Trgovce narkoticima strpaće u banku

Ruski parlamentarci predlažu da se napravi međunarodna banka podataka o licima umešanim u trgovinu narkoticima, i da se zakonodavno potvrdi mogućnost korišćenja oružanih snaga u borbi protiv narkobarona. Komitet Državne dume za bezbednosti i nacionalni antikriminalni i antinarkotički fond održali su konferenciju posvećenu nezakonitom prometu narkotika kao pretnji po nacionalnu bezbednost Rusije.
 

Danas je narkobiznis poprimio transnacionalni karakter, a tržište narkotika makroekonomske razmere. Predsednik Kluba vojnih načelnika Rusije, bivši šef Ministarstva unutrašnjih poslova general armije Anatolij Kulikov konstatovao je da 90% narkotika dolazi u Rusiju preko teritorije Avganistana. A mnogi kriminalci koji se bave izvozom narkotika iz ove zemlje, već više puta su dospevali u ruke organa reda, kaže Anatolij Kulikov.
 

Svrsishodno je napraviti međunrodnu banku podataka o licima uhapšenim i deportovanim zbog umešanosti u promet narkotika. Takva lica neophodno je proglasiti personama non-grata kako na teritoriji Rusije, tako i na teritoriji zemalja EU i ZND. Isključivanje iz banke podataka čoveka koji se popravio bilo bi moguće samo preko suda. Po podacima fedralne službe za promet narkotika, 2010. godine u Avganistanu je bilo prizvedeno dva puta više narkotika nego što je pre 10 godina proizvodio čitav svet. Glavni obim se usmerava na Zapadnu Evropu i Rusiju. Budućnost Avganistana zavisi od konsolidacije napora Rusije, SAD, Kine, EU, od međunarodnih organizacija - UN; NATO-a, ŠOS, ODKB, koje mogu da se objedine u antinarkotičku koaliciju. Ako to u praksi uspe, moguće je da će uspešniji biti i rezultati antinarkotičke koalicije, koja deluje na teritoriji Avganistana.
 

Pretnja od rasprostiranja narkotika već je dostigla nivo koji je uporediv sa dejstvom oružja za masovno uništenje. Danas to više nije metafora. Ekspert za probleme Centralne Azije poslanik Semjon Bagdasarov predlaže da se pojača borba protiv prometa narkotika na prilazima Rusiji. On je podvukao da je avganistansko-tadžikisanska granica sasvim transparentna. Pri tome sa Tadžikistanom Rusija je imala bezvizni režim, primetio je Semjon Bagdasarov.
 

U skladu sa Bezviznim sporazumom od 2000. godine Rusija ima sve zakonite osnove za jačanje viznog režima sa nizom država, pre svega sa Tadžikistanom, Uzbekistanom i Kirigzijom, u slučaju da postoji opanost po nacionalnu bezbednost i zdravlje građana. Ove države su bile navedene u referatu UN od oktobra 2009. kao zemlje tranziteri narkotika.
 

Avganistanu je neophodno pomoći da zaustavi promet narkotika, pošo to država nije u stanju samostalno da učini. Zakonodavci moraju da unesu izmene u Zakon o odbrani, koji dopušta korišćenje oružanih snaga Rusije protiv narkobarona, smatra Semjon Bagdasarov. U SAD odavno je u zakonodavstvu potvrđeno korišćenje oružanih snaga u borbi protiv narkodilerima. Vojni odredi SAD deluju u Meksiku, Kolumbiji i Venecueli. Parlamentarac nije isključio da Rusija može da smesti na granici Tadžikistana i Kirgizije vojne odrede, koji bi kontrolisali teret koji ide preko planinskih prevoja.