Vojno klatno Avganistana

Kako je saopštio američki Vašington post, pozivajući se na neke avganistanske i arapske izvore, predstavnici vlade Hamida Karzaja i pokreta Taliban tobože su započeli tajne pregovore na najvišem nivou. Njihov glavni cilj je dostizanje sporazuma o prekidu dugogodišnjeg rata u Avganistanu. Ovu novost trenutno su preuzele sve svetske novnske agencije. Preuzele između ostalog u kontekstu saopštenja o tome da su Amerikanci naneli još jedan raketni napad po talibanskim teroristima. Pri čemu, već na teritoriji Pakistana.
 

Oba ova saopštenja nekako su loše spojiva. Ili da kažemo tačnije, uopšte nisu spojiva. U suštini, kuda se pomerilo ovog puta vojno klatno Avganistana? U stranu za sada maglovite, ali ipak nekakve nade u mir za zemlju izmučenu ratom? Ili u stranu daljeg zaoštravanja borbenih dejstava pod devizom „do potupune pobede"? Pobede koja do sada ostaje nedostižan cilj.
 

Ako je verovati pomenutom Vašington Postu, izaslanici Talibana na tajnim pregovorima imaju sva ovlašćenja. Oni između ostalog imaju pravo da govore u ime grupe Kveta Šura koja se bazira u Pakistanu i predtavlja avganistanski ogranak Talibana - i konkretno u ime njenog lidera Mohameda Omara. Kako podvlači list, Taliban je usmeren na potpisivanje obuhvatnog sporazuma, i obe strane su spremne na ublažavanje ranije nepomriljivih stavova. Između ostalog, ovih dana u Avganistanu je bio utvrđen Viši savet mira u sastavu 70 uglednih poslenika, koji su pozvani da doprinose uspehu pregovora sa liderima Talibana.
 

Sve to u suštini uliva optimizam. Čak bez obzira na izjave predtavnika talibana Zabiulije Modžaheda, date ovih dana, o tome da sastanak u Kabulu zaista protiče, samo Taliban ne zastupaju pravi ljudi. Moguće. Ali u svakom slučaju bolje je razgovarati, nego pucati jedan u drugog. I posebno treba da podstiče pregovore stariji član NATO-a, Vašington, koji grozničavo pokušava da se izvuče iz avganistanskog ćorsokaka. Ali evo paradoksa. Upravo ovih dana pažnju svetskih medija, posebno nemačkih, privuklo je saopštenje da je u gradu Mir-Ali na severu Pakistana raketama sa američke bespilotne letelice bila eliminisana grupa terorista Al-Kaide, koja je, kako se pretpostavlja, pripremala terorističke napade u Evropi.
 

Među ubijenim, po različitim podacima, od 5 do 8 osoba bilisu građani Nemačke. Tačnije, takođe zemlje članice NATO-a. Samo niže od prekookeanskog partnera po rangu. Situacija je pikantna. Šta da se radi? Da se izvinjava zbog svojih kućnih islamista? Ili da se negoduje zbog ubistva sopstvenih građana - makar i terorista, uz to na teritoriji treće zemlje? Između ostalog, po podacima nemačkog Frankfurter Rundsšau, od početka ove godine američke bespilotne letelice su nanosile po teritoriji Pakistana 78 raketnih napada. To je više nego dvostruko u poređenju sa celom 2008. godinom. Eksperti govore o vazdušnom ratu SAD u Pakistanu. Vladimir Anohin, potpredsednik Akademije geopolitičkih problema, ne vidi nekakvu promišljenu liniju u akcijama SAD i NATO-a u Avganistanu.
 

Vrlo teško je zamisliti šta se u stvari dešava, kaže ekspert. Mi ne vidimo jasne stavove avganistanske vlade. A to što se borbena dejstva prenose u Pakistan, krije u sebi ozbiljnu pretnju od širenja vojnog konflikta na teritoriju susedne zemlje. Šta Amerikanci žele da postignu u stvari u toj državi, niko u suštini ne zna.
 

7. oktobra 2001. godine, na teritoriju Avganistana su se sručile bombe sa 40 američkih i britanskih brobenih aviona. Uz njih je dodato 50 krstarećih raketa, izbačenih sa vojnih brodova dva najtešnja saveznika NATO-a. Ako je započeo avganistanski deo operacije Nesalomiva sloboda. Devet godina kasnije njeno finale se još ne nazire. Klatno rata u Avganistanu i dalje se njiše - od nade ka razočaranju. Hoće li još dugo?