Kapetan Miroslav Radić tuži Srbiju Strazburu

03.11.2018. god.

Oficir JNA koji je u haškom kazamatu nevin proveo četiri i po godine obratiće se Evropskom sudu za ljudska prava pošto je naša zemlja odbila da prihvati odgovornost za izručenje

Veliko veće Ustavnog suda Srbije odbilo je nedavno žalbu Miroslava Radića (56) iz Zemuna izjavljenu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda 23. decembra 2015. Tako je oficir jugoslovenske i srpske vojske kojeg je Srbija isporučila da bi nedužan robijao četiri godine, šest meseci i šest dana u Sheveningenu, izgubio sve sporove pred našim pravosuđem, tražeći pravdu.

– Prinuđen sam da pokrenem postupak kod Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, možda će oni bolje razumeti da mi je učinjena nepravda. Nije jednostavno da tužite strancima svoju državu kojoj ste časno služili, ali ni meni niko nije rekao: „Izvini što si nedužan robijao četiri i po godine” – kaže kapetan JV Miroslav Radić za „Politiku”.

On je u jesen 1991. komandovao četom Prve gardijske motorizovane brigade JNA na ratištu u Vukovaru i ubrzo (1995) postao haški optuženik, pod navodom da je, zajedno sa pukovnikom Miletom Mrkšićem i majorom Veselinom Šljivančaninom, počinio zločine protiv čovečnosti i kršio zakone i običaje ratovanja.

Uhapšen je po međunarodnoj poternici 21. aprila 2003. u Beogradu i smešten u pritvor Okružnog suda, odakle je 17. maja te godine predat Hagu. Odatle je, posle suđenja i 1.622 dana provedena u tamnici, pušten pravosnažnom presudom Međunarodnog krivičnog tribunala (MKT), gde stoji: „Nije kriv ni po jednoj tački optužnice.”

Po puštanju iz haške tamnice podneo je odštetni zahtev Ministarstvu pravde Srbije i bio odbijen, 10. oktobra 2008. Zatim je sudskim putem zatražio naknadu štete od 50 miliona dinara, ali je Viši sud u Beogradu oktobra 2011. presudio da je zahtev neosnovan.

Apelacioni sud je 2014. aminovao prvostepenu presudu. Naposletku, i Vrhovni kasacioni sud Srbije odbio je Radićev zahtev za reviziju, 23. decembra 2015, navodeći u presudi da „povreda njegove slobode i drugih prava nije posledica krivičnog postupka vođenog od sudskih organa Srbije, već Međunarodnog krivičnog tribunala”.

Međutim, Radićevi punomoćnici beogradski advokati Svetozar Ž. Pavlović i Slobodan S. Pavlović naglašavali su u žalbama da su činjenice potpuno drugačije, dokumentujući da je protiv Radića u Srbiji, pre izručenja, sprovedena istraga, pred istražnim sudijom i vanpretresnim većem Okružnog suda u Beogradu, gde su preduzimane istražne radnje, kao što su određivanje pritvora, saslušanje okrivljenog, predaja okrivljenog MKT-u, odlučivanje vanpretresnog veća po žalbi na rešenje istražnog sudije…

– Ovi postupci trajali su čak deset godina i sve se to odrazilo na ceo Radićev život, porodicu i radni status, jer godinama za život zarađuje, kao srbski junak, nadničeći na građevinama, zato što je zbog hapšenja izbačen iz vojske. Ostaju i posledice po njegovu duhovnu, intelektualnu i celokupnu ličnost, na sve što čoveka čini čovekom. Ali naši sudovi na to odgovaraju da je reč o nekom usputnom, uslužnom hapšenju za potrebe strane i jače sile – naglašava Svetozar Pavlović za naš list.

Šta stoji na poslednjem Radićevom stepeniku na putu do srpske pravde, u odluci ustavobranitelja?

„Ustavni sud ukazuje da protiv podnosioca žalbe u Republici Srbiji nikada nije pokrenut krivični postupak. Njega je optužio nadležni tužilac MKT, a sudija pretresnog veća optužnicu potvrdio”, piše u obrazloženju odluke USS, koju je potpisala Vesna Ilić Prelić, predsednik veća.

I dodaje se: „USS smatra da su ovde od ključnog značaja ovlašćenja istražnog sudije u postupku za predaju osoba optuženih pred MKT. Najpre treba ukazati da istražni sudija ne ispituje pravnu valjanost potvrđene optužnice, već samo ima obavezu da o njenoj sadržini informiše optuženog, predočavajući mu činjenice koje mu se stavljaju na teret. Istražni sudija se ni prilikom saslušanja optuženog ne upušta u osnovanost razloga koji su doveli do optuženja.”

Gvozden Otašević, Politika