Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 22.08.

23.08.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 20.08. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 22.08

Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 22.08.

RT: Uvek procenjujemo nove mete za sankcije protiv Rusije - SAD - SAD su spremne ne samo da održavaju već i da povećaju sankcionisani pritisak na Moskvu, rekao je pomoćnik američkog državnog sekretara Ves Mičel senatorima, tvrdeći da su ograničenja imala "hladan efekat" na rusku ekonomiju i trgovinu oružjem.

"Mi uvek procenjujemo nove mete za sankcije protiv Rusije", rekao je Mičel na u saslušanju pred Odborom za spoljne odnose Senata SAD. Na pitanje da li su SAD spremne da nastave sankcionu politiku i da ih ojačaju ako Moskva ne promeni svoje ponašanje, pomoćnik državnog sekretara odgovorio je samouvereno: "Da".

U utorak je Ministarstvo finansija SAD-a nametnulo dodatne sankcije prema dvojici ruskih državljana, tri kompanije i šest ruskih brodova, zbog navodnih poslovnih veza sa Severnom Korejom i aktivnostia Moskve u globalnom sajber-prostoru.

Mičel se nije složio sa članovima odbora, koji su tvrdili da pritisak na Moskvu nije doneo rezultate koje je Vašington tražio.

"Mislim da primoravamo Ruse i, konkretno, Putina da preispita svoju preferiranu strategiju", rekao je on, optužujući Moskvu da podržava i desne i leve radikalne elemente u SAD-u kako bi destabilizovali zemlju i ugrozili njenu demokratiju.

"Hladni efekat na rusku ekonomiju bio je značajan i merljiv", kazao je zvaničnik, rekavši članovima komisije da je do sada 217 Rusa i entiteta pogođeno američkim sankcijama. Prema Mičelu, strane direktne investicije u Rusiju pale su za 80 odsto od 2013. godine, "što je prilično zapanjujući broj".

Moskva je više puta negirala da ima interes za mešanje u unutrašnje poslove SAD, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i drugi zvaničnici su naglasili da su sankcije, naročito prema onima koji se bave trgovinom oružjem - pokušaj Vašingtona da američkim kompanijama obezbedi nepravednu prednost u tržišnoj konkurenciji.

Ni Mičel nije skrivao tajnu američkog sektora odbrane, da bi sankcije mogao potencijalno iskoristiti, te se pohvalio da američke sankcije do sada koštaju Moskvu od 8 do 10 milijardi dolara u poslovima sa oružjem, prema procenama Stejt departmenta.

SAD su više puta optuživane za korištenje svojih sankcija kao alatom za vršenje pritiska na zemlje širom sveta koje žele da smanje svoju zavisnost od Vašingtona i ojačaju sopstvene odbrambene sposobnosti putem ruskog oružja.

Indiji i Turskoj, koje su nedavno pogođene ograničenjima i pogoršanjem odnosa sa Vašingtonom, zaprećeno je daljim ograničenjima ako nastave sa planovima kupovine ruskih PVO sistema S-400, ali Nju Delhi i Ankara nisu podlegli pritisku. Filipinskog predsednika Rodriga Dutertea takođe je razljutilo prošle nedelje, nakon što je dobio upozorenje od SAD da ne kupuje ruske podmornice i drugu opremu iz Moskve.

Porošenko se požalio da ukrajinski političari podržavaju Putina - Petro Porošenko je rekao da je zapanjen zbog broja ukrajinskih političara koji dele mišljenje Vladimira Putina o odgovornosti za situaciju u Donbasu.

"Mene kao predsednika šokira to, što đavolovi advokati (Vladimira Putina) u našoj politici, pokušavaju da sa njega skinu odgovornost za rat i prebace na Ukrajinu", rekao je Porošenko na forumu veterana u Kijevu.

Po njegovom mišljenju, neki političari su tako zaslepljeni unutrašnjom borbom, da ponekad bezumno, a ponekad svesno ponavljaju teze Moskve.

Takođe, Porošenko je rekao da Kijev nikada neće pristati na ruske predloge za postizanje mira u Ukrajini.

"Ključ za mir (u Donbasu) nije u Kijevu, nije u Vašingtonu ili u Briselu. Ključ za mir je u Kremlju", dodao je Porošenko.

