Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 08.11.

09.11.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 06.11. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 08.11.

Stanje na frontu - Ukrajinske snage napale su večeras, koristeći dronove naselje Mineralnoe. Tom prilikom ranjen je jedan civil.

Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR ukrajinske snage su za protekla 24 sata 16 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom ukrajinskih snaga našlo se sedam naseljenih mesta Republike.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 08.11.

Moskva: Nova, 63. porcija sankcija SAD neće promeniti politiku Rusije - Nova, 63. runda sankcija SAD neće promeniti politiku Rusije, rekao je za RIA Novosti zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

„Proučićemo sadržaj donete odluke, analizirati o kojim se fizičkim i pravnim licima konkretno radi. Vidimo da je deo osoba sa ovog američkog spiska iz Donjeckog regiona, iz republika koje vode borbu za svoja prava“, rekao je Rjabkov.

Ranije je Ministarstvo finansija SAD objavilo da uvodi sankcijeprotiv tri fizička lica i devet organizacija zbog prisajedinjenja Krima Rusiji i situacije u Donbasu.

„Opet vidimo, da bez obzira na neprestana saopštenja Vašingtona da želi normalizaciju odnosa sa Moskvom na raznim nivoima, ne odustaju od pritisaka i diktata prema Rusiji, to je nedopustivo“, rekao je Rjabkov.

Rjabkov se prisetio da je od 2014. godine ruska strana u više navrata napominjala, da je konačan i slobodan izbor stanovnika Krima i grada Sevastopolja, da se ova dva subjekta Ruske Federacije slobodno i dinamički razvijaju unutar Rusije.

"Ovaj izbor je nepovratan", naglasio je Rjabkov.

On je naglasio da „još jedna porcija američkih sankcija, šezdesettreća, od 2014. godine, ništa neće promeniti u našem pristupu i čvrstoj odlučnosti da vodimo svoju politiku“.

„Pravo da vam kažem, mi nemamo mogućnosti da stalno reagujemo na takvo antirusko ponašanje sa američke strane, jer tu nema ništa novo. Ne osećamo nikakav uticaj od ovih koraka, nastavljamo da realizujemo sopstvene ekonomske planove. Tako da to nema nikakve veze sa realnim životom“, zaključio je Rjabkov.

SAD uvele nove sankcije Rusiji zbog Krima i Donbasa - SAD su uvele nove sankcije protiv tri fizička lica i devet organizacija zbog ulaska Krima u sastav Rusije i situacije u Donbasu, saopštio je specijalni izaslanik Stejt departmenta za Ukrajinu Kurt Volker.

Prema njegovim rečima, uvedena su ograničenja "zbog pokušaja Rusije da integriše Krim kroz privatne investicije i projekte privatizacije, kao i za učešće u ozbiljnim kršenjima ljudskih prava".

"Treba napomenuti da je ovo prvi korak u obliku sankcija, koji isključivo prepoznaje da Rusija zapravo kontroliše Donbas u istočnoj Ukrajini", rekao je Volker.

Ranije je Volker u Ukrajini izjavio da će američka administracija uvesti dodatne sankcije Rusiji "za dva-tri meseca". Cilj ovih sakcija, kako je rekao Volker je "prisiljavanje Rusije da započne pregovore o rešavanju krize".

"Politička osveta"

Izjavu Volkera su komentarisali u Savet Federacije. Predsednik Komiteta za međunarodne osnose Konstantin Kosačev je rekao da će Rusija odgovoriti na nove sankcije SAD-a.

"Politički - recipročno. Ekonomski - selektivno, kako bi se sprečila šteta našim interesima", rekao je Kosačev.

Oleg Morozov, takođe član Komiteta, izrazio je mišljenje da takve radnje ne treba ostaviti bez reakcije.

"Posebno zato što se ništa fundamentalno novo ne dešava u vezi situacije oko Krima, to jest, sankcije su u velikoj meri demonstrativnog karaktera", rekao je Morozov.

Trgovinski i ekonomski odnosi između zemalja će se neizbežno smanjivati, dodao je Morozov.

Takođe je naglasio da su "američke sankcije stekle karakter političke osvete". One se uvode ne zato što se nešto desilo, već zato što se nešto ne dešava po američkom scenariju, dodao je on.

Prema senatoru, bez ikakvog smisla je razgovarati o ovim akcijama na bilo kojim međunarodnim platformama.

