OSVЯЩEN FUNDAMENT RUSSKO-SERBSKOGO HRAMA V BANЯ-LUKE

17.09.2018. god.

U poplavi opšte rusofobije, ruskih hakera, trovača, špijuna, dopingovanih sportista, Asadovog hemijskog naoružanja, „agresije“ na Ukrajinu, ruskog uticaja na izbore u SAD i sličnih budalaština, ovo je jedan ljudski dan za predah. Rusofobija je kod nas tradicionalno jelo, koje prave i serviraju strani fondovi, a otvoreno podgrijavana od strane ambasada zemalja NATO. Od izjave britanskog ministra inoposlova kako šalje 40 ljudi da spriječe rusko miješanje i u izbore kod nas, do po društvenim mrežama dijeljenih faksimila dokumenta, kojim se nalaže srednjim školama u glavnom gradu Srpske, da njihovi učenici budu prisutni na osveštanju temelja rusko-srbskog hrama u Banjoj Luci. Eto, baš kao da ni jedna druga zemlja svijeta ne radi ništa slično (ne dovodi djecu sa zastavicama na dešavanja ovog tipa…), ovaj potez se pokušava predstaviti kao državni klerikalizam ili slična glupost.

Ovo je značajan dan i svojevrsna prekretnica u odnosu Rusije prema Srbskoj. Kada su u pitanju Turska ili Saudijska Arabija, koje su izgradile ili obnovile na stotine džamija širom Dejtonske Doline Plača, onda se nema tako grubih riječi ili šerijatskih pošalica. Ista priča je i sa katoličkim svijetom u pomoći Hrvatima. Rusija, da sada počne da gradi crkve i kulturne centre svojim petrodolarima (može i petrojuanima, ne pravimo problem) kao što je to radio Rijad ili Ankara, a posebno Vatikan, trebao bi joj, ovim tempom, jedno milenijum da ih stigne. Rusofobija je, ipak, nešto što se njeguje i finansira sa posebnom darežljivošću i pažnjom. Nadamo se da će i ruska diplomatija kod kuće obratiti pažnju na ovaj problem i pozabaviti se načinima na koji se da ublažiti, neutralisati, pa i preventivno iskorijeniti.

Frontal.SRB, kao tragično jedini ćirilični portal zapadno od Drine, s pravom optuživan za rusofiliju, smatra da je najpodesnije da se dodatno iznerviraju rusofobične snajke i tetkice, tako da današnji događaj opišemo ruskim jezikom. Činimo to prenoseći tekst koji nam je poslao naš prijatelj Aleksandr Borisov, koji je dopisnik Rosijske Gazete iz Srpske, te ostatka Dejtonske Doline Plača. Ovdje mu se javno zahvaljujemo na tom činu.

SLAVENOSRPSKI, RUSKO-SLAVJANSKI, SLAVJANOSERPSKI JEZIK

Ob эtom v intervью „Rossiйskoй gazete“ rasskazal prezident Respubliki Serbskoй Milorad Dodik. „Эto ideя voznikla ne seйčas, – podčerknul politik. – Eй bolee sta let. Ona živet s togo momenta, kogda predstaviteli serbskih voйsk vernulisь sюda s poleй Pervoй mirovoй voйnы. Oni preterpeli vse užasы toй katastrofы. Эti lюdi ne ponaslыške znali o roli Rossii v zaщite i sohranenii serbskogo naroda. Togda vpervыe i bыla vыdvinuta dannaя iniciativa, kotoraя, k sožaleniю, ne bыla realizovana.

Vmeste s tem я goržusь tem, čto prinadležu k čislu lюdeй, kotorыe pričastnы k vozvedeniю ruscko-serbskogo hrama v čestь svяtыh carstvennыh strastoterpcev v Banя-Luke. Pravoslavnaя cerkovь budet postroena v russkom stile, nahoditьsя pod upravleniem Banя-Lukskoй eparhii Serbskoй pravoslavnoй cerkvi. Zdesь takže budut raspolagatьsя pomeщeniя dlя provedeniя kongressov i forumov. Proekt uže polučil ogromnuю podderžku so storonы mestnoй obщestvennosti“.