U januaru 2015. godine, Vrhovna rada Ukrajine je usvojila odluku u kojoj se Rusija naziva "zemljom agresorom", s obzirom da Kijev smatra da se Moskva meša u unutrašnja pitanja Ukrajine i da učestvuje u sukobu u Donbasu. Rusko ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je ovu odluku "neosnovanim insinuacijama". Moskva je više puta saopštila da nije uključena u događaje u Donbasu, te da je takođe zainteresovana za prevazilaženje krize u Ukrajini.

Lavrov: Sankcije protiv Rusije nemaju veze ni sa Sirijom ni sa Krimom, već je u pitanju čist slučaj nelojalne konkurencije - Pozivi Londona upućeni svojim saveznicima da pojačaju politiku sankcija protiv Rusije zbog incidenta u Solsberiju, mogu se protumačiti kao pokazatelj taštine, sa ciljem da se nametne sopstvena politika prema Moskvi, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

"Upravo iz tog razloga ministar spoljnih poslova Velike Britanije i namerava da otputuje u Vašington, kako bi ubedio predsednika Donalda Trampa da Amerika pojača sankcije protiv Rusije, a isto to radi i kada je reč o drugim evropskim zemljama", naveo je Lavrov

„Međutim, kada su pitali ministra da li postoji bilo kakav progres kada je reč o potencijalnim osumnjičenima zbog trovanja, on nije znao šta da odgovori. To je samo odlika taštine — Velika Britanija je zemlja koja napušta Evropsku uniju, a sada, kako se ispostavlja, pokušava da diktira sopstvenu spoljnu politiku“, istakao je Lavrov.

„Naši predlozi su i dalje na snazi. Međutim, ni po pitanju Solsberija, kao ni po pitanju bilo čega drugog, ne postoje dokazi, a London priča isključivo u antiruskom duhu. Pokažite, molim vas, činjenice“, dodao je.

Lavrov je naveo i da sankcije, koje su uvedene protiv Rusije, nemaju veze ni sa Sirijom ni sa Krimom, već je u pitanju čist slučaj nelojalne konkurencije.

Peskov: Kijev ne želi da reši pitanje Donbasa - Ruski predsednik Vladimir Putin uverio je nemačku kancelarku Angelu Merkel da će tranzit gasa preko Ukrajine u budućnosti nastaviti da funkcioniše, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Kako je rekao, Putin i Merkelova su govorili o prognozama rasta potrebe za gasom u Evropi. Međutim, iako postoji saglasnost da će trend rasta biti očuvan, pitanje je koliki ća taj rast biti.

„Postoji nekoliko verzija. Međutim, nejasno je koji će tempo rasta biti zastupljen u Evropi u doglednoj budućnosti“, precizirao je on.

Sa druge strane, rekao je Peskov, Moskva smatra da je situacija oko krize u Ukrajini poprilično zamrznuta, kao i da Kijev ne želi da reši pitanje Donbasa.

S tim u vezi, neophodno je konkretizovati izjavu američkog predsednika Donalda Trampa, o tome šta je imao u vidu kada je rekao da bi u slučaju saradnje sa Rusijom po pitanju Ukrajine i Sirije antiruske sankcije mogle biti ukinute, istakao je.

„Sa druge strane, Rusija kao nijedna druga zemlja u svetu doprinosi rešavanju situacije u Siriji, pre svega kada je reč o normalizaciji života i stvaranju uslova za povratak izbeglica. Takođe je potrebno razumeti na šta je Tramp mislio kada je rekao o saradnji i po pitanju Sirije“, rekao je.

Dodao je i da Kremlj pozdravlja izjavu Trampa kada je reč o njegovoj spremnosti da sarađuje sa Rusijom, ali da bi bilo dobro kada bi više bilo konkretnih dešavanja po tom pitanju.

„Čujemo mnogo različitih izjava. Međutim, moramo da shvatimo o kakvim merama je reč. Mi smo za saradnju, ali bismo još više voleli da vidimo bilo kakva konkretna dešavanja“, zaključio je Peskov.

Morozov: Ako Tramp iskaže jasno šta on smatra pod saradnjom oko Ukrajine i Sirije uzećemo tu mogućnost u obzir - Rusija je spremna da sarađuje sa SAD. Međutim, američki predsednik Donald Tramp mora da precizira o kakvoj konkretnoj saradnji je reč, koja je, prema njegovim rečima, presudna za ukidanje antiruskih sankcija, izjavio je član komiteta za međunarodne odnose Saveta federacije Rusije Oleg Morozov.

„U politici nije uobičajeno razmišljati u kategorijama ’verujem – ne verujem‘, već reagovati. Ako američki predsednik iskaže jasno mišljenje šta on smatra pod saradnjom oko Ukrajine i Sirije, uzećemo tu mogućnost u obzir“, rekao je.

Morozov je naglasio i da ovde nije reč o sankcijama koje, uzgred budi rečeno, Rusija smatra nezakonitim - reč je o zajedničkim koracima, kako bi se rešili konflikti na određenim tačkama sveta gde se presecaju i ruski i američki interesi.

Podsetimo, američki predsednik Donald Tramp je izjavio da je spreman da ukine sankcije Rusiji, ako vlasti te zemlje počnu da sarađuju sa Vašingtonom.

Tramp je precizirao da bi Rusija u tom slučaju trebalo da preduzme odgovarajuće korake po pitanju Ukrajine i Sirije, iako nije precizirao koje.

Moskva razradila mere za nove sankcije SAD - Moskva je izradila recipročne mere za nivelisanje efekta od američke zabrane izvoza proizvoda dvostruke namene, saopštilo je Ministarstvo za industriju i trgovinu Rusije.

Američka zabrana izvoza u Rusiju elektronskih uređaja neće biti kritična, smatra Ministarstvo.

„Zabrana izvoza u Rusiju elektronskih uređaja i komponenata dvostruke namene će pogoditi neke visokotehnološke grane, uključujući vojnu industriju, ali ne kritično. Na inostrane visokotehnološke vojne i svemirske uređaje već deluju stroga ograničenja prilikom prodaje drugim državama“, saopštila je pres-služba ministra Denisa Manturova.

Služba je saopštila da će se potruditi da kompanijama pruži pomoć u slučaju da SAD u potpunosti zabrane izvoz u Rusiju proizvoda dvostruke namene.

„Ni ranije nam niko nije prodavao najsavremeniju elektroniku. Potpuna zabrana može da naškodi nekim preduzećima, ali se trudimo da im pružimo maksimalnu pomoć. Odavno smo spremni za ovakvu situaciju i kroz različite programe za poslednjih šest godina je bilo izrađeno više od 1.500 elektronskih uređaja“, rekao je ministar.

Rjabkov: Eksploatacija Moskve kao protivnika Vašingtona rušilački utiče na bilateralne odnose - .Eksploatacija Moskve kao protivnika Vašingtona rušilački utiče na bilateralne odnose, rekao je zamenik šefa diplomatije Rusije Sergej Rjabkov.

Kako je naveo diplomata, primećuju se pokušaji odvajanja od tačke u odnosima gde bi se Rusija i SAD mogle naći nakon samita u Helsinkiju.

„Rusiju, nažalost, predstavljaju kao suparnika, što naši protivnici koriste na najciničniji način“, ukazao je on.

„To je naravno faktor koji negativno, rušilački utiče na naše odnose“, naglasio je Rjabkov.

Kusturica: Krim je teritorija koja je oduvek bila ruska - Srbski režiser i muzičar Emir Kusturica, koji je došao na Krim da bi održao koncert u Jalti, rekao je da voli klimu i ljude na poluostrvu.

Kusturica će sa svojim bendom "D no smoking orkestra" danas održati koncert u Jalti u kino dvorani "Jubileji".

"Uvek mi se sviđa kada je dobro vreme, imate dobro vreme, imate divne devojke, imate dobre ljude, to je osnova dobrog koncerta", rekao je Kusturica novinarima.

Istovremeno, Kusturica nije isključio da će u budućnosti snimiti film na Krimu.

"Rekli su mi da bi ovde mogao snimiti film, zašto ne", rekao je Kusturica.

Muzičar je rekao da je Krim oduvek bio ruska teritorija, a da njegov status ne može biti doveden u pitanje.

"Veoma mi je drago što je Krim ruski, to je teritorija koja je oduvek bila ruska", rekao je Kusturica.

On je naglasio da se ne plaši sankcija zbog posete Krimu od strane ukrajinskih vlasti.

"Šta mogu da urade ako Krimljani kažu da žele da žive sa Ruskom Federacijom. Ovo je želja Krimljana", naglasio je Kusturica.

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima