Kako se u Rusiji podižu gradovi na večno smrznutom tlu

U Jakutsku je veoma hladno, ali se ljudi u ovom gradu ne bore protiv hladnoće, nego protiv toplote.

Gotovo sav severoistočni deo Rusije je teritorija pod permafrostom – večno smrznutim tlom. I pored surovih klimatskih uslova i ovde niču gradovi i ljudi žive u njima.

Jakutsk je najveći grad na svetu koji je podignut na permafrostu. U njemu živi preko 300.000 ljudi. Bez obzira na surovu klimu stanovništvo raste iz godine i godinu, pa raste i sam grad – pojavljuju se nova stambena naselja i savremeni javni prostor sa koloritom krajnjeg severa.

Panorama Jakutska

Slava Stepanov (CC BY 4.0)

O tome kako se podiže savremeni grad na večno smrznutom tlu priča arhitekta iz Jakutska Sergej Permjakov, učesnik programa profesionalnog razvoja „Arhitektorы.rf“.

Sergej Permjakov

Najvažije je ne kopati zemlju!

Republika Saha-Jakutija je najhladniji i najveći region Rusije (zauzima petinu njene teritorije). To je područje sa oštrom kontinentalnom klimom. To znači da zimi nije retka temperatura od -50 stepeni Celzijusa (spušta se i do -60), a leti +30. Kod tolikih temperaturnih razlika najvažnije je sačuvati stabilnost zemljišta, u protivnom zgrade i putevi mogu bukvalno da potonu u zemlju. Dakle, nikako se ne sme dozvoliti da se večno smrznuto tlo otopi.

„Prvo pravilo na krajnjem severu je da se ništa ne sme zakopavati u zemlju“, priča Sergej. Sve komunikacije, cevi i toplovodi sprovedeni su iznad zemlje i deo su gradskog ambijenta. „Velika nam je želja da ih nekako uklopimo u arhitekturu, na primer da to budu svetleći objekti, ali zasada je to samo plan“, kaže Sergej.

Toplovod sa dizajnom

Sergej Permjakov

Sve zgrade u Jakutsku stoje na stubovima kako toplota iz prostorija ne bi dopirala do permafrosta. Ovde se nalazi najveći naučni centar na krajnjem severu (Severoistočni federalni univerzitet), prvi sportski kompleks na svetu koji je sagrađen na stubovima („Trijumf“) i najveći severni zatvoreni cirkus „Mamutić“.

Jedna od zgrada na stubovima.

Severoistočni federalni univerzitet u Jakutsku

Upečatljive zgrade sa jakutskim koloritom

Jakutsk su još u 17. veku osnovali kozaci. U njemu se mogu videti građevine iz različitih perioda. U centru su sačuvane starinske trgovačke kuće i hramovi, a u stambenim četvrtima, tipične sovjetske višespratnice, samo što su na stubovima. Danas se u Jakutsku intenzivno grade nova stambena naselja sa severnim koloritom. Na primer, postoji projekat zgrada u obliku mamutovih kljova.

Kao i u drugim ruskim severnim gradovima, zgrade su ovde okrečene jarkim bojama jer se smatra da je to dobro sredstvo od depresije u sredini gde se retko može videti sunce. Pored toga, jarke boje pomažu da se ljudi orijentišu u magli na mrazu.

Zgrade jarkih boja.

Severoistočni federalni univerzitet u Jakutsku

Ispred zgrada se prave nova dečija igrališta od ekoloških materijala, na primer, od drveta.

U novim stambenim naseljima prostor za dečiju igru pravi se na krovu prizemnih delova zgrade, a ne na zemlji, jer materijal brzo propada na niskim temperaturama i zato mnoge konstrukcije ne izdrže do proleća.

Dečije igralište od drveta

Sergej .Permjakov

Kako rešiti problem prevoza na -50 stepeni Celzijusa?

„Zbog permafrosta se u Jakutsku umesto podzemnih garaža prave garaže na krovu prizemnih delova zgrade“, kaže Sergej.

Parking na stubovima.

Sergej Permjakov

Tokom zime ovdašnji žitelji većinom zamrzavaju automobile ispred zgrade i ostavljaju ih do proleća, a po gradu se voze u gradskom prevozu. Ovde postoje tople usputne stanice gradskog prevoza. To su zatvoreni paviljoni sa grejanjem, televizorom, elektronskim redom vožnje, štekerima za punjenje mobilnih telefona i bežičnim internetom.

Usputna stanica

Odeljenje Sveruskog savet za lokalnu samoupravu u Jakutsku

Ako je ipak auto neophodan tokom zime, onda se on upali u jesen i ugasi u proleće, i sve to vreme je sa ključem na kontaktu i uključenim alarmom. Ljudi se ovde ne boje da će im neko ukrasti auto. „Ko će da ga ukrade na -50 stepeni? Na takvom mrazu retko ko izlazi napolje“, kaže Sergej.

Zamrznuti automobil ispred zgrade.

Reuters

Jakutsk u borbi protiv prašine

Prašina je tokom leta najveći problem u gradu. Vazduh u Jakutsku je veoma suv, ima mnogo zemljanih puteva i malo zelenila. Postoji čak i program gradske vlade za borbu protiv prašine. On se sastoji u asfaltiranju puteva i sađenju zelenila između puteva i zgrada, ili posipanju šljunka ili nekog drugog materijala koji ne sadrži prašinu. Međutim, zelenilo slabo uspeva na ovoj klimi, i zato se ljudi trude da sačuvaju drveće koje već postoji. „U Jakutsku je zabranjeno sečenje drveća. Čak i kada pravimo put trudimo se da zaobiđemo drvo“, priča Sergej.

Zemljani put.

Sergej Permjakov

Kako će Jakutsk izgledati kroz 10 godina? „Arhitekte žele da to bude savremeni grad i naš zadatak je da osmislimo javni prostor uzimajući u obzir specifiku klime“, kaže Sergej. U gradu ima mnogo prirodnih jezera i ljudi vole oko njih da se okupljaju. Tu se prave novi parkovi i zone za odmor.

Jezero Taloje.

Administracija grada Jakutska

Javni prostor „Kapija Jakutska“ pojaviće se blizu aerodroma. To će biti stilizovana maketa nekadašnjeg sibirskog zatvora u prirodnoj veličini. To je prvo što će videti svi gosti Jakutska koji se ne boje mraza.

Kapija Jakutska

Administracija grada Jakutska