"Ali sankcije ne menjaju naš položaj prema Krimu ili Donbasu - Kri je ruski, a političko rešenje za Donbas je zasnovano na Minskim sporazumima", zaključio je političar.

Moskva: Rusija ne može računati na brzu normalizaciju odnosa sa SAD - Rusija ne može računati na brzu normalizaciju odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

"Ne vidimo razloga da očekujemo da će se oni (rusko-američki odnosi) brzo poboljšati", rekao je Rjabkov novinarima.

Prema rečima Rjabkova, "nažalost, političari u Sjedinjenim Državama, kako oni koji sede u Kongresu, tako i oni koji su članovi izvršne vlasti, u poslednjih nekoliko godina ubedili su sebe u potpuno nepojmljive ideje o ulozi Rusije u svetu, te se nalaze u zarobljeništvu sopstvenih iluzija, te ne mogu prevazići fantomske bolove".

"Njima je potrebno da se saberu i razmisle o tome šta se dešava. U ovoj situaciji ne možemo da se oslanjamo na normalizaciju", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova.

On je dodao da će Rusija nastaviti "strpljivo objašnjavati partnerima u Vašingtonu da to nije način koji zadovoljava interese njihove zemlje".

Kosačev: Čovečanstvo mora biti spaseno od NATO-a - Predsednik Komiteta za međunarodne odnose Saveta Federacije Konstantin Kosačev, komentarišući izjavu bivšeg generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena na poljskom radiju, rekao je da čovečanstvo mora biti spaseno od NATO-a.

Ranije je Rasmusen u intervjuu za poljsku radio stanicu napomenuo da "nema sumnje da će Ruska Federacija vršiti pritisak na Belorusiju", naglašavajući da je "želja Rusije da integriše Belorusiju sa Ruskom Federacijom svakako pretnja". Pored toga, Rasmusen je dodao da "Belorusi imaju priliku da odrede svoju budućnost, iako Belorusija još nije demokratska država". On je takođe pozvao zemlju da se "fokusira na iskustvo Gruzije ili Ukrajine". Bivši generalni sekretar NATO-a veruje da bi Belorusija u budućnosti mogla da igra "veoma interesantnu ulogu", jer se nalazi između Evrope i Rusije, ali da je to moguće samo pod uslovima reformi i demokratskog i slobodnog društva. Istovremeno, Rasmusen je istakao da su EU i NATO zainteresovani za mogućnost uključivanja Belorusije u svoje redove.

"Rast opozicionih snaga koji bi mogli da se suprotstave vlastima u Minsku je sasvim moguć, i to je jedini način da se krene napred", kaže Rasmusen.

Konstantin Kosačev je naglasio da u zadnje dve decenije NATO otvoreno i besramno vrši pritisak na vlasti Gruzije i Ukrajine radi članstva tih zemalja u Alijansi, te da grubo i konstantno krši osnivački akt NATO-Rusija, koji podrazumeva trajni moratorij na raspoređivanje značajnih oružanih snaga i oružja na teritorijiama novih članica NATO-a.

"Zašto sve ovo govori? Verovatno, jer veruje da cilj opravdava sredstva, a laž za spasenje je prihvatljiva i čak plemenita. I susedne nacije bi trebalo spasiti od Rusije, uključujući sada i Belorusiju. Zapravo, čovečanstvo mora biti spaseno od NATO-a. NATO je sahranio princip nedeljivosti bezbednosti u Evropi, bombardovao je suverenu evropsku državu radi podsticanja separatizma na Kosovu, te grubo prelazio preko granice svoje nadležnosti širom sveta. Potpuno propala operacija za normalizaciju situacije u Avganistanu i sakrivanje nezakonitih bojevih dejstava svojih pripadnika u Iraku, Libiji i Siriji. Neodgovorno podržava svog vođu - SAD, u uništavanju osnovnih sporazuma u oblasti strateškog nuklearnog bilansa.

Šta još ima? Ili je već dovoljno?", napisao je Kosačev.

Finska pravoslavna crkva negirala reči Porošenka o njenom položaju o autokefalnosti ukrajinske crkve - Finska pravoslavna crkva (FPC) nije objavila zvanična saopštenja o autokefalnosti u Ukrajini, izjavio je za RIA Novosti predstavnik crkve đakon Vladimir Sokratilin.

"Službeni stav: pratimo razvoj situacije, molimo se za očuvanje mira i jedinstva u Crkvi", rekao je on, dodajući da je sastanak koji je održan u Helsinkiju između Porošenka i arhiepiskopa Liva bio zatvoren i nezvaničan.

