. Zapad je od Moskve zahtevao puštanje Savčenkove, pokrenuvši akciju podrške #FreeSavchenko. Krajem maja 2016. godine predsednik Rusije Vladimir Putin pomilovao je Savčenkovu, nakon čega se ona vratila u domovinu i postala poslanik Vrhovne rade.

Savčenkova je trenutno uhapšena zbog sumnje za pripremanje terorističkih napada u centru Kijeva.

Tramp: Da li su ukrajinski brodovi dali do znanja da će proći kroz Kerčski moreuz?  Američki predsednik Donald Tramp u intervjuu za "Njujork post" se zainteresovao da li je Kijev upozorio rusku stranu o planovima za prolaz brodova kroz Kerčski moreuz, pre nego što su ukrajinski mornari narušili rusku granicu, te potom zadržani.
"Postoji pitanje - da li je bilo upozorenje? Oni, (ukrajinski brodovi) da li su im dali do znanja da će proći? Zato što imaju sistem, pretpostavljam", upitao je američki predsednik, dodajući da mu se nije dopalo ono što se dogodilo i da se "to nije trebalo desiti".


On je takođe rekao da će odlučiti da li će se sastanak sa predsednikom Vladimirom Putinom održati na samitu G20 u Argentini, nakon izveštaja tima za nacionalnu bezbednost o nedavnom incidentu u Kerčskom moreuzu i o "delovanju Rusije u istočnoj Ukrajini".

Porošenko: Nadamo da su sada NATO države spremne da pošalju brodove u Azovsko more  Kijev očekuje da će NATO poslati brodove u Kerčki moreuz, ponovio je predsednik Ukrajine Petro Porošenko, ovog puta u intervjuu nemačkom „Bildu“. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ovu izjavu povezao sa predizbornom kampanjom koja je u punom jeku u toj zemlji.

„Nemačka je jedan od naših najbližih saveznika i mi se nadamo da su sada NATO države spremne da pošalju brodove u Azovsko more kako bi podržale Ukrajinu i osigurale bezbednost“, rekao je Porošenko u intervjuu „Bildu“. On je naglasio i potrebu uvođenja novih sankcija Rusiji, ali EU, kojoj se obraćao Petro Porošenko, ograničila se na saopštenje bez pominjanja sankcija.

Francuska i Nemačka odbile da pooštre sankcije Rusiji  Nekoliko zemalja članica Evropske Unije, uključujući Francusku i Nemačku se protive jačanju antiruskih sankcija zbog incidenta u Kerčskom moreuzu, saopštio je diplomatski izvor za RIA Novostiu Briselu.
Šef evropske diplomatije Federika Mogerini, u ime Evropske Unije je izrazila zabrinutost zbog razvoja situacije oko incidenta u Kerčskom moreuzu, te saopštila o njenoj nameri da "deluje adekvatno" u koordinaciji sa međunarodnim partnerima.

Pozvala je sve da se "maksimalno suzdrže i odmah smanje eskalaciju situacije", kao i da se "odmah vrate ukrajinski brodovi i oslobode njihove posade".


"Ovo saopštenje je usaglašavano tri dana. Poljska je predložila da u njega uključimo deo o novim sankcijama protiv Rusije, ali je nekoliko članica EU, uključujući Francusku i Nemačku, smatralo da je preuranjeno proglasiti uvođenje novih restriktivnih mera protiv Rusije u ovoj fazi", rekao je izvor agencije.

 

Međutim, prema njegovim rečima, to ne znači da je Evropska Unija odlučila da ne primeni sankcije protiv Rusije zbog ovog incidenta.

Takođe je "Velt" juče preneo, navodeći izvore u EU, da se Berlin i Pariz protive pooštravanju sankcija protiv Rusije u pozadini incidenta u Kerčskom moreuzu. Ministarstvo spoljnih poslova Francuske nije odgovorilo na zahtev za komentar na ove informacije.

Zaharova ne isključuje da je i Zapad učestvovao u ukrajinskoj provokaciji  Zapadni partneri mogli su unapred da znaju o ukrajinskoj provokaciji u Kerčkom moreuzu, ili čak da učestvuju u njenoj pripremi, izjavila je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
„Ovo je namerna provokacija koju su u najmanju ruku znali, što je realno, a možda i učestvovali u planiranju neki naši zapadni partneri. Sve ovo nije slučajnog karaktera“, rekla je Zaharova.

Ona smatra da to dokazuju procene koje su davali zapadni političari i započeta informaciona kampanja u zapadnim medijima. 

Kijev uputio protestnu notu Moskvi  Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine uputilo je protestnu notu Rusiji u kojoj se traži oslobađanje ukrajinskih mornara pritvorenih nakon incidenta u Kerčkom moreuzu, navodi se na sajtu Ministarstva.

„Ruskoj strani upućen je kategoričan zahtev da odmah oslobodi zarobljene građane Ukrajine i obezbedi njihov bezbedan povratak u domovinu“, navodi se u saopštenju ukrajinskog Ministarstva.

EU: Uznemireni smo zbog upotrebe sile od strane Rusije  Evropska Unija namerava pažljivo da prati situaciju u Kerčskom moreuzu i spremna je da deluje adekvatno u koordinaciji sa međunarodnim partnerima, navodi se u saopštenju šefa diplomatije EU Federike Mogerini.
„EU izražava krajnju zabrinutost zbog opasnog porasta napetosti na Azovskom moru i Kerčkom moreuzu poslednjih dana. Uznemireni smo zbog upotrebe sile od strane Rusije, što je neprihvatljivo u kontekstu povećane militarizacije u regionu“, navodi se u saopštenju.

Ističe se da EU „poziva sve da pokažu maksimalnu uzdržanost i hitno smanje eskalaciju situacije i poziva Rusiju da odmah oslobodi zarobljene brodove i njihovu posadu“.  

„Evropska Unija će nastaviti da pažljivo prati situaciju i odlučna je da adekvatno deluje u bliskoj koordinaciji sa svojim međunarodnim partnerima“, dodaje se u saopštenju.

Lavrov: Predstavnik SAD za Ukrajinu deluje kao vatreni zaštitnik svih provokativnih akcija kijevskog režima  Dokumenti zaplenjeni tokom pretresa brodova ukrajinske ratne mornarice nakon incidenta na Crnom moru pokazuju da je to bila provokacija koja je trebalo da napravi skandal, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Skrenuli smo pažnju naših kolega na dokumente koji su objavljeni nakon što su ruski graničnici pretresli brodove prekršilaca. Iz dokumenata se vidi da je to bila unapred planirana provokacija koja je trebalo da izazove skandal zarad postizanja geopolitičkih ciljeva i rešavanja unutrašnjeg problema režima u Kijevu“, rekao je Lavrov.

Lavrov je istakao da se iz pronađenih dokumenata vidi da su ukrajinski oficiri koji su se nalazili na brodovima dobili naređenje da ne obaveštavaju Moskvu o prolasku i tajno se probiju u Azovsko more.

Rusija se nada da će specijalni izaslanik Vašingtona u Ukrajini Kurt Volker igrati ulogu diplomate koji teži da postigne saglasnost između sukobljenih strana, rekao je Lavrov.

„Veoma bih voleo da predstavnik SAD u rešavanju ukrajinske krize Volker igra ulogu istinskog predstavnika koji teži pronalasku saglasnosti između sukobljenih strana. Pre svega, između Kijeva sa jedne, i Donjecka i Luganska sa druge strane. U međuvremenu, gospodin Volker deluje kao vatreni, nekritični zaštitnik svih provokativnih akcija kijevskog režima“, naglasio je Lavrov.

Ranije je specijalni izaslanik Vašingtona za rešavanje situacije u Ukrajini Kurt Volker izjavio da bi Sjedinjene Američke Države želele da evropske saveznice „pažljivije“ razmotre mogućnost proširenja sankcija Rusiji zbog incidenta u Kerčkom moreuzu. 

Nemačka i Francuska protiv pooštravanja sankcija Rusiji  Nemačka i Francuska su protiv pooštravanja sankcija Rusiji nakon incidenta u Kerčkom moreuzu, prenosi nemački list „Velt“, pozivajući se na saopštenja diplomata u Evropskoj uniji.

Prema navodima lista, na tajnom sastanku odbora za politiku i bezbednost u Briselu diplomate su zaključile da je neophodno „preduzeti mere kako bi se izgradilo poverenje“, a restriktivne mere nikako ne idu tome u prilog. Zbog toga Berlin i Pariz nameravaju da nastave sa diplomatskim naporima, u cilju rešavanja situacije u Kerčkom moreuzu. 

Pre toga je nemački list saopštio da predsedavajuća Evropske unije, Austrija, nije isključila mogućnost uvođenja dodatnih sankcija Rusiji. Prema rečima austrijskog ministra spoljnih poslova Karin Knajsl, sve zavisi od toga kako će Moskva i Kijev izneti činjenice o incidentu.

Ranije su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije dvema ruskim kompanijama zbog sumnje da su isporučivale iransku naftu Siriji. 


  

 



  • Izvor
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »