Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 19.10.

20.10.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 18.10. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 19.10.

Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 19.10.

SAD: Ruska pravoslavna crkva blagosiljala ruske tenkove za rat protiv Ukrajine - Specijalni predstavnik SAD-a za Ukrajinu, Kurt Volker je optužio Rusku pravoslavnu crkvu jer je dala "blagoslov ruskim tenkovima za rat protiv Ukrajine", te da su posle toga, po njegovom mišljenju, Ukrajinci hteli da postanu nezavisni od Ruske pravoslavne crkve.

Istovremeno, Volker je pokazao neznanje, ne spomenuvši da delovanje raskolničkih crkava u Ukrajini traje mnogo duže.

"Ruska crkva je blagosiljala ruske tenkove pred rat sa Ukrajinom, što je otuđilo ukrajinski narod. Ne mislim da je Rusija u potpunosti svesna efekta koji je proizvela u umovima Ukrajinaca. Jedna važna napomena - to je bilo nezamislivo pre pet godina. Jedini razlog zbog kojeg Ukrajinci žele svoju crkvu je isključivo zbog okupacije teritorije i ubistava Ukrajincana", rekao je Volker.

Putin: „Ubistva lidera Donbasa od strane ukrajinskih specijalnih službi predstavljaju najgori način za izgradnju odnosa sa ovim regionima“- Primena terorističkih akata i ubistava lidera Donbasa od strane ukrajinskih specijalnih službi predstavlja najgori način za izgradnju odnosa sa ovim regionima, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.

"Samo ću morati ponoviti ono što sam rekao ranije. Svi znamo da je najaktuelniji problem, naravno, kriza u Donbasu, i mislim da će se mnogi složiti sa mnom - organizovanjem terorističkih napada, ubijanjem ljudi koje je izabralo stanovništvo za rukovodioce ovih regija od strane specijalnih službi Ukrajine, najgori je način za izgradnju odnosa sa ovim teritorijama. Najispravniji način je ispunjavanje Minskih sporazuma. Na kraju krajeva, niko nije prisiljen, ovo je kompromisni dokument sa kojim se Ukrajina složila", rekao je Putin.

Moskva: Saopštenja američkih vlasti o novim sankcijama smešna i besmislena - U razgovoru za RT, ruski političari su komentarisali izjavu specijalnog predstavnika SAD za Ukrajinu Kurta Vokera o nameri da će SAD uvoditi nove sankcije Rusiji "svakih mesec-dva".

Prema rečima zamenika predsednika Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije, Vladimira Džabarova, takva saopštenja američkih vlasti su smešna i besmislena. Jačanje sankcionog pritiska samo pomaže Moskvi "da se brzo prilagodi u teškom svetu, razvije sopstvenu ekonomiju, poljoprivredu i industriju", rekao je senator.

"Mislim da se gospodin Volker ne menja. Nadam se da će nam svakodnevno uvoditi sankcije. To je smešno slušati, jer, čini mi se, ne postoji oblast iz ekonomije i finansija gde nam nisu uveli sankcije", rekao je Cabarov.

Džabarov je naglasio da je Volker od samog početka bio za konfrontaciju, te da ne smatra da su stanovnici republika Donbasa punopravni građani Ukrajine.

Političar je takođe skrenuo pažnju na činjenicu da Rusija nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu.

"Postoje sporazumi iz Minska, svi oni koji su tamo registrovani, imaju svoje uloge, a glavna uloga pripada prvenstveno Porošenku i njegovoj administraciji. Nisu preduzeli ni jedan korak, Kijev ignoriše ove sporazume i neće da ih ispuni", objasnio je Džabarov.

Zauzvrat, član Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Anton Morozov nazvao je jačanje pritiska sankcijama prema Moskvi "bezperspektivnom potezom".

"Mi smo samostalna i samodovoljna zemlja. Imamo priliku da postojimo i da se normalno razvijamo čak i pod ovim nezakonitim ograničenjima. Rusija se zalaže za jednak dijalog i poštovanje nacionalnih interesa", rekao je parlamentarac.

