Koji Romanov sada ima pravo na ruski presto?

Kada je 2. marta 1917. godine srušena monarhija, pojedini predstavnici carske porodice Romanov uspeli su da pronađu u inostranstvu utočište od boljševika. Od tada je bilo nekoliko potomaka Romanovih koji su za sebe tvrdili da su oni naslednici nepostojećeg ruskog prestola. Rasprave na tu temu još uvek ne jenjavaju!

Praunuk velikog kneza Kirila Vladimiroviča, prvog Romanova u izgnanstvu, koji je posle smrti cara Nikolaja II proglasio sebe za „imperatora“, rođen je 1981. godine. Majka mu je Marija Vladimirovna Romanova, a otac pruski knez Franc Vilhelm. Na rođenju je dobio ime Georgije.

Velika kneginja Marija Vladimirovna.

Aleksej Kudenko/Sputnik

Knez Vasilij Aleksandrovič, koji je tada bio na čelu Asocijacije porodice Romanov, rekao je: „Srećan događaj u pruskoj kraljevskoj porodici ne tiče se porodice Romanov, jer novorođeni knez ne pripada ni ruskom imperatorskom domu ni porodici Romanov“. Zašto su svi bili toliko kivni?

Veliki knez sa crvenom trakom

Kiril je bio unuk Aleksandra II. On je 31. avgusta 1924. proglasio sebe za imperatora Kirila I i time izazvao gnev ostalih članova porodice Romanov koji su smatrali da on nema na to pravo.

Veliki knez Kiril Vladimirovič.

L. S. Gorodecki/Vikipedija

Osuđujući takvu odluku oni su istakli da je Kiril učestvovao u Februarskoj revoluciji 1917. i prekršio zakletvu koju je položio caru Nikolaju II. Kao komandir jedinica Carske garde Kiril je 1. marta 1917. godine ušao u zgradu Državne dume (Parlamenta) sa imperatorskim epoletama i inicijalima, i crvenom trakom preko odela, i zakleo se da će on i njegova garda biti verni ruskom narodu i Dumi. Ali, nije to bilo ono što mu je najviše zamereno.

Kiril je, naime, prekršio ruski zakon o nasleđu dinastije oženivši se svojom sestrom od tetke, princezom Viktorijom Melitom od Saks-Koburga. Car Nikolaj II nije odobravao taj brak, a Kirilova žena nije primila pravoslavlje, zbog čega je car oduzeo Kirilu pravo da smatra sebe pripadnikom doma Romanov. Ta careva odluka je držana u tajnosti da se ne izazove burna reakcija javnosti. Kada je Viktorija najzad primila pravoslavlje, Kirilu su vraćena prava člana carske porodice, ali njegovo pravo nasleđa carskog prestola nije mu bilo vraćeno jasnom i nedvosmislenom formulacijom. U svakom slučaju, imperator nije odobrio taj brak u trenutku njegovog sklapanja.

Veliki knez Vladimir Kirilovič Romanov.

Nikolaj Adamovič/TASS

Posle Kirilove smrti njegov sin Vladimir (1917-1992) postao je stariji naslednik nepostojećeg prestola. On sebe nikada nije nazivao „imperatorom“, ali mu je otac dodelio zvanje „velikog kneza i carevića“ (naslednika carskog prestola), a Vladimir je prihvatio obavezu da stane na čelo Doma Romanov.

Imaju li Krilovi potomci pravo na presto? 

Carević Georgij Mihajlovič Romanov.

Aleksandar Polegenko/Sputnik

„Davanje Vladimiru statusa ’velikog kneza’ bilo je kršenje ruskog imperatorskog prava“, kaže Jevgenij Pčelov, ruski istoričar i poznati svetski stručnjak za genealogiju porodice Romanov. „Veliki knez je mogao biti samo onaj ko je bar unuk bilo kog imperatora, a Vladimir Kirilovič je bio praunuk Aleksandra II. Prema tome, on nije mogao zadržati titulu velikog kneza i carevića koju mu je otac dao“.

Vladimir se 1948. godine u Lozani oženio gruzijskom princezom Leonidom Georgijevnom Bagration od Muhranija, a 1969. godine je svoju jedinicu, 16-godišnju ćerku Mariju, proglasio naslednicom prestola. Drugi naslednici carske porodice Romanov, pre svega knez Andrej Aleksandrovič (praunuk cara Nikolaja I) izrazili su tim povodom nezadovoljstvo tvrdeći da Leonida Bagration nije „podjednako plemenitog roda“ kao njen suprug Vladimir.

Velika kneginja Leonida Georgijevna Bagration od Muhranija.

Sergej Metelica/TASS

Vladimir je 1946. dodelio porodici Bagration od Muhranija carsko dostojanstvo, budući da je porodica Bagration pripadala dinastiji gruzijskih careva. Jevgenij Pčelov objašnjava da je to pogrešno: „Dinastija Bagrationa, gruzijskih knezova, imala je nekoliko ogranaka, a gruzijski carevi su pripadali imperatorskom ogranku. Štaviše, prema ruskom carskom zakonu, od 1801. godine, kada je Gruzija ušla u sastav Ruske imperije, ruski imperator je posedovao titulu ’car Gruzije’. Prema tome, nijedna gruzijska dinastija nije se mogla tretirati kao ’ravna’ dinastiji Romanov. Zbog toga je Vladimirova odluka iz 1946. godine prouzrokovala apsurdnu situaciju“, kaže Pčelov.

Upražnjeni tron

Velika kneginja Jekaterina Ivanovna.

Vikipedija

„Samo članovi ruskog imperatorskog Doma Romanov mogu biti pretendenti na presto“, dodaje Pčelov. „Takvi ljudi, pre svega, treba da budu rođeni u ravnopravnom braku potomaka carskih dinastija. Poslednji predstavnik porodice Romanov koji je zadovoljavao te zakone bila je kneginja Jekaterina Ivanovna (1915-2007), koja je poslednje godine svog života provela u Urugvaju. Danas nijedan član porodice Romanov nije rođen u ravnopravnom dinastičkom braku, i zato prema ruskom imperatorskom zakonodavstvu niko ne može pretendovati na presto“, zaključuje Pčelov.

U prošlosti je jedan od načina rešavanja sličnih situacija bilo sazivanje Zemskog sabora (svojevrsnog ruskog parlamenta 16-17. veka). Na primer, Mihail Romanov, prvi car ove dinastije, izabran je na Zemskom saboru 1613. godine. Sa druge strane, taj mehanizam nije potpuno jasan jer ruski imperatorski zakoni ne pominju proceduru sazivanja Zemskog sabora.

Pojedini naučnici koji se bave proučavanjem monarhije tvrde da Ruska imperija zvanično nije ukinuta, tako da tehnički gledano još uvek postoji. To, međutim, nije istina jer je 5. januara 1918. na svom prvom i jedinom zasedanju Osnivačka skupština Rusije proglasila zemlju republikom.

Jevgenij Pčelov

Vjačeslav Prokofjev/TASS

I najzad, zašto se uopšte pozivati na ruski imperatorski zakon kada je on prestao da važi sa padom Ruske imperije? Isto tako je prestala da postoji i ruska monarhija. Jedno je izvesno: nijedan potomak porodice Romanov nema neosporno pravo da pretenduje na nepostojeći imperatorski tron.

Georgij Manajev, Russia beyond