Od seksa do pendreka

Odavno je već primećeno da se političke debate kod Srba ne mogu voditi smireno i logično već da uvek izbija duboka balkanska strast za politikom iz koje slede podele, a odatle ne retko i sukobi. Poslednja javna rasprava koja se vodi u štampi i na internetu, i koja preti da se izlije na ulice već 10. oktobra za povod ima samu strast, onu primarnu, erotsku. Naime, za taj dan zakazana je povorka homoseksualaca u centru Beograda, pod međunarodnim sloganom „Parada ponosa". A da rasprava ne bude jednostavna, u nju su umešani svi, od vlasti do opozicije, levičara i desničara, moralista i kosmopolita, Crkve i ateista. Ponekad se oglase i homoseksualci. Budući da ranije parade nisu bile uspešne, ove godine srpske vlasti su se aktivno angažovale na ovom pitanju, trudeći se da i ovu tekovinu „modernosti" i „evropeizacije" što pre vide na ulicama prestonice.
 

Kada je reč o zakonitosti parade situacija je potpuno jasna. Država Srbija garantuje seksualne slobode građanima i ograničava ih samo uzrastom i dobrovoljnošću. Samim tim javno ispoljavanje homoseksualizma nije kažnjivo. Istina, u direktnoj vezi sa ovim pitanjem stoji zabrana vređanja javnog morala, na primer kažnjivo je svući se do gole kože i tako otići u šetnju gradom. Upravo ova tačka je osnova za žalbe svih onih koji se paradi protive.
 

Iako je moral u Srbiji realativizovan poslednjih decenija on ipak postoji, a sva istraživanja pokazuju da većina građana ne podržava organizovanje ovakve manifestacije. Svakom ostaje za pravo da ovakav sud većine prihvati kao ispravan ili da ga osuđuje kao nazadan i zastareo, on postoji kao činjenica i ne može se ignorisati. Srpske vlasti, međutim, ne samo da ne prihvataju moralne poglede stanovnika koji su ih izabrali, nego se svojski trude da ih promene. Svake godine pažljivi posmatrač može da primeti kako se iz državne kase slivaju milioni dinara u projekte gej pokreta i kako mediji pod uticajem vlasti propagiraju homoseksualne slobode. I to u zemlji koja nema para za efikasnu protivgradnu zaštitu ili za povećanje plata učiteljima i lekarima. Ipak, ni ovakav izbor nije nelegitiman dokle god se završni račun budžeta usvaja u Skupštini, a narod na izborima ne osuđuje politiku vlasti. Ali poslednjih dana vlasti su otišle korak dalje, primenile su snagu represivnog aparata. Hadži Andrej Milić, vođa desničarske organizacije „Garda cara Lazara", uhapšen je jer su otkrivene njegove preteće poruke na Fejsbuku upućene učesnicima parade. Događaj bi ostao neprimećen da Milić nije optužen za, ni manje ni više, „podrivanje ustavnog poretka". Time je dospeo u rang neprijatelja države broj 1, u istom nivou sa recimo Hašimom Tačijem i ostalima koji ostvaruju projekat otcepljenja dela države. Ceo slučaj deluje kao primena preterane sile od strane vlasti jer je u Srbiji ustavni poredak odavno apstraktan pojam. Uzmimo kao primer bivšeg ministra pravde, a sada bliskog saradnika vlasti, koji je javno govorio da Ustav nije Sveto pismo. Politika predsednika Tadića u vezi sa Kosovom i Metohijom se samo krajnjim natezanjem može dovesti u okvire Ustava. Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Ivan Čulaković, nije optužen za podrivanje ustavnog poretka iako je postao sudija Ustavnog suda Kosova. Država ga tereti samo za primanje mita. Pa kako je to onda Hadži Andrej Milić uspeo da ugrozi Srbiju?
 

Objašnjenje postupaka vlasti leži u ideologiji i politici. Uspešno organizovanje parade u Beogradu trebalo bi, barem u nečijim ideološkim konstrukcijama, da bude ključni dokaz da je Srbija spremna da prigrli „evropske vrednosti" i da se priključi Evropskoj uniji. Stoga je hapšenje vođe „Garde cara Lazara",  pod ovakvom optužbom, snažna poruka za sve one koji bi možda mogli da ometu put u Evropu. Drugi motiv je politički. U zemlji sa ogromnim brojem nezaposlenih i u teškim socijalnim problemima jesen ume da bude prilično burna. Kad se tome dodaju nastupajući pregovori sa kosovskim Albancima jasno je da je svako skretanje pažnje javnosti krajnje dobrodošlo. Jer sve do kraja oktobra u Srbiji će se najviše pričati o paradi. Kosovo i ekonomija odlaze u drugi plan.