SAD će uoditi nove sankcije Rusiji „svakih mesec-dva“ - Vašington je najavio uvođenje novih sankcija protiv Rusije zbog situacije u Ukrajini svakih mesec dana do dva meseca, izjavio je specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu Kurt Volker, govoreći na konferenciji na Atlantskom savetu u Vašingtonu.

On je istakao da Sjedinjene Američke Države „tesno sarađuju sa evropskim saveznicima“ o antiruskim sankcijama.

Volker je naveo da veruje u efikasnost sankcija i vidi dokaze o tome u Rusiji.

U sredu je ruski premijer Dmitrij Medvedev u intervjuu za „Juronjuz“ naglasio da pomoću sankcija Sjedinjene Američke Države i Evropa rešavaju svoja unutrašnja politička pitanja, dobro znajući da neće moći da utiču na poziciju Rusije.

On je objasnio da zbog malog obima rusko-američkog trgovinskog obrta američki biznis nema neke štete od sankcija Rusiji, što ne može da se kaže za preduzetnike u Evropskoj uniji.

Odnosi između Rusije i zapadnih zemalja pogoršali su se nakon što je Zapad optužio Moskvu za mešanje u poslove Ukrajine i uveo joj sankcije. U avgustu 2014. Moskva je donela recipročne mere, uvodeći politiku zamene uvoza.

Putin: Nadam se da ukrajinske vlasti neće pratiti korake bivšeg predsednika Gruzije - Ruski predsednik Vladimir Putin je izrazio nadu da ukrajinske vlasti neće pratiti korake bivšeg predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija, koji je izgubio svoju teritoriju.

Prema njegovim rečima, bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili u Gruziji pokušao je da izvrši sličnu antidržavnu i anti-ljudsku politiku u svoje vreme, napadajući Južnu Osetiju.

"Kao rezultat ovih kriminalnih radnji, Gruzija je izgubila značajne teritorije, a to je bila posledica delovanja Sakašvilija i rezultata njegovog rada. Bilo bi vrlo tužno ako danas vlasti Ukrajine budu pratile njegove korake. Nadam se da se to neće dogoditi", rekao je Putin.

On je takođe rekao da se nada da će se sa novim rukovodstvom Ukrajine nakon predsedničkih izbora moći izgraditi odnosi i postići sporazum.

"Moramo sačekati da se završi politički ciklus i ja se nadam da ćemo uspeti da izgradimo barem neku vrstu odnosa i da se složimo sa nečim s novim rukovodstvom zemlje. Mi smo spremni za to i to želimo", rekao je Putin.

"Sadašnja politika ukrajinskih vlasti je da trguje rusofobijom i antiruskim osećanjima", rekao je ruski predsednik.

U noći 8. avgusta 2008. godine, Gruzija je napala Južnu Osetiju, te uništila deo njenog glavnog grada, Chinvala. Rusija, koja je branila građane Južne Osetije, od kojih su mnogi državljani Ruske Federacije, poslala je trupe i posle pet dana neprijateljstava primorale su gruzijsku vojsku da se povuče iz regiona.

Moskva je 26. avgusta 2008 priznala suverenitet Abhazije i Južne Osetije. Nakon toga, diplomatski odnosi između Gruzije i Rusije su prekinuti. Rukovodioci Rusije su više puta saopštili da priznavanje nezavisnosti dve bivše gruzijske autonomije odgovara realnosti i da nije predmet revizije.

Putin: Rusija će se kretati ka dedolarizaciji ekonomije zbog sopstvene bezbednosti, jer nam stalno uvode neke sankcije - Putin smatra da SAD seku granu na kojoj sede, podvrgavajući sumnji dolar kao univerzalno platežno sredstvo i jedinu rezervnu valutu.

„Nedavno sam govorio da naši američki prijatelji seku granu na kojoj sede, zato što dovode u pitanje pouzdanost dolara kao univerzalnog instrumenta u međunarodnim plaćanjima. To je, ponavljam, po mom mišljenju tipična greška carstva. Zašto? Zato što carstvo uvek misli da može da dozvoli neke greške, može da ima neke troškove, jer je njegova moć takva da to ništa ne znači“, objasnio je Putin.

„Ali broj ovih troškova i grešaka raste i dolazi vreme kada više neće moći da se izađe na kraj u oblasti bezbednosti ili ekonomije. Po svemu sudeći, naši američki prijatelji se tako i ponašaju. Oni podrivaju poverenje u dolar kao univerzalnog platežnog instrumenta, kao jedina svetska rezervne valute. I, naravno, svi su počeli da razmišljaju (o prelasku na plaćanja u nacionalnim valutama)“, dodao je ruski predsednik.

On je naglasio da zemlje Evropske unije žele da trguju sa Iranom. „U svakom slučaju će neko otići (zbog sankcija SAD zemljama koje posluju sa Iranom). Oni koji nisu vezani za američko tržište će sa zadovoljstvom nastaviti tamo da rade. Moramo da obezbedimo plaćanja i zbog toga se smišlja nešto drugo osim SVIFT-a. Zbog toga se sve više prelazi na plaćanja u nacionalnim valutama“, precizirao je Putin.

„Rusija će se kretati ka dedolarizaciji ekonomije, ali ne da bi podrivala ovu valutu, već zbog sopstvene bezbednosti, jer nam stalno uvode neke sankcije… Ne daju nam mogućnost da radimo u dolarima“, zaključio je ruski predsednik.

Putin: Uvek treba reagovati i štititi svoje interese, mi to radimo - i Kina i Rusija - Uvek se mora reagovati u cilju odbrane sopstvenih interesa, a Rusija, protiv koje su uvedene sankcije, i Kina, protiv koje se vodi trgovinski rat, upravo to i čine, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Mislim da nije potrebno istog trenutka reagovati na neke stvari koje nekako mogu da pogoršaju situaciju, ali, naravno, uvek treba reagovati i štititi svoje interese. Mi to radimo — i Kina i Rusija“, odgovorio je Putin na pitanje učesnika diskusije iz Kine kako će Rusija reagovati na sankcije protiv nje i kakav savet bi predsednik mogao da dâ Kini, protiv koje se vodi trgovinski rat.

"Onaj ko inicira trgovinske ratove i sankcije, sam od njih stradava", dodao je on.

Rusija zasad neće ukidati uzvratne mere na zapadne sankcije. Što duže budu ostajale sankcije, veće su šanse za one koji su napustili rusko tržište da se na njega ne vrate, istakao je Putin.

„Danas moramo da stvaramo konkurenciju između domaćih proizvođača. Tome ćemo stremiti na svaki mogući način. A iznos podrške poljoprivredi neće se smanjivati, nastavićemo (da podržavamo recipročne mere)“, objasnio je ruski predsednik.

Rusija ne vidi nikakve znake skorog ukidanja antiruskih sankcija, naveo je on. Što se tiče sankcija i posledica, „mi zasad ne vidimo da će nešto ukidati, pa možete mirno da spavate. To je prvo, a kao drugo — što duže to bude trajalo, manje su šanse za one koji su otišli sa našeg tržišta da se na njega vrate“, zaključio je Putin.

RT: Moskva spremna i za provokacije većeg obima od strane Zapada - Lavrov - Provokacije Zapada, perspektiva Trećeg svetskog rata i bliski odnos Kine sa Rusijom su samo neke od tema o kojima je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov govorio za RT.

"Mi ćemo biti spremni i za provokacije većeg obima. Ali naš odgovor je vrlo jednostavan - ako razgovaraju sa nama putem medija, mi ćemo odgovoriti putem medija, ali konkretno i na ispravan način ", rekao je Lavrov.

Nadalje, rekao je da je Treći svetski rat nezamislivi scenario, naglašavajući da bi "svi trebali biti dovoljno razumni da ne dozvole da se to desi". Međutim, otežavajući faktor je odsustvo bilo kakvog dijaloga između ruske vojske i NATO-a.

Tenzije su i dalje visoke među njima, rekao je Lavrov, navodeći nedavni incident sa raketom vazduh-vazduh, kada je španski borbeni avion slučajno ispalio projektil tokom NATO vežbi na estonskom nebu.

