Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 23.11.

24.11.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 21.11. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 23.11.

Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 23.11.

Ukrajinska snage održal vežbe na obali Azovskog mora - Ukrajinska vojska izvela je vojne vežbe na obali Azovskog mora. Vojnici su odradili uslovnu paljbu na brodove protivnika na prilazu obali, saopštio je pres-centar združenih snaga Ukrajine.

„Jedinice operativno-taktičke grupe ’Istok‘ združenih snaga su tokom napornih vežbi pokazale kako se uništavaju neprijateljski desantni brodovi i štiti morska obala“, navodi se u saopštenju pres-centra na Fejsbuku.

Takođe se navodi da su na vežbama vojni inženjeri operativno izveli miniranje desantno-opasnih delova obale i morske prilaze ka njima, a reaktivno-artiljerijski divizion samohodnih višecevnih bacača raketa „Uragan“ uslovno je raketirao desantne brodove protivnika na prilazu obali.

Zamenik predsednika Odbora Državne dume Rusije za odbranu Jurij Švitkin objasnio je za RIA Novosti sa čime su povezane te vežbe.

„Te vežbe ukazuju na pokušaje provokacija ukrajinskih vlasti, konkretno ukrajinskih oružanih snaga, što treba ponovo da fokusira pažnju Evropske unije na situaciju u Azovskom moru. EU bi trebalo da saopšti ukrajinskim vlastima na nedopustivost provokacija. Pored toga, to govori i o potrebi da (Rusija) preduzme odgovarajuće mere kako bi sprečila narušavanja normi međunarodnog prava za šta, nažalost, danas postoje preduslovi, a ponekad postoje i direktna kršenja ukrajinskih vlasti. Želim da naglasim da su one snage i sredstva koje su koncentrisane u tom pravcu, dovoljne su za sprečavanje provokacija. Ali istovremeno, ako dođe do pogoršanja situacije, spremni smo da dodatno ojačamo ovaj pravac“, istakao je Švitkin.

SAD predložile Ukrajini da obustavi isporuku struje i vode Donbasu - Obustaviti isporuku vode i struje samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici, prema savetima Sjedinjenih Država, Kijev nije u stanju. Ne može se zatvoriti rusko-ukrajinska granicu duž celog perimetra, rekao je ruski senator Franc Klincevič.

Bivši zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine general Igor Romanenko rekao je za "Obzerer" da su Sjedinjene Države predložile Kijevu da stvori "revolucionarnu situaciju" u Donbasu prekidom isporuka struje i vode kako bi se aktivirao proces povratka nekontrolisanih teritorija.

"Tehnički, projekat se ne može sprovesti. Kijev u osnovi ne može da blokira rusko-ukrajinsku granicu duž čitavog perimetra, što američki savetnici znaju", rekao je Klicevič.

Prema senatoru, takav savet američke strane objašnjava činjenicu da Sjedinjene Države bukvalno guraju Kijev u "odlučne" radnje u Donbasu, pokušavajući da uvuku Rusiju u unutrašnji ukrajinski sukob.

Parlament Ukrajine odobrio izmene Ustava o kursu zemlje prema EU i NATO-u - Parlament Ukrajine usvojio je preliminarnu verziju nacrta izmena Ustava , kojim se utvrđuje politika usmerena ka Evropskoj uniji i NATO-u. O tim izmenama se glasalo na predlog predsednika Ukrajine Petra Porošenka.

Odluku je podržao 331 poslanik. Neophodan minimum je 226 glasova. U nacrtu izmena Ustava Ukrajine je predloženo da se iz prelaznih odredbi ustava izuzme norma koja je davala pravne osnove za baziranje Crnomorske flote Rusije na Krimu.

Ranije je Parlament Ukrajine uputio predsednički nacrt zakona o unošenju izmena u ukrajinski ustav na ekspertizu Ustavnom sudu. Prema proceduri, dokument može da bude razmotren u celini na sledećoj sednici parlamenta koja će biti održana u februaru naredne godine.

Porošenko je ranije predložio Vrhovnoj radi da unese izmene u preambulu, niz članova i prelaznih odredbi koje će „utvrditi izbor Ukrajine i njeno mesto kao članice evropske porodice“, kao i „kurs Ukrajine ka integraciji u NATO-u“.

Porošenko: Rusija kao zemlja-agresor nema i neće imati pravo veta na naše stupanje u NATO i EU - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je da će odluka Ukrajine da Ustavom potvrdi svoju politiku pridruživanja Evropskoj uniji i NATO-u biti signal za Rusiju.

„Utvrđujući u Ustavu Ukrajine obavezu da se vodi politika stupanja u NATO i EU, šaljemo poruku i Moskvi: rastajemo se konačno i bespovratno. Rusija kao zemlja-agresor nema i neće imati pravo veta na naše stupanje ni u NATO, ni u Evropsku uniju“, rekao je ukrajinski predsednik obraćajući se Vrhovnoj radi pred glasanje o unošenju odredbi o pridruživanju EU i NATO u Ustav.

Porošenko je ranije predložio Parlamentu Ukrajine da unese izmene u preambulu, niz članova i prelaznih odredbi koje će „utvrditi izbor Ukrajine i njeno mesto u evropskoj porodici“, kao i usmerenost Ukrajine ka NATO-u.

Vrhovna rada Ukrajine je u decembru 2014. godine unela izmene u dva zakona, odustavši od izvanblokovskog statusa države. U junu 2016. godine usvojene su dodatne izmene koje utvrđuju stupanje u NATO kao cilj spoljne politike zemlje. Ukrajina do 2020. godine treba potpuno da uskladi svoje oružane snage sa snagama zemalja NATO-a. Eksperti, međutim, smatraju da Kijev neće uspeti da se kandiduje za članstvo u NATO u narednih dvadeset godina.

Kijev: Želimo da postanemo gasna država koja izvozi gas - Ukrajina bi do 2025. godine mogla da postane „gasna država“, odnosno izvoznik „plavog goriva“, izjavio je premijer te zemlje Vladimir Grojsman.

„Želimo da postanemo gasna država, koja zadovoljava sopstvene potrebe i izvozi gas. Možemo to da učinimo do 2025. godine“, rekao je Grojsman u intervjuu nemačkom listu „Cajt“.

Nemačka, prema Grojsmanovim rečima, ima mogućnost da investira u Ukrajinu na sopstvenu korist i da nakon toga dobija energetske resurse „iz još jednog izvora“.

Grojsman je, takođe, optužio Moskvu da pokušava da smanji mogućnosti ukrajinskog tranzita gasa u korist gasovoda „Severni tok 2“. Ukrajinski premijer tvrdi da Rusija teži da uz pomoć tog projekta želi da „Evropu pretvori u svog taoca“.

Kijev je u više navrata saopštio da želi da zadrži tranzit ruskog gasa u Evropu. Važeći ugovor za tranzit ističe krajem sledeće godine, ali je „Gasprom“ izrazio spremnost da sačuva taj tranzit ukoliko Kijev dokaže da je sporazum ekonomski isplativ.

Ukrajina se kategorički protivi izgradnji novih gasovoda izvan svoje teritorije, strahujući da će izgubiti prihod od tranzita ruskog gasa.

Nakon puštanja u rad prvog kraka „Turskog toka“, šef Saveta za pitanja gasne industrije i tržišta prirodnog gasa Leonid Unigovski je izjavio da će obim gasa kroz Ukrajinu biti smanjen za 12 do 13 milijardi kubnih metara godišnje i pozvao da se ne dopusti izgradnja drugog kraka tog gasovoda.

Poglavar Albanske pravoslavne crkve osudio ideju o ukrajinskoj autokefalnosti - Poglavar Albanske pravoslavne crkve, arhiepiskop Anastasije, proglasio je ideju o ukrajinskoj autokefalnosti „hodom po minskom polju“ i zatražio da se održi Svepravoslavni sabor.

U pismu patrijarhu moskovskom i cele Rusije Kirilu Anastasije je naveo da Ukrajini preti opasnost raskola među vernicima, što bi bio „bolan udarac za poverenje u pravoslavlje“. Poglavar Albanske pravoslavne crkve je naglasio da tako nešto „svim snagama treba izbeći“.

„Smatramo da smo svi mi dužni da ’učinimo sve‘ da bismo se vratili okupljanjima poglavara i planiranju novog Velikog sabora“, navedeno je u Anastasijevom obraćanju.

Albanska pravoslavna crkva se na taj način prvi put izjasnila o situaciji sa crkvom u Ukrajini i podržala ideju patrijarha Kirila o održavanju zajedničke rasprave o tom pitanju.

Karasin: Priča takozvanih zapadnih partnera da Rusija militarizuje Azovsko more još jedno izmišljeno zastrašivanje - Tema nesuglasica oko Azovskog mora otvorena je da popuni upražnjeno mesto: Krim je prestao da bude goruća tema i njega više ne shvataju kao instrument pritiska na Rusiju, zbog čega je Zapad izmislio novi povod kako bi ostvario svoje ciljeve, saopštio je u zamenik šefa ruske diplomatije Grigorij Karasin.

„Azovska tema je ubačena u informacioni prostor namerno i nategnuto. Aktuelni kijevski režim je u koordinaciji sa svojim inostranim pokroviteljima pronašao novu antirusku temu koja je otvorena da popuni upražnjeno mesto. Situacija u tom regionu našim takozvanim zapadnim partnerima nije posebno interesantna. Njima je važan novi povod za napad na Rusiju i izgovor za pojačavanje sankcija Rusiji“, rekao je Karasin u intervjuu listu „Komersant“.

Prema njegovim rečima, Rusiju su aktivno počeli da optužuju, „kako je to uobičajeno u poslednje vreme“, za neka nezakonita dejstva, a da se pritom ne navode dokazi za to.

Karasin je istakao da je priča o tome da Rusija militarizuje Azovsko more još jedno izmišljeno zastrašivanje.

„Oružane snage Ruske Federacije se koriste samo za zaštitu Krimskog mosta zbog terorističkih pretnji. Za bezbednost u Azovsko-kerčkom basenu odgovaraju ruski graničari. Njihove snage i sredstva su dovoljni za ispunjavanje tog zadatka i ni o kakvom stvaranju vojno-morske baze tamo nema reči“, rekao je Karasin.

Prema njegovim rečima, Ukrajina je ta koja se bavi vojnim aktivnostima u Azovskom moru, intezivno povećava svoju vojno-mornaričku grupaciju uz podršku SAD i proširuje obalsku vojnu infrastrukturu.

„Takva dejstva su usmerena na stvaranje još jednog izvora napetosti koji bi omogućio Kijevu da skrene pažnju sa sopstvenih unutrašnjih problema, uključujući i predizbornu kampanju za predsednika zemlje koja je praktično počela. U Kijevu svesno naduvavaju azovsku temu, to je propaganda“, dodao je Karasin.

"Kijev spreman da sa Nemačkom progovara o `Mirotvorcu` " - Komentarišući zahtev Ministarstva spoljnih poslova Nemačke da se zatvori portal „Mirotvorac“, ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrej Meljnjik je u svom članku za list „Velt“ izjavio da Kijev nije odgovoran za taj sajt.

Meljnjik je napomenuo da je sajt „privatnog“ porekla, pa se u ovom slučaju „postavlja pitanje slobode govora“.

Pri tome se, prema rečima diplomate, uključivanje bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera na „spisak neprijatelja Ukrajine“ objašnjava njegovim rečima da je neizbežno da svetska zajednica prizna ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom.

„Međutim, Ukrajina je spremna da ozbiljno nastavi pregovore o problemu ’Mirotvorca‘ sa nemačkim partnerima. Lično smatram da je zloglasni spisak neprikladan“, zaključio je ambasador.

Ranije je Berlin osudio stavljanje Šredera u bazu „Mirotvorca“ zbog „napada na suverenitet Ukrajine“ i „antiukrajinske propagande“.

Sajt „Mirotvorac“ je poznat po skandaloznim objavama podataka novinara, uključujući i stranih novinara, koji su dobijali akreditacije samoproglašenih DNR i LNR, navodeći njihove kontakt podatke, nakon čega su neki od njih dobili pretnje.

Dunja Mijatović, tada predstavnica OEBS-a za slobodu medija, nazvala je sajt „alarmantnim korakom koji bi mogao još više da ugrozi bezbednost novinara“.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za