Život Dostojevskog nije manje zanimljiv od njegovih romana

Poznati ruski filmski režiser Vladimir Hotinjenko završio je snimanje serije o velikom ruskom piscu Fjodoru Dostojevskom. U intervjuu za federalnu televiziju Kultura on je izneo svoja razmišljanja o toj grandioznoj figuri svetske književnosti i svom radu na filmu.
 

Dostojevski je brend Rusije - takvo je raspostranjeno mišljenje o piscu. Ali nije ono bilo određujuće za Vladimira Hotinjenka. Režiser podvlači: Ne želim da moj Dostojevski liči na spomenik.
 

Bavim se na ovom projektu ne Dostojevskim genijem, već Dostojevskim čovekom, kaže Vladimir Hotinjenko. Kako bismo shvatili njegovu genijalnost treba da čitamo njegove knjige. Moj zadatak broj jedan bio je da oslikam ljudski portret pisca. U predstavi o njemu vladaju određeni stereotipi, zasnovani recimo na predivnom portretu ruskog slikara realiste Perova: kod njega Dostojevski je važan, trom, nekako dosadan...
 

Hotinjenko po njegovim rečima prikazuje Dostojevskog u filmu kao strasnog, ranjivog, rizičnog. U njegovom životu sve je dovedeno do granica: ljubav, stvaralaštvo, igra u kazinu. Isto kao kod njegovih junaka, koje je on često stvarao prema samom sebi, primećuje Vladimir Hotinjenko.
 

Tvrde da život Dostojevskog nije manje zanimljiv od njegovih romana. I to je istina. Ali kako pokazati stvaralaštvo pisca? Pomogao je sam Dostojevski. Na primer, on je voleo javno da čita svoja dela, kao i dela Gogolja, Puškina. Kada je čitao čuvenu Puškinovu pesmu Prorok, ljudi su padali u nesvest - takvu neobičnu magiju uticaja je posedovao! Kada je čitao, on je preživljavao, prestavljao - a to je već vizuelni korak ka sferi stvaralaštva. Da ne govorimo o tome kako je diktirao svojoj ženi roman Kockar. Ovde se može videti čitav proces, sve do detalja. Na primer, za vreme diktiranja Dostojevski je prelazio određenu maršrutu: od prozora ka vratima, zatim ka peći, kojom se prislanjao dlanom... Činilo bi se prazan detalj. Ali to nije prosto dodir, to je nekakav unutrašnji ritam...

Sve to je ovaplotio poznati ruski glumac Jevgenij Mironov, koji je pre nekoliko godina blistavo odigrao glavnu ulogu u ekranizaciji romana Dostojevskog Idiot. Mironov je morao da prođe na ekranu životni put pisca, počev od 26. godine i skoro do smrti. Hapšenje za blizinu društvu Petraševskog - slobodnog mislioca svog doba, strašan trenutak očekivanja pogubljenja i ukidanje smrtne presude, unižavajuća procedura građanskog pogubljenja i tamnica u Sibiru, igra na ruletu i čuvenom nemačkom Baden-Badenu... Najteže je, po rečima režisera, bilo bez previšeg naturalizma prikazati bolest od koje je ceo život patio pisac. U filmu postoje tri epizode napada epilepsije i smatram da smo ih rešili umetnički, uverava Vladimir Hotinjenko. Ključ za rešenje se našao u sećanjima čuvenog matematičara Sofije Kovaljevske, koja je kao 13-godišnja devojčica bila zaljubljena u Dostojevskog.

Jednom su oni sedeli, razgovarali, i ona je sve htela da pita Dostojevskog za njegovu bolest. On je to shvatio i rekao: Vi se ne ustručavajte. Evo o čemu se radi: neki smatraju da je prorok Muhamed, koji je bio epileptičar, lagao da je video raj. Ali ja kažem da je to istina. Zato što u trenutcima pred napad osećam takvu spoznaju suštine, da te trenutke ne menjam ni za šta.
 

U tome je čitav Dostojevski koji je još sa 17 godina odredio suštinu svog stvaralaštva ovako: Čovek je tajna. Treba je odgonetati. Ako je budeš odgonetao čitavog života, ne govori posle da si izgubio vreme. Ja se bavim tom tajnom, jer hoću da budem čovek.