Intervju : Jelena Žarić-Kovačević

Da li je moguća saradnja između vlasti i opozicije u Srbiji ?

Pripadam političkoj opciji koja je uvek bila spremna da ponudi konkretne predloge i konkretna rešenja, o bilo kom pitanju da je reč. Sa druge strane, svedoci smo svakodnevnih napada na Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića, iako su rezultati vidljivi i postignuti isključivo u interesu građana, za razliku od perioda do 2012. godine. Ti napadi dolaze od onih koji su imali 12 godina da sprovedu u delo sve te "pametne" predloge o kojima danas govore, ali ih to tada nije interesovalo. Tada im to nije bio prioritet. Tada ih je interesovalo lično bogaćenje, a rezultat njihove vlasti bilo je siromašenje najvećeg dela građana Srbije.

Koje su, po Vašem mišljenju, tri najvažnije reforme koje nas očekuju?

Najvažnije reforme u Srbiji su započete 2014. godine kada je tadašnja Vlada Srbije, predvođena Aleksandrom Vučićem, otpočela proces fiskalne konsolidacije i ekonomskog oporavka zemlje. U sklopu tih napora usledile su izmene Zakona o radu, Zakona o privatizaciji, kao i čitav niz drugih zakona iz oblasti privrede, finansija i ekonomije. Vlada radi kontinuirano u cilju stvaranja što boljeg investicionog ambijenta i želja nam je da Srbija bude država u kojoj će investitori rado ulagati, osećajući pravnu sigurnost. Privlačenjem novih investicija, otvaramo nova radna mesta, što direktno utiče na bolji životni standard građana i poboljšanje ukupne privredne slike.

Predsednik Aleksandar Vučić je nedavno pokrenuo društveni dijalog o Kosovu. Da li smo kao društvo spremni i dorasli jednoj razmeni stavova i mišljenja na nivou nacije?

Problem Kosova je problem koji jako dugo traje i koji je kod određenog broja ljudi izazvao izvesno zasićenje. Ali bez obzira na to, dijalog je otvoren i svako može da izrazi svoj stav o tom pitanju. Čak i stručna pravnička javnost, civilni sektor i ukupna javnost ocenjuju da će se to pitanje rešiti u mogućim i realnim okvirima. Građani očekuju da izabrani predstavnici, koji imaju mandat da o tome odluče, nađu kompromisno resenje. Svakako verujem da će se u budućnosti doći do dogovora koji bi ispunio minimum očekivanja svih strana u pregovorima.

Da li je moguć konsenzus vlasti i opozicije oko ključnih nacionalnih interesa ?


Trebalo bi da konsenzus izmedju vlasti i opozicije bude moguć, ali smo vrlo često svedoci da to nije slučaj. Nažalost, imamo deo opozicije koji stvari posmatra na način - što gore za Srbiju, to bolje za njih. Imamo protekli period u kome se formirao Savez za Srbiju, gde se skupilo sve ono što se pokazalo kao jako loše za našu zemlju. Kada neka politička partija ili, u ovom slučaju koalicija, svoj politički program zasniva na mržnji, pretnjama, nasilju, pozivanju na silovanje i vešanje najviših državnih zvaničnika, dovodi se u pitanje njihov odnos prema građanima. U odnosu na to onda možemo i govoriti o mogućim dogovorima oko pitanja koja su važna za Srbiju. Nažalost, mnoge iz tog Saveza interesuje jedino lično bogaćenje, pa im konsenzusi oko važnih pitanja ne predstavljaju prioritete u političkom delovanju.





Koliko je Srbija daleko - ili blizu – Evropskoj uniji u ovom trenutku?

Srbija je ozbiljno pristupila procesu pridruživanja Evropskoj uniji i u skladu sa tim se i ponaša. Radi se na ispunjavanju uslova za otvaranje poglavlja, a onda i na sprovođenju mera i uputstava kako bi se zakoni uskladili sa propisima EU i poglavlja uspešno zatvorila. U ovom trenutku su spremna za otvaranje i Poglavlje 2, uskoro i Poglavlje 19, koja se bave slobodom kretanja radnika, socijalnom politikom i problemom zapošljavanja. Cilj EU integracija kome teži Srbija podrazumeva poboljšanje kvaliteta života i standarda stanovništva i povećanje socijalne zaštite. U svim oblastima se radi na implementiranju odgovarajućih normi, ali i kvalitetnijoj primeni zakona.

Kako biste ocenili dosadašnji rad Narodne skupštine Srbije?

Ako uzmemo u obzir da ovaj saziv Narodne skupštine traje nesto duže od dve godine, možemo reći da Narodna skupština efikasno obavlja svoje delatnosti, koje se tiču kako zasedanja, tako i parlamentarne saradnje sa drugim zemljama i predstavljanja naše zemlje u inostranstvu. Na predlog Vlade RS mnogo zakona i drugih akata je doneto, odnosno mnogo sporazuma ratifikovano. Ovaj saziv karakteriše veći broj poslaničkih grupa nego što je to bio slučaj u ranijim sazivima što svakako utiče na dinamiku rada, ali i na ukupnu atmosferu u Parlamentu.

Koliko je Vlada Srbije do sada pomogla Jugu Srbije? Grade se auto-putevi, novi Kilinički centar u Nišu, svedoci smo da je dosta stranih investitora otvorilo fabrike na Jugu..


Što se tiče razvoja Juga Srbije i, konkretnije, grada Niša, ono što je Aleksandar Vučić obećao, sprovodi se u delo. Setimo se kako je taj deo Srbije ostao devastiran, ekonomski i privredno potpuno srozan i uništen, moji sugrađani socijalno ugroženi, bez radnih mesta, bez zdravstvenog i socijalnog osiguranja i bez nade da može biti bolje. 2012. godine Srbska napredna stranka je u Nišu osvojila vlast i od tada kreće oporavak grada. Nove fabrike, nova radna mesta, novi Klinički centar smešten na 55.000 kvadrata, novi autoputevi, ulaganje u obrazovanje, sport, omladinska pitanja, turizam, veliki projekti i nada za bolju budućnost su stvari koje je na jug donela Vlada Aleksandra Vučića, što nastavlja i aktuelna Vlada Ane Brnabić. Niš je sada grad koji je proglašen za jedinicu lokalne samouprave koja je prva po privlačenju stranih investicija. Niš više nije "demokratski" grad koji su investitori, pa i turisti zaobilazili u širokom luku.


Šta biste izdvojili iz Vašeg dosadašnjeg rada u Narodnoj skupštini?

Funkciju narodnog poslanika obavljam od juna 2016.godine, dakle malo duže od dve godine sam u Narodnoj skupštini, i to mi je primarni posao kome sam se posvetila. Podjednako mi je važan rad u odborima i rad na samim sednicama, kao i učešće u delegacijama i trudim se da Narodnu skupštinu predstavljam na najbolji mogući način. Ono što bih izdvojila jeste činjenica da sam Predsednica Poslaničke grupe prijateljstva Narodne skupštine Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a razlog za to je donacija koju su oni obezbedili. Naime, radi se o osnovnoj školi Nadežda Petrović u selu Ostrovica u opštini Niška Banja. Rad u školi je bio doveden u pitanje zbog loših uslova, a sa donacijom od oko milion dinara obezbeđeni su novi prozori, vrata, stolice i klupe i sada deca i nastavno osoblje rade u odgovarajućim uslovima.

I.Trajković