Miloš Biković posle primanja medalje od Putina: Rusi i Srbi imaju nevidljive spone
Srbski glumac Miloš Biković je dobio važnu državnu nagradu Rusije „Medalju Puškina“ za zasluge u oblasti kulture, prosvetiteljstva, književnosti i umetnosti, za veliku ulogu u očuvanju kulturnog nasleđa, za zbližavanje kultura i nacija, a nagradu mu je uručio lično predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. U ekskluzivnom intervjuu za Russia Beyond Miloš Biković govori o svojim utiscima.
Za savremenu Rusiju vi ste sada olicetvorenje Srbije i Srba, udahnuli ste novi život odnosima naših zemalja. Šta je u vašem poslu najteže?
Miloš Biković: Najteže je to što posla ima previše, a vremena premalo. Ali pomaže mi to što su naša zajednička istorija i naše veze veoma duboke i važne, jer odnosi Srbije i Rusije mogu biti uošte primer bilateralnih odnosa. Ti odnosi nisu osnovani samo na uzajamnim interesima, i nisu ograničeni horizontom današnjeg dana. Naši narodi imaju nevidljive spone, duhovne, kulturne, a jedna ot tih spona je zajednički pogled na svet. Najbolji primer toga je to što je ruski monah savetovao Svetom Savi da se zamonaši, da bi se vekovima kasnije prvi ruski car Ivan Veliki nadahnuo žitijama Svetog Save, i osnovao svoje carstvo ugledavši se na nemanjički model. I ne samo prvi ruski car nego i poslednji ruski car se umešao u Prvi svetski rat u želji da zaštiti Srbiju i izgubio vlast, carstvo, porodicu i život. Kao kulturni pregalac ja vidim svoj zadatak u tome da ljudi na takve stvari ne zaborave.
Kako ste doživeli vest da ste odlikovan državnom nagradom Rusije?
Mislim da je ta nagrada na neki način kredit, i nadam se da ću tu medalju još otplaćivati zaslugama. To je najbolji ali i najskuplji kredit u mom životu!
Da li ste bili u prilici da posle ceremonije dodela nagrada razgovarate u četiri oka sa Putinom? Kakav je utisak na vas ostavio ruski predsednik?
Odlikovani „Medaljom Puškina“ ne sede za istim stolom sa ruskim predsednikom, već odlikovani „Medaljom družbe naroda“. Tako da još treba da zaslužim mogućnost da razgovaram sa predsednikom Vladimirom Vladimirovičem, jer „Medalju družbe naroda“ može dobiti samo onaj ko već ima „Medalju Puškina“. Veoma cenim Vladimira Putina i smatram da je on jedan od najmoćnijih ljudi na planeti.
A na ceremoniji sam razgovarao sa ruskim ministrom kulture i to je bio važan kratak susret.
Koji lik iz klasične ruske književnosti želite da odigrate na filmu?
Maštam da odigram istražitelja Porfirija Petroviča iz „Zločina i kazne“ ili Raskoljnikova, ili čak kneza Miškina. Ruska književnost je prebogata i u njoj svako može naći ulogu za sebe i svaka bi bila kao neiscrpni bunar u kom bi glumac svojom celom ličnošću mogao da potone.
A kao producent maštam da pokažem ruskoj publici naš film „Južni vetar“. U Srbiji obara rekorde gledanosti. Ruski distributeri zasad nisu zainteresovani, ali ja želim da srušim tu pregradu.
Dobili ste glavnu ulogu u filmu o velikom sovjetskom pevaču Muslimu Magomajevu. Recite nam više o tome.
To je serijski film od osam epizoda za ruski Prvi kanal. Suprugu Magomajeva Tamaru Sinjavsku glumi divna i talentovana ruska glumica Irina Antonenko. To će biti film čarobne atmosfere i za mene je velika čast da tumačim lik Magomajeva.
Koje su vam se pesme Magomajeva najviše dopale?
Naravno „Melodija“, „Pozovi me“ i „Kraljica lepote“. Moram da priznam da o Muslimu Magomajevu nisam ništa znao dok nisam dobio ovu ulogu. Sada znam da je to bio čovek ogromnog talenta.
Za posebne zasluge prema Rusiji se može dobiti i rusko državljanstvo. Hoćete li prihvatiti ruski pasoš, ako vam jednom predlože?
Pasoš nije toliko bitan, koliko je bitno kako se čovek oseća kada se nađe u nekoj zemlji. U Rusiji se osećam kao kod kuće. Rusija me je prihvatila kao svog, kao rođena mati i ja tamo nisam stranac.
Najvažnije je to što u Rusiji i Srbiji postoji određena predstava o tome kakav čovek treba da bude, to jest o tome kako Bog vidi čoveka. I kada vidite takve ljude, ljude sa savešću, sa duhovnom vertikalom, imate osećaj da ste među svojima. Ja se trudim da budem čovek koji poštuje tradicije, koji ume da gradi mostove, čovek koji uopšte gradi, a ne čovek koji ruši. Neko ko radi na tome da njegov talenat dođe do izražaja i pomaže drugima da izraze svoj talenat. Rusija mi je dala tu mogućnost da se izrazim i na tome sam neizmerno zahvalan. Zato formalnosti po tom pasošu za mene nisu toliko bitne.
Katarina Lane, Russia beyond
- Izvor
- / vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.