Posol RF v BiG Petr Ivancov takže sčiaet, čto stroitelьstvo russko-serbskogo pravoslavnogo hrama i kulьturnogo centra v Banя-Luke яvlяetsя važnыm svidetelьstvom duhovnoй i kulьturnoй blizosti naših narodov. „Osvящenie osnovaniя 17 sentяbrя, a čerez neskolьko dneй i simvoličeskaя zakladka kamnя v fundament hrama s učastiem ministra inostrannыh del Rossiйskoй Federacii S.V. Lavrova priuročenы k 100-letiю gibeli rossiйskogo imperatora Nikolaя II i ego semьi, – otmetil diplomat. – Эtu blizostь prizvano podčerknutь i to obstoяtelьstvo, čto za osnovu эtogo neobыknovenno krasivogo religiozno-kulьturnogo kompleksa vzяt proekt pяtikupolьnogo hrama s šatrovoй kolokolьneй arhangela Mihaila iz HIV veka, sostavlяvšego častь arhitekturnogo ansamblя moskovskogo Kremlя, i k sožaleniю, ne sohranivšeйsя do naših dneй. V ego razrabotke prinimali učastie rossiйskie specialistы s kafedrы hramovogo zodčestva MARHI.

Rossiйsko-serbskiй pravoslavnый hram i obrazuющiй vmeste s nim edinый arhitekturnый kompleks duhovno-kulьturnый centr – naš sovmestnый proekt. Iniciativa ego stroitelьstva prinadležit ego preosvящenstvu episkopu Efremu. Na nee otkliknulosь Imperatorskoe pravoslavnoe palestinskoe obщestvo, podderžal prezident Respubliki Serbskoй Milorad Dodik. Proekt polučil širokiй otklik kak v RS, tak i v Rossii. V kulьturno-duhovnom centre pri hrame planiruetsя prepodavanie russkogo яzыka, izučenie istorii naših narodov, predusmotrenы kelii dlя palomnikov. Kompleks, nesomnenno, budet sposobstvovatь ukrepleniю russko-serbskih duhovnыh i kulьturnыh svяzeй“.

Napomnim, čto razrabotka proekta načalasь po blagosloveniю episkopa Banя-Lukskogo Efrema v avguste 2017 goda. Ego avtorami stali rossiйskie arhitektorы i vыpuskniki kafedrы hramovogo zodčestva MARHI Alekseй Kapustin i Aleksandra Skabičevskaя, kotorыe polnostью podgotovili vsю sootvetstvuющuю dokumentaciю dlя vozvedeniя russko-serbskogo hrama. V pяtikupolьnoй cerkvi budet tri pridela: vo imя Preobraženiя Gospodnя, carstvennыh strastoterpcev i svяtыh Simeona i Savvы Serbskih, rodonačalьnikov dinastii Nemaničeй.

„Nesmotrя na to, čto idee stroitelьstva podobnogo hrama v Banя-Luke počti 100 let, imenno seйčas ona polučila osoboe značenie, potomu čto hram budet posvящen pamяti svяtogo carя Nikolaя II i ego semьe, proslavlennыh Russkoй i Serbskoй cerkvami, a ne prosto kak znak blagodarnosti rossiйskomu imperatoru“, – zaяvil vladыka Efrem.

Pervыe iniciativы po stroitelьstvu hrama-pamяtnika v blagodarnostь rossiйskomu imperatoru Nikolaю II vыskazыvalisь serbskimi veteranami Pervoй mirovoй voйnы. Nemalo serbov iz Bosnii i Gercegovinы togda bыli prizvanы v avstriйskuю armiю, a, okazavšisь na fronte, popali ili dobrovolьno sdalisь v plen russkoй armii. Mnogie iz nih vošli v sostav sformirovannыh slavяnskih i serbskih korpusov, a zakončili voйnu v rяdah osvoboditeleй svoego otečestva.

Imenno эti veteranы goreli želaniem postroitь hram v blagodarnostь zaщitniku edinovernыh slavяn Nikolaю II, ubitomu bolьševikami v 1918 godu. Odnako togda эtoй zadumke ne suždeno bыlo osuщestvitьsя vvidu эkonomičeskih trudnosteй i načala Vtoroй mirovoй voйnы. Vo vremena Socialističeskoй Юgoslavii эtot proekt bыlo nevozmožno osuщestvitь po političeskim pričinam, a sleduющeй popыtke realizacii dannoй idei pomešala voйna 1992-1995 godov.

Dan(i)jel Simić, Frontal