Srbska čuda u životu ruskog umetnika: „Rusi uče umeće ikonopisa sa srbskih fresaka“

Fotograf i ikonopisac Valerij Bliznjuk, čija je izložba fotografija „Način života“ otvorena ovih dana u Narodnom muzeju Pančeva uz podršku fonda Svetog kneza Lazara i Društva srbsko-ruskog prijateljstva „Slovenski savez“, govori za naš sajt o tome kako ga Srbija inspiriše i svim srbskim „čudima“ u njegovom životu.

Valerij Bliznjuk je rođen u Moskvi, ali njegova porodica ima ukrajinsko poreklo. Na ukrajinskom jeziku „bliznjuk“ znači blizanac, a Valerij zaista ima brata blizanca, pravoslavnog sveštenika Andreja sa kojim zajedno putuje i snima dokumentarne filmove („Sveta gora“, „Sećanja na leto“). 

„Čak i ako govorimo o našem poreklu, ja i brat smo od rođenja ljudi koji vole Srbe. Rođeni smo 26. februara, na Svetog Simeona Mirotočivog, jednog od najpoštovanijih srbskih svetaca. I taj svetac u mom životu ima veliku važnost. Molim mu se i on mi pomaže. Dogodilo mi se čak, kada sam išao da se poklonim moštima Simeona Mirotočivog u Studenici, da pored mene stoji čovek za kog sam zatim saznao da je rođen istog dana kao ja i moj brat, pa čak i u istom porodilištu. Zove se Aleksej i on je takođe slikar, a sada smo odlični prijatelji.

 

Valerij Bliznjuk

 

Valerij Bliznjuk

Uvek sam voleo srpske freske. Ja skupljam albume fotografija i slika i najviše ih imam na polici knjiga o Srbiji. Sa količinom knjiga rasla je i moja želja da vidim te freske uživo, jer ni fotografije, ni kamera ne mogu da ti daju to osećanje koje doživljavaš kad ih vidiš svojim očima. Vizantijsko nasleđe je nemoguće izučavati bez srbskog nasleđa. Obišli smo u Srbiji preko trideset crkava, snimio sam hiljadu fotografija.

 

Valerij Bliznjuk

 

Valerij Bliznjuk

Bavim se ikonopisom i zato smatram da su srbski ikonopisci moji učitelji. U ruskom ikonopisu je nastala praznina zbog sovjetskog perioda, i sada je jasno da ne možemo da se razvijamo bez srpske tradicije. Zato i ruski ikonopisci, moje kolege, uče da rade sa mojih fotografija iz srbskih hramova.

 

Valerij Bliznjuk

 

Valerij Bliznjuk

Kada sam bio u Srbiji, potresla me je lepota pejzaža, prirode, ali još više – ljudi. Imao sam osećaj da sam se vratio u svoj zavičaj i da su mi svi oni rođeni ljudi. Svi ljudi cene kad se s poštovanjem odnosiš prema njihovoj istoriji, ali Srbija i Srbi su za mene nešto posebno. Volim Grke, na primer, ali moja osećanja prema Srbima su šira, dublja, izražajnija.

 

Valerij Bliznjuk

 

Valerij Bliznjuk

Kada sam odlazio iz Srbije, poneo sam sa sobom srpsku zastavu. Volim srpsku muziku i melodiju srbskog jezika. Toliko mi se dopada srbski jezik da mogu da razgovaram sa Srbima bez prevodioca.

 

Valerij Bliznjuk

Ja sada slikam ikonu Simeona Mirotočivog za manastir Hilandar, a moj ruski drug, kog sam našao u Srbiji pred moštima Simeona Mirotočivog, onaj rođeni istog dana u istom porodilištu sa mnom, zove se Aleksej Vronski i on je oslikao srpsku crkvu u Australiji.“

 

Valerij Bliznjuk

Izložba fotografija Valerija Bliznjuka prikazuje način života ljudi u Rusiji, Srbiji i u manastirima Svete gore.  Seoska kuća, crkva, manastiri visoko u planinama – sve je na njima puno unutrašnje harmonije i božanske lepote.

Katarina Lane, Russia beyond