Juče su u Kijevu saopštili su da je arhiepiskop Liv rekao Porošenku da podržava autokefalnost nekanonske crkvene strukture u Ukrajini. Međutim, ranije u Finskoj pravoslavnoj crkvi naveli su da se nadaju normalizaciji odnosa između svih strana i da su spremni da izgrade konstruktivne odnose sa Ruskom pravoslavnom crkvom.

Kijev: Upozoravamo Evropu da ne učestvuje u projektu „Severni tok 2“ - Ukrajina upozorava Evropu da ne učestvuje u izgradnji gasovoda "Severni tok 2", izjavio je predsednik Vrhovne rade Andrej Parubij na konferenciji "Lekcije hibridne decenije: šta je potrebno znati za uspešno napredovanje", preneo je Ukrinform.

"Ukrajinski parlament, vlada i predsednik istupaju i upozoravaju Evropu da ne učestvuje u projektu `Severni tok 2`. Jer mi, kao niko, znamo kako Rusija može da iskoristi energetski bič kako bi vršila korupciju i uticala na političku elitu", rekao je on.

Po njegovom mišljenju, energetska bezbednost je veoma važan element bezbednosti, ne samo u Ukrajini, već i u celom slobodnom svetu.

Pored toga, Parubij je predstavio ideju da pozove Sjedinjene Američke Države da koriste sistem prenosa gasa Ukrajine kako bi "zaštitile" Ukrajinu od Rusije.

"Ja lično istupam sa inicijativom da ukrajinski gasni sistem, koji je danas glavni element tranzita, treba imati platformu za razmenu sa našim američkim kolegama, tako da energetska strategija Rusije da preuzme kontrolu nad ukrajinskim sistemom nikada ne bude realizovana na bilo koji način", dodao je on .

Šreder: Krim će pre ili kasnije morati biti priznat kao ruski - Krim će, pre ili kasnije, morati biti priznat kao ruski, izjavio je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder.

"To je stvarnost koja će jednog dana morati da se prepozna. Uzgred, Krim, koji je ranije bio u sastavu Rusije, 1954. godine bio je poklon od sovjetskog vođe Hruščova sovjetskoj Ukrajini u to vreme. Mislio je da će sovjetski komunizam živeti koliko i katolička crkva. Na sreću, to se nije dogodilo", rekao je nemački političar.

On je takođe naglasio da Evropa treba da obnovi saradnju sa Moskvom, dodajući da je Rusija najbliži sused i da bez nje ne može biti dugoročnog mira na kontinentu.

Rasmusen posavetovao Beloruse da se ugledaju na Gruziju i Ukrajinu i sruše vlast - Belorusija još nije demokratska država, ali sa određenim reformama u budućnosti može igrati zanimljivu ulogu zbog svog geografskog položaja - između Evrope i Rusije, izjavio je bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen u intervjuu za radio "Poljske", te je naglasio da su i EU i NATO zainteresovani za uključivanje u svoje redove "nove" Belorusije u budućnosti.

"Nema sumnje da će Putin vršiti pritisak na Belorusiju. Već smo videli kako Rusija podstiče lokalne vlasti da postavljaju osnove i obezbeđuju prisustvo ruskih snaga u Belorusiji na trajnoj osnovi", rekao je bivši generalni sekretar NATO-a u intervjuu za radio "Poljske". On je potom naglasio da je "želja ruskog predsednika Vladimira Putina da integriše Belorusiju sa Rusijom svakako pretnja".

On je primetio da "Belorusi imaju priliku da odrede svoju budućnost, iako Belorusija još nije demokratska država", te je pozvao da se "fokusiraju na iskustvo Gruzije ili Ukrajine".

"Rast opozicionih snaga koji bi mogli da se suprotstave vlastima u Minsku je sasvim moguć, i to je jedini način da se krene napred", kaže Rasmusen.

Bivši generalni sekretar NATO-a smatra da bi Belorusija u budućnosti mogla da igra "veoma interesantnu ulogu", jer se nalazi između Evrope i Rusije. Međutim, prema njegovim rečima, to je moguće samo pod uslovima reforme i demokratije i slobodnog društva. Istovremeno, Rasmusen je naglasio da su i EU i NATO zainteresovani za mogućnost uključivanja Belorusije u svoje redove.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima