Fond pomoći srpskim pravoslavnim svetinjama može biti formiran u Rusiji

Prvi zamenik predsednika Saveta Federacije Aleksandar Trošin 3. oktobra je učestvovao u ceremoniji intronizacije Patrijarha Srpskog Irineja. I to je bio praznik, ali praznik sa suzama u očima, seća se tim povodom citata iz svojetske pesme, posvećene pobedi u Velikom otadžbinskom ratu, visoki ruski političar. U intervjuu za Glas Rusije potpredsednik gornjeg doma ruskog parlamenta izneo je utiske sa puta na Kosovo, a takođe govorio o projektu formiranja međunarodnog fonda za očuvanje svetinja srpske pokrajine.

Ceremonija je bila organizovana na najvišem nivou, to je zaista svečani, značajan dan za sve svetsko pravoslavlje, kaže Aleksandar Toršin. Ali zašto praznik sa suzama u očima? Radi se o tome što se sprski Patrijarh uziže na tron na realno okupiranoj teritoriji, čiju nezavisnost ne priznaje čitava Srbija, ne priznaje Rusija, koja zauzima doslednan stav po svim pitanjima vezanim za celovitost ove balkanske zemlje. Pir tome gospodin Toršin ističe:
 

To je vrlo protivrečno pitanje: priznanje-nepriznanje. Već 70 zemalja priznalo je Kosovo, ali Srpsku Patrijaršiju priznaje mnogo više zemalja. I doputovali su predstavnici i muslimanskog sveta, i katoličkog, mnoštvo duhovnika iz čitavog sveta. Nije li to priznanje srpske omofore na teritoriji Kosova i Metohije?
 

Snage bezbednosti za vreme svečanosti radile su na najvišem nivou, kaže Aleksandar Trošin, što se tiče incidenta sa Albancima, koi su kamenovali autobus sa pravoslavnim vernicima koji su se vraćali sa intronizacije...
 

Kosovski Albanci se kunu da je to ispad huligana, koji niko nije režirao. Sklon sam da im verujem iz dva razloga: kao prvo, kosovske vlasti iz sve snage trude se da se predstave kao intelegentni i verski tolenartni ljudi, i ne idu im u prilog incidenti za vreme takvih važnih događaja. I kao drugo: kada bi kosovski Albanci zaista zaista hteli provokaciju... najverovatnije bi bilo žrtava... Tu je prošlo bez njih. Tako da smatram da je sve to prosto huliganstvo. Ali, naravno, izaziva ozbiljnu zabrinutost dalja sudbina srpskih pravoslavnih svetinja na Kosovu.
 

Upravo zato prvi potpredsednik Saveta Federacije zalaže se za formiranje međunarodnog fonda za očuvanje pravoslavnih svetinja.
 

Naš fond će biti namenski, i posvećen samo Kosovu, kaže gospodin Toršin.
 

Snage KFOR-a će se prodržati na Kosovu još maksimalno dve godine, nastavlja ruski političar. Zatim, u svakom slučaju, čuvanje ovih „objekata", kako ih oni nazivaju, predaće kosovskim vlastima. Šta će biti? Setimo se, pre 6 godina na Kosovu su bili žestoki progromi, i svetinjama je naneta kolosalna šteta. Bukvalno pre dva meseca čuvanje manastira Gračanica predato je u nadležnost Kosovske policijske službe. Ali Gračanica je jedan od najbezbednijih manastira u pokrajini: on se nalazi pored Prištine, tačnije pred očima. Za dva meseca nije bilo incidenata. Ali šta će biti kada budu predati i ostali? Kako će se ponašati kosovari? Da li će oni pustiti srpske sveštenike da dolaze da služe u te manastire? Eto u čemu je stvar. A čak i ako puste, monaha će ipak iz prirodnih razloga biti sve manje. A pre nego što ih neko smeni, albanske vlasti Ksoova mogu već da zatvore vrata crkava.
 

Mi želimo da pozovemo na saradnju one zemlje koje će povući svoje vojnike sa Kosova. Možda one makar novcem pomognu, od tih sredstava mogu se uzeti predstavnici privatnih firmi za obezbeđenje, koje će pratiti bezbednost svetinja. Fonda koji težimo da napravimo rešavaće i ova pitanja, on će biti svojevrsni most između društva i pravoslavnih svetinja na Kosovu.
 

Za sada, po rečima Aleksandra Toršina, pregovaračkog procesa između Beograda i Prištine nema, a nasušne probleme pokrajine treba rešavati.
 

Rusija je već počela to da čini: ove godine po naredbi naše vlade izdvojeno je 2 miliona dolara za tehničku i ekspertsku pomoć očuvanju pravoslavnih svetinja na Kosovu. Ali to je dobrovoljni namenski ulog u UNESKU, i to je prilično dugotrajan proces. Fond će raditi operativnije, njegov smisao je da u onoj tragičnoj priči koja se desila sa Kosovom i čitavom Srbijom, neki udeo odgovornosti, makar i materijalni, u vidu pomoći u očuvanju svetinja, preuzmu na sebe države koje su učestvovale u toj tragediji.
 

Ako nekakve usijane glave zamisle da se razračunaju sa kosovskim Srbima, u datom slučaju one će imati posla sa međunarodnom strukturom. U tom slučaju mnogo teže će biti da se naškodi. A to da takve destruktivne snage na Kosovu postoje, ne izaziva sumnju.
 

Kada će biti formiran ovaj fond?
 

Sada proučavamo nekoliko algoritama, ali već sredinom meseca imaću na stolu nekoliko projekata organizacije fonda. Jer mi možemo da napravimo međunarodni fond u okviru ruskog zakonodavstva. Pozvaćemo za početak, recimo, Beloruse i Ukrajince. On može da bude registrovan u ministarstvu pravde RF, a dalje ćemo tražiti priznanja u UNESKU, SE, bilo gde. Treba proraditi sve detalje. Ali uopšte nemamo vremena - pitanja međunarodne pomoći se rešavaju sporo, mi moramo da delujemo operativno.
 

Ističem da RPC koju predstavlja šef odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije mitropolit Ilarion podržava ideju formiranja ovakve organizacije.
 

Razgovarali smo sa prvim zamenikom predsednika Saveta Federacije RF Aleksandrom Toršinom.