Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 18.11.

19.11.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 16.11. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 18.11.

Stanje na frontu -

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 18.11.

Premijer Poljske: Rusija bi mogla napasti Ukrajinu nakon puštanja „Severnog toka 2“ - Premijer Poljske Mateuš Moravecki izjavio je da bi Rusija mogla da napadne Ukrajinu nakon što gasovod „Severni tok 2“ bude pušten u eksploataciju.

Prema rečima Moraveckog, „eskalacija agresije“ mogla bi da usledi nakon što ukrajinski gasni sistem prestane da igra važnu ulogu za Rusiju.

„Jasan mi je stav nemačke vlade - da je taj gasovod za njih samo još jedan biznis projekat - ali istočno od reke Odre niko u to ne veruje“, istakao je on.

Moravecki je dodao i da „Rusiju ništa neće nakon toga zaustaviti da krene na Kijev, naglasivši da Moskva sva sredstva od prodatog gasa koristi da bi modernizovala sopstvenu vojsku.

„Kapitalisti su toliko pohlepni da bi vam prodali kanap kojim biste ih potom obesili“, zaključio je poljski premijer citirajući Lenjina.

Ranije je saopšteno da su se Sjedinjene Države i Ukrajina složile da rade zajedno protiv "Severnog toka 2".

Pokušaj zauzimanja rezidencije mitropolita krivoroškog i nikopoljskog Jefrema u Ukrajini - Nekoliko desetina pristalica autokefalnosti ukrajinske crkve u Dnjepropetrovskoj oblasti pokušalo je da zauzme rezidenciju mitropolita krivoroškog i nikopoljskog Jefrema, koji je veran kanonskoj Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi (UPC).

„Pokušali su da polome vrata zgrade i uzvikivali su uvrede krivoroškom episkopu zato što ne podržava ideju ’davanja tomosa‘ Ukrajini“, navodi se u saopštenju UPC na Fejsbuku.

Kako se navodi, demonstranti su u rukama nosili plakate sa sloganima koji pozivaju na davanje autokefalnosti, koje su okačili na kapiji i ogradi.

„Jedan od učesnika protesta, koji se predstavio kao član Desnog sektora, priznao je da nije vernik, ali da se zalaže za ideju stvaranja ’jedinstvene pomesne autokefalne crkve‘. Drugi učesnik rekao je da je za slobodnu Ukrajinu, a treći je zahtevao da vladika odustane od svog stava“, navodi se u saopštenju.

U oktobru je sveštenstvo Dnjepropetrovske eparhije izrazilo jednoglasnu podršku kanonskoj Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi.

Pariz: Rusija će se vratiti u G8 ako bude poštovala odredbe Minskog sporazuma - Francuska će rado videti Rusiju na samitu G7 u Bijaricu, ako uslovi koji su postavljeni u momentu obustavljanja ruskog članstva u toj organizaciji budu ispunjeni, rekao je izaslanik za pripremu predsedavanja Francuske G7 Žan Pjer Tebo.

Francuska počinje da predsedava G7 od 1. januara naredne godine. Samit „Velike sedmorke“ biće održan krajem avgusta u francuskom Bijaricu.

„Rusija nikada nije bila isključena iz G8. Učešće Rusije je samo obustavljeno zbog rešavanja niza pitanja koja imaju potpuno konkretne formulacije. Učešće Rusije na samitu je dobrodošlo pod uslovom da budu rešena ta određena pitanja u rokovima o kojima je bilo reči“, rekao je Tebo.

Prema njegovim rečima, predsednik Francuske Emanuel Makron se precizno izjasnio kada je bio u Rusiji, a nedavno, kada mu je postavljeno pitanje na tu temu, rekao je da će Francuska rado videti Rusiju u avgustu u Bijaricu, pošto je ona prirodni član te zajednice (G8), pod uslovom da budu ispunjeni uslovi postavljeni u trenutku kada je obustavljeno njeno članstvo.

Letos je predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio da bi voleo da se Rusija vrati u G8, ali da je to moguće samo ukoliko poštuje odredbe Minskog sporazuma.

Rusija, pritom, stalno ukazuje na to da ne učestvuje u sukobu u Ukrajini i da nije subjekt Minskog sporazuma za rešavanje ukrajinske krize.

Format „Velike osmorke“ postojao je od 1998. do 2014. godine, kada je iz njega isključena Rusija zbog događaja na Krimu. Učesnici kluba tada su odlučili da ne putuju na samit u Sočiju i okupili su se u Briselu bez Rusije.

SBU poziva episkope kanonske UPC na „razgovor“ - Pripadnici Službe bezbednosti Ukrajine počeli su da pozivaju pojedine episkope kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve na „razgovor“, saopštio je u subotu šef Pravnog odeljenja UPC, protojerej Aleksandar Bahov.

Prema njegovoj oceni, u svetlu poslednjih događaja u vezi s Ukrajinskom pravoslavnom crkvom, to je potpuno očekivano.

„Želim, međutim, da skrenem pažnju na to da proceduralni zakon ne sadrži takvu formu komunikacije, kao što su ’razgovor‘ ili ’beseda‘. Zbog toga, drage vladike i sveštenici – sumnjam da će oni s vama o Bogu razgovarati!“, naveo je Bahov.

Protojerej je, takođe, zamolio sveštenike da traže od pripadnika SBU da im „pozive“ šalju poštom, a da na „razgovore“ dolaze s advokatima.

U oktobru je Carigradska patrijaršija objavila da započinje proces priznavanja autokefalnosti crkve u Ukrajini. Carigrad je ukinuo ukaz iz 1686. godine o prelasku Kijevske mitropolije u nadležnost Moskovske patrijaršije i skinuo anatemu koju je Ruska pravoslavna crkva uvela protiv ukrajinskih raskolnika – Filareta Denisenka i Makarija Maletiča.

Ruska pravoslavna crkva je ova dejstva nazvala raskolom i prekinula euharističku komunikaciju sa Carigradom koji je, kako je izjavio mitropolit Ilarion, izgubio pravo da se predstavlja kao koordinatorni centar pravoslavlja.

Kijevske vlasti očekuju da će Carigrad do kraja godine izdati priznanje o autokefalnosti poglavaru „ujedinjene crkve“ koji tek treba da bude izabran na „ujediniteljskom saboru“.

„Rusija bi mogla zatvoriti Azovsko more za ukrajinske brodove“ - Rusija bi mogla zatvoriti Azovsko more za ukrajinske brodove, ali to bi moglo da dovede do „velikog rata“ sa Ukrajinom, izjavio je bivši zamenik načelnika Oružanih snaga Ukrajine, general-pukovnik Igor Romanjenko u svom članku za „Apostrof“.

Međutim, Romanjenko smatra da bi vojni sukob sa Moskvom bio nesvrsishodan za Kijev, jer on neće moći da odgovori ruskoj vojsci. On je dodao da Zapad neće slati trupe u Ukrajinu, jer se plaši da će zbog toga početi Treći svetski rat. Jedina pomoć na koju Kijev može da računa je diplomatska i ekonomska, ističe Romanjenko.

„Vojsku nam neće poslati, jer Zapad ne želi da se ovaj rat proširi na globalni nivo i preraste u Treći svet. On će aktivno pomagati na diplomatskom i ekonomskom frontu i u vojnoj oblasti, ali da se bori za Ukrajinu - to neće“, istakao je on.

Romanjenko je dodao da bi protiv Rusije mogle da budu pooštrene sankcije, ali da sumnja u njihovu efikasnost.

„Sankcije protiv Rusije ne mogu da se uporede sa Reganovim sankcijama protiv Sovjetskog saveza, to jest ne diraju se finansije, ne dira se energetika, a Kremlj i dalje ima ozbiljne rezerve“, požalio se vojni ekspert.

Ranije je član Saveta Federacije Rusije Franc Klincevič izjavio da bi Rusija mogla da blokira Azovsko more za prolazak ukrajinskih brodova, kao odgovor na to što su ukrajinske vlasti zadržale 15 ruskih brodova koji su uplovili u luke na Krimu.

Kijev je više puta optuživao Moskvu za „destabilizaciju“ situacije, ne navodeći pri tome nikakve dokaze za svoje tvrdnje.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima