BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Pakt Reriha kao zaštita od vandalizma

Pakt Reriha kao zaštita od vandalizma
10.10.2010. god.

Nad moskovskim Međunarodnim Centrom umetnika Reriha  vijori se bela Zastava mira s poznatim amblemom: crveni krug u kojem su tri manja crvena kruga. Ta je zastava podignuta u čast otvaranja međunarodne društveno-naučne konferencije 75. godišnjica Pakta Reriha (9.-11. oktobar).
 

 Ruski umetnik, mislilac i putnik Nikolaj Rerih je pre 75 godina postao autor međunarodnog Ugovora o očuvanju umetničkih i naučnih ustanova  i istorijskih spomenika. Pakt Reriha nije velik - on se sastoji od preambule i 8 stavki na nekoliko strana. Međutim, taj je dokument preokrenuo pojam kulture i njenog značaja za razvoj čovečanstva.  Mir preko kulture, kultura je srce civilizacije, kultura je svetlost. Te ideje Nikolaja Reriha nisu bile odmah shvaćene: onda, 1935. godine je dokument potpisalo 22 zemlje, - kaže učesnik konferencije  istoričar Aleksandar Stecenko.
 

Nažalost, svojevremeno Pakt Reriha nisu potpisali ni Evropa, ni Sovjetski Savez, - podseća Stecenko. -  Nikolaj Rerih je pozivao da se to učini, predvideći  nesreće koje ugrožavaju Evropu. Bližio se Drugi svetski rat, ali njegov glas nije bio uslišan. Tek  posle iskustva ogromnih razaranja evropska zajednica je 1950. godine odlučila da se vrati toj temi, onda su kao osnovu uzeli Pakt Reriha. Međutim, ideje, koje je  Nikolaj Rerih  izneo u ugovoru, naime, bezuslovno očuvanje kulturne baštine i njenog osoblja, i to ne samo u ratno, već i u mirno doba, još nisu potpuno odražene u međunarodnom zakonodavstvu. Istorija je potvrdila da ni Haška konferencija, ni dva protokola uz nju, ne obezbeđuju pouzdanu zaštitu objekata kulturne baštine. To su dokazali konflikti na Kosovu, ratovi u Iraku i Avganistanu. Zato je taj problem  posebno aktuelan.
 

On će biti centralni  u programu konferencije. Istorijski deo dopunjuje izložba fotografija 75. godišnjica Pakta Reriha, koja je već obišla mnoge zemlje. Njen autor Tatjana Ivanova se seća kako je reagovala meksička publika kada su ekspoziciju demonstrirali u okviru konferencije za razoružanje.
 

Tatjana Ivanova ističe pre svega reagovanje mladih, studenata, a čak i učenika. Najsrdačniji odjek ona izaziva upravo kod njih. Dok je kultura zanemarena, brzo razoružanje nije moguće. Zato je državnicima bilo predloženo da povećaju pažnju prema obrazovnim programima. Onda sledeća generacija neće dozvoliti takva razaranja i vandalizam, koji su prisutni prema kulturi  i spomenicima. U Rusiji je takvih izložaba održano  oko 500 - u mnogim muzejima, kulturnim ustanovama.  Ljudi reaguju time što se sami uključuju u očuvanje spomenika na terenu.
 

Između ostalog,  program konferencije sadrži i referate, posvećene  obrazovnoj temi. Inače, kada se pogleda sastav učesnika, postaje jasno da je  stvaralaštvo Nikolaja Reriha u različitim granama interesantno za mnoge naučnike: ne samo u Rusiji već i naprimer, iz Austrije, Švajcarske, Mongolije, Ukrajine, Bugarske.



  • Izvor
  • Golos Rossii, foto: © www.roerich.org/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.


„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


Ostale novosti iz rubrike »