Srbski „Sokolovi“ oterali specijalce NATO-a: Agresija je počela ranije

24.09.2018. god.

U rejonu sela Pustenik i Gajre, 2. marta 1999. godine, počela je protivteroristička akcija jedinica Policije isprovocirana neprekidnim napadima i gomilanjem ŠTS u opštini Kačanik. Akcija je počela u jutarnjim časovima vatrenom podrškom jedinica Policije, uz sadejstvo specijalnih jedinica Vojske, Bataljona vojne policije 72. specijalne brigade i Čete vojne policije 52. bataljona vojne policije Prištinskog korpusa, koje su bile na položajima u neposrednoj blizini.

Dok su jedinice Policije izvodile klasičnu akciju pretresa terena, pripadnici Protivterorističkog bataljona vojne policije 72. specijalne brigade „Sokolovi“ krenula je da zaposedne repetitor na objektu Belo brdo (k.1.082), 500 metara istočno od sela Globočica, i oko 800 metara od državne granice sa Makedonijom.

Prema izveštaju komandanta bataljona, majora Markovića „Markana“, pre početka akcije helikopter NATO-a nadletao je prostor iznad repetitora, koji nije bio u funkciji. Helikopter NATO-a ušao je na teritoriju SR Jugoslavije za oko dva kilometra, leteo oko 10 minuta iznad repetitora, a zatim se u niskom letu vratio na teritoriju Makedonije.

To je bio razlog što su specijalci krenuli da posednu rejon oko repetitora. Naišli su na grupu od 30 terorista, u dobro uređenim položajima sa kojih su kontrolisali državnu granicu, komunikaciju ka graničnom prelazu „Globočica“ i prostor prema selima Kotlina i Ivaja.

„Sokolovi“ su se približili na svega 50 do 80 metara od položaja i uočili rovove, zaklone i bunkere. U rovovima je bilo nekoliko vojnika u belim maskirnim uniformama, sa najsavremenijim naoružanjem i opremom. Iznenadnom vatrom sa bliskog odstojanja postižu iznenađenje. Sa tog odstojanja, kapetan Talijan Miroslav i ostali specijalci prepoznaju maskirnu uniformu NATO jedinica, sa karakterističnom šarom od ''borovih grančica'' i po naoružanju zaključuju da se radi o specijalcima NATO-a.

U razmeni bliske vatre, od snajperskog metka, direktno u šlem, gine Mirjačić Goran, vodnik prve klase. Dok traje borba iz pravca graničnog prelaza i sela Globočica do samog repetitora dolaze džipovi OEBS-a. Zbog toga „Sokolovi“ prekidaju sa dejstvom. To koriste specijalci NATO-a i pred očima naših vojnika ukrcavaju se u vozila Misije OEBS-a, koja velikom brzinom odlaze prema Kačaniku, ostavivši svoje saveznike, teroriste OVK, da se sami bore.

Prepuštena sama sebi, već razbijena grupa OVK se deli u dve manje grupe, koje se izvlače, iz borbe. Jedna preko objekta Runec (tt.932) ka komunikaciji Đeneral Janković–Kačanik, a druga preko Ljok-Mahale ka selima Ivaja i Kačaniku. U sukobu je ubijeno šest terorista a dva su zarobljena i predata nadležnim organima MUP-a.

Tako se završio prvi i jedini „susret“ naših i NATO specijalaca.

Komandant „Sokolova“, major Miodrag Marković Markan, procenio je da su se specijalci presvukli u civilna odela i sa vozilima Misije OEBS-a prešli državnu granicu i, pod zaštitom pripadnika OEBS-a, otišli u Makedoniju.

Posle zauzimanja repetitora, „Sokolovi“ su pronašli opremu koju je helikopter NATO doneo radi osposobljavanja repetitora za rad.

Borbe su vođene i oko sela Režance, na samoj državnoj granici. Pripadnici Policije su u sadejstvu sa Četom vojne policije 52. bataljona Vojne policije razbili teroriste i uspostavili kontrolu nad državnom granicom.

Odmah sam izvestio GŠ VJ, a odeljenje bezbednosti Treće armije izvestilo je Upravu bezbednosti i general-pukovnika Dimitrijevića.

Zbog pojava specijalaca NATO-a na Kosovu i Metohiji, u Komandi Prištinskog korpusa, sa najodgovornijim starešinama Treće armije i Prištinskog korpusa izvršena je analiza. Zaključeno je da je trebalo da specijalci NATO-a osposobe repetitor za održavanje veze u cilju navođenja svojih jedinica i aviona u slučaju agresije, a ŠTS da preuzmu njegovo obezbeđenje.

Predstavnici Misije OEBS-a nisu reagovali u vezi ovog incidenata. Oglasio se samo osvedočeni srbomrzac, general-major Drevenkijevič, optuživši VJ za incident: „Kao odgovor na pojačanu aktivnost VJ, u pograničnom regionu kraj Kačanika, borci OVK-a ušli su u ovaj region. To je neizbežno dovelo do sukoba sa snagama bezbednosti, a na kraju i do planirane i temeljite vojne operacije da se OVK ukloni iz regiona. Tokom priprema za operaciju brigadni komandant OVK iz ovog kraja, nije dozvolio UNHCR-u da evakuiše raseljena lica.

To se protumačilo kao ciničan pokušaj korišćenja albanskih civila kao živog štita''.

Izjava, sama po sebi, potvrđuje odnos OEBS-a i OVK. U svojoj izjavi taj general teroriste OVK naziva „borcima“ i ne spominje da su ubačeni iz Makedonije, da su zaposeli važne objekte na državnoj granici i poubijali pripadnike MUP-a.

General Drevenkijević je prećutao da kaže da su u akciji kod Kačanika učestvovali specijalci NATO-a i da ih je OEBS, možda upravo on, izvukao iz borbe i spasio u poslednjem trenutku. Bio sam ubeđen da upravo on održava kontakte sa komandantima OVK. Istinu koju nije mogao da prećuti, verovatno zbog predstavnika UNHCR-a, „da je OVK koristio civile kao živi štit“.

U toku dana sastali su se šef kancelarije Savezne vlade za saradnju sa Misijom OEBS-a, general-potpukovnik Lončar, i general-major Drevenkijevič u vezi sa problemima na Graničnom prelazu Đeneral Janković. Na tom sastanku Drevenkijevič nije komentarisao događaje kod Kačanika.

Iz Ratnog dnevnika komandanta Trće armije

general-pukovnika Nebojše Pavkovića

Pripremio Boško Antić, kontraadmiral u penziji