"Hvala Bogu, nije bilo žrtava, ali šta ako bi pala na rusko tlo? Sve je tako blizu tamo", rekao je Lavrov.

Sve to dolazi za vreme dok SAD ažuriraju svoju nuklearnu doktrinu, naveo je visoki ruski diplomata.

"Oni stvaraju nuklearno oružje male snage sa jasnom namerom da ih potencijalno koriste u borbi."

Toksična politička klima u evropskim prestonicama i Vašingtonu čini izuzetno teškim uspostavljanjer veza, dodao je Lavrov. Dok Evropska komisija ostaje "zarobljena" od strane zemalja koje se suprotstavljaju pomirenju sa Rusijom, američke elite takođe podgrevaju tenzije.

"Mislim da je glupo ostati talac američkih zakonodavaca", rekao je Lavrov

Dok Zapad nastavlja da uvodi Moskvi sankcije i smanjuje trgovinu , odnosi Rusije sa Pekingom i drugim azijskim silama su u porastu.

"Morali smo da nadoknadimo nizak nivo ekonomske saradnje sa Evropom", objasnio je ministar spoljnih poslova.

"I videli smo sve veće mogućnosti za to u Kini, Indiji, Japanu i Koreji", dodaje Lavrov.

Uostalom, Kina je glavni međunarodni partner Rusije, rekao je on.

"Nikada nismo imali takve odnose sa Kinom, kao što sada imamo."

Ranije je Lavrov osudio Zapad, obraćajući se Generalnoj skupštini UN-a. Neke zapadne sile pokušavaju da očuvaju svoj "samoproklamovani status svetskih lidera" i ne ustručavaju se da vrše pritisak na druge, rekao je Lavrov.

Iako nije imenovao zemlje, rekao je da koriste "političke ucene, ekonomske pritiske i brutalnu silu". Svet je "morao da plati visoku cenu za ove sebične ambicije od strane male grupe zemalja", rekao je Lavrov.

Pozivajući svetsku zajednicu da vodi dijalog umesto pritiska, on je predložio: "Diktat i prisiljavanje kao kolonijalnom periodu treba poslati u arhivu ili u smetljište istorije".

Vrhovna rada Ukrajine podržala zakon o predaji Andrejevske crkve vaseljenskom patrijarhu - Poslanici Vrhovne rade su podržali zakon o predaji Andrejevske crkve u Kijevu vaseljenskom patrijarhu, javlja televizija „112 Ukrajina“.

Kako se navodi u usvojenom dokumentu, vaseljenski patrijarh može da iskoristi tu zgradu za vršenje liturgije, religioznih obreda i ceremonija, ali i da će ona ostati u državnom vlasništvu.

Podršku zakonu, koji je podneo predsednik Petro Porošenko, o predaji Andrejevske crkve, koja se nalazi u centru Kijeva, na stalno korišćenje vaseljenskom patrijarhu dalo je 237 poslanika.

Andrejevska crkva je spomenik kulture iz 1754. godine i napravljena je prema planu arhitekte Bartolomea Rastrelija.

Zbog odluke Carigrada da počne sa davanjem autokefalnosti nekanonskoj crkvi u Ukrajini, koju je Ruska pravoslavna crkva nazvala raskolničkom, Sinod Ruske pravoslavne crkve objavio je u ponedeljak da prekida dijalog sa Carigradskom patrijaršijom na celoj kanonskoj teritoriji RPC, uključujući i Ukrajinu i Belorusiju.

Ukidanje akta iz 1686. godine od strane Carigrada o predaji Kijevske mitropolije u nadležnost Moskovske patrijaršije Sinod Ruske pravoslavne crkve nazvao je kanonski ništavnim i u njemu vidi uticaj politike. Ruski mitropolit Ilarion izjavio je da je Carigrad izgubio pravo da se naziva koordinacionim centrom pravoslavlja. Pri tome se RPC nada da će Carigrad promeniti odluku o davanju autokefalnosti Ukrajinskoj crkvi, a do tada će se nalaziti u raskolu.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima