EU nemoćna ako se Beograd i Priština dogovore!

 

Andreas Ernst, poznavalac Balkana, za švajcarski Noje cirher cajtung tako piše, U Beogradu i Prištini se već dugo razmišljalo o promeni granica jer se konflikt razumevao kao „borba za teritoriju i sopstvenu naciju“, piše.

 

- Na Zapadu su međutim promene granica po etničkim kriterijumima smatrane receptom za nove konflikte - na posletku su i ratovi tokom raspada Jugoslavije išli tom logikom - piše Ernst i zaključuje da je i kosovska nezavisnost," precizno govoreći, takođe predstavlja promenu granica na etničkoj bazi", ali je, kako kaže, " obrisana iz računice tako što je proglašena slučajem sui generis.

 

Navodeći da među poznavaocima regiona postoji zadrška zbog mogućeg domino-efekta u BiH i Makedoniji, Ernst zaključuje da se iz srbskog dela BiH čuju takvi tonovi, ali da su se oni, bez posledica, čuli još pri proglašenju nezavisnosti Kosova,i skreće pažnu i na mišljenja poznavaoca regiona koji sada vide priliku da dve strane odluče same, a ne da to umesto njih čine evropske diplomate, uz samo dva uslova: apsolutno odricanje od nasilja i obaveza da se svako rešenje potvrdi na referendumima u pogođenim opštinama i dvojim državama.

 

Jedan od tih poznavalaca regiona koji ima zadršku Karl Bilt, bivši švedski šef diplomatije, specijalni izaslanik EU za Jugoslaviju i visoki predstavnik u BiH, u intervjuu Frankfurter algemajne cajtungu kaže da je „povratk ideje da je jednostavno i čak podsticajno za stabilnost da se na Balkanu stvaraju monoetničke držav, iluzija,i da je to pokazala prošlost regiona.

 

On navodi, kako prenosi DW, da Vučić u Srbiji ima jaku poziciju i mnogo uticaja na to kako mediji izveštavaju, ali da je politički sistem Kosova vrlo fragmentisan i da nije verovatno da rešenje koje podrazumeva odricanje od severa Kosova uopšte prođe prištinski parlament.

 

- To će prepustiti Evropi. Ali Evropa je u ovoj stvari u najboljem slučaju inertna. Pitam se: ako neko dovodi stvari pred svršen čin i to Amerikanci prihvate - da li su Evropljani dovoljno jaki da to spreče?

 

Bilt kaže i da je nerealno misliti da se posledice razmene teritorija mogu izolovati, te da Hanovo objašnjenje da mora biti institucionalnih garancija da takvo jedno rešenje neće biti uzor za druge konflikte, neće sprečiti da takva politika u drugim delovima Balkana posluži kao inspiracija.

 

- Ako Preševo može postati deo Kosova - zašto onda ne može makedonsko Tetovo? Ako Mitrovica može biti deo Srbije - zašto ne i Banjaluka u Bosni? - pita se Bilt.

 

Frankfurter rundšau, takođe frankfurtski list, piše da prema diplomatskim izvorima Hašim Tači i Aleksandar Vučić već imaju dogovor o razmeni teritorija po etničkom kriterijumu, te da i u Evropskoj uniji imaju podršku za to.

 

Tako navodno Francuska nema ništa protiv takvog rešenja, a i Sjedinjene Države su pod Trampom prešle na tu liniju, a jedina zemlja koja se jasno usprotivila tome je Nemačka.

 

- Savezna kancelarka Angela Merkel je razumela da je ovo igra vatrom koja može imati nesagledive posledice za BiH i Makedoniju i da odvede ceo region u haos - piše novinarka Adelhajd Velfl, i dodaje da su još Velika Britanija i Švedska protiv promene granica. Za drugde u Evropi ocenjuje da su očito mesečari koji su zaboravili istoriju.

 

Jer ako na Balkanu pobedi etnički princip, u opasnosti je mirovna politika Zapada u poslednjih trideset godina,piše Velfl i navodi da etničko razgraničenje u niskom startu čeka Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, koji se zalaže za priključenje tog entiteta Srbiji u kojoj bi bio i sever Kosova.

 

- Time on sledi isti cilj koji je devedesetih vodio do više ratova, desetina hiljada mrtvih i genocida u Srebrenici - tvrdi Velfl i dodaje da Dodik u pravu kada kaže da u se međunarodne okolnosti se menjaju.

 

Rusija sve jače dela na Balkanu i u okviru EU, recimo u Austriji, a na SAD pod predsednikom Donaldom Trampom više se ne može osloniti.

 

List navodi da 7. septembra Vučić i Tači ponovo treba da dođu u Brisel, a da će 9. septembra Vučić objaviti svoje planove na severu Kosova.

 

-Dan se očekuje sa neizvesnošću. Ako se ponovo (Vučić) izjasni za podelu Kosova, onda će se Nemačka svakako iznova usprotiviti.

 

Time Nemačka važi za poslednjeg garanta mirovnih napora Zapada na Balkanu. U Berlinu se to čini uz podsećanje da je Nemačka na Balkanu previše važna kako bi jednostavno bila ignorisana“, zaključuje se u tekstu, koji prenosi DW.