Pobuna u Ekvadoru po scenariju CIA-e

Na oštrici antivladinog meteža, koji je buknuo u Ekvadoru 30. septembra, nalazile su se policijske jedinice. Kao izgovor za pobunu u Kitu i lučkom gradu Guajkili poslužio je zakon o normalizaciji isplata,  izračunavanja bonusa i premija, koji je usvojio parlament.  U novčanom situiranju saradnici policije nisu  gubili ništa, ali su ih organizatori pobune ubedili u suprotno: „U pitanju je savršena pljačka. Potrebno je odbraniti svoja prava. Ako zatreba – i sa oružjem u rukama“.
 

Kasniji događaji odvijali su se po tradicionalnoj za takve prevrate šemi: stvaranje logističkih baza, zaprečavanje puteva i ulica, obustava rada aerodroma. Pobunjenike je  podržao deo oficira VVS, od kojih su se mnogi školovali u SAD.Indikativno je da su  izolaciji podvrgnuti piloti iz Venecuele, koji su došli u zemlju po liniji vojne saradnje.  Pokušaj predsednika Rafaela Koree da lično pojasni policajcima suštinu zakona zamalo da dovede do njegovog ubistva: odjeknuli su pucnji, bačene bombe, upotrebljen je ne samo suzavac, nego i prave bombe.  Predsednik i njegovo obezbeđenje uspeli su da se sklone u vojnoj bolnici, koju su pobunjenici opkolili. Sem policajaca, u pobuni su učestvovali i naoružani „ljudi u civilu“ – najratoborniji pripadnici opozicionih partija.
 

Opsada je  trajala nekoliko sati dok na lice mesta nije stigao odred specijalaca, koji su uspeli da izvedu Koreu iz bolnice i dovedu ga u predsedničku palatu.
 

Ekvadorska policija se tokom svih poslednjih godina nalazila pod interesnim patronatom ambasade SAD u Kitu. Za izdržavanje policijskog rukovodstva, tehničku i logističku podršku različitim policijskim jedinicama, isplatu nagrada operativnom sastavu, izdvajana su značajna sredstva iz različitih fondova FBI, CIA, Uprave za  borbu protiv narkotika (DEA) i drugih specijalnih službi SAD.
 

Stvari su došle dotle da su američki operativci koristili ekvadorsku policiju i saradnike vojne obaveštajne službe za praćenje političara, novinara i svih „potencijalnih neprijatelja SAD“ u Ekvadoru.  U kriznom periodu odnosa između Ekvadora i Kolumbije (nakon bombardovanja logora FARK na ekvadorskoj teritoriji), ekvadorske specijalne službe  su po prioritetu „snabdevale informacijama“ ambasadu SAD i držale na suvom obroku svoju sopstvenu vladu.
 

Nakon dolaska na vlast patriotske vlade Rafaela Koree (u januaru 2007. godine), nenormalna situacija podređenosti oružanih struktura zemlje severnoameričkim koordinatorima postepeno se počela menjati. Predsednik Korea je postavio pitanje veoma oštro: nikakvih „paralelnih plata“ i nikakve „nezvanične“ saradnje sa ambasadom SAD!
 

Pokušaji predsednika  da nacionalne specijalne službe dovede u red izazvali su  ljutu reakciju Vašingtona.Indikativna kaznena akcija  bilo je  oduzimanje ekvadorskim odelenjima za borbu protiv narkotrafika kompjuterske opreme, koju je isporučivala DEA u okvirima „ravnopravne bilateralne saradnje“. Zatvaranje baze VVS SAD u Manti dovelo je do još većeg zahlađenja bilateralnih odnosa.  Vašington je  isticao pretenzije prema Kitu iz najrazličitijih razloga: kao,  previše su bliski odnosi sa Venecuelom i Nikaragvom, negiranje „Plana Kolumbija“, kurs u pravcu izgradnje socijalizma sa ekvadorskim licem itd.
 

Uspešno sprovođenje operacije za svrgavanje predsednika Manuela Salaja u Hondurasu inspirisalo je  ultradesničarske političare u SAD na dalje avanture slične vrste u Latinskoj Americi.  Izolovati Uga Čavesa, ostaviti ga bez saveznika u regionu – takav  je bio zadatak za bližu perspektivu.  Za administraciju Baraka Obame najslabija karika na kontinentu u datom trenutku bio je upravo Ekvador. Rafael Korea je pokušao da reformiše zemlju, što  je izazvalo žestok otpor oligarhijskih krugova, proameričke političke elite, vojske, školovane u „Školi Amerik“ i vaspitane u duhu „borbe protiv komunizma“, pod kojom se podrazumeva sve što ne korespondira sa hegemonističkim interesima SAD.
 

Koordinator diverzantskih operacija protiv Rafaela Koree je Hiter Hodžes (Heather Hodges),koja je  naimenovana za ambasadora SAD u Ekvadoru avgusta 2008.godine. Gospođa Hodžes je radila u Gvatemali u periodu vladavine generala Riosa Monta kao zamenik direktora Odelenja Stejt departmenta za kubanske poslove, kojim rukovodi CIA.  U aktivi Hodžesove je rad sa predstavništvima USAID u različitim zemljama, a takođe  položaj ambasadora u Moldaviji, u koju je ona upućena radi jačanja antiruskih raspoloženja u rukovodećim krugovima i organzovanja „cvetnih revolucija“ pomoću NPO i energične omladine iz „Korpusa za mir“. Njen proteže sada uspešno radi u rezidenturama CIA u Venecueli, Boliviji i Ekvadoru.
 

Početkom juna ove godine u Kitu je boravila državni sekretar Hilari Klinton, kako bi na licu mesta ocenila situaciju i pojasnila postoji li mogućnost za postizanje kompromisa sa predsednikom Koreom na temelju njegovog udaljavanja od Čavesa i uspostavljanja novog dijaloga sa Sjedinjenim Državama.  Od ekvadorskog lidera ona nije uspela iskamčiti nikakve ustupke.  I u rezultatu je Hodžes dobila „zeleno svetlo“ za  sprovođenje kompleksa mera u pracu  slabljenja pozicija predsednika Koree, a zatim i za njegovo svrgavanje.  Samo je preko USAID  u svrhe prevrata u Ekvadoru izdvojeno oko 40 miliona dolara. Jedna od ključnih figura zavere bio je Lusio Gutieres, bivši predsednik. Nakon  neuspešnog eksperimenta upravljanja zemljom on je bio prinuđen da pobegne u inostranstvo. Nakon nekoliko godina amnestirani Gutieres je postao glavni suparnik Koree na predsedničkim izborima 2009. godine, ali je izgubio.
 

Prema scenariju prevrata, koji je pripremila CIA, Gutieres je trebalo da se pojavi na nacionalnoj televiziji, da izjavi da je svrgnut „diktator“ i da je vlast prešla na privremenu vladu. Planirano je raspuštanje parlamenta i organizovanje prevremenih predsedničkih izbora. Međutim,  Gutieres nije uspeo da se probije do studija. Odredi zaverenika  naišli su na otpor i rasterani. Nisu se oglasile ni organizacije u sastavu Pokreta Pačakutik (PACHAKUTIK), pa je tako pobuna propala.
 

U zemlji je proglašeno vanredno stanje. Predsednik Korea namerava da izvrši čistku u policijskim organima, da raskrinka sve one koji su umešani u pobunu, uključujući i  aktere iz vojnih krugova.  Sudskom gonjenju biće  podvrgnuti Lusio Gutieres i članovi njegove organizacije «SociedadPatriotica».  
 

Na vanrednom susretu predsednika   UNASUR  u Buenos Airesu, održanom u noći na 1. oktobar, izanalizirani su razlozi  za događaje u Ekvadoru i mogući koraci u pravcu sprečavanja novih prevrata u Južnoj Americi. Indikativno je  da se Vašington nije oglasio sa osudom zaverenika.

Nil Nikandrov,