Sreća je kada te razumeju

Standard kvaliteta u mnogojezičnom svetu - pod takvom devizom 30. septembra obeležava se Međunarodni Dan prevodilaca. Autorstvo ove furmulacije  - a ona se svake godine menja - prvi put pripada Savezu prevodilaca Rusije. Sam Dan koji je utvrdila Međunarodna federacija prevodilaca, proslavlja se od 1991. godine.
 

Ruska škola prevoda imala je veliku istoriju. Njeno zlatno doba bio je 19. vek, koji je uzdigao prevod u rang visoke umenosti. Ovaj nivo teško je držati naših dana, kada je profesija prevodioca postala masovna, kada su pre svega potrebni simultani prevodioci, kada se od prevodilaca traže specifična znanja u najrazličitijim sferama - politici, ekonomiji, tehnici. Ali potrebno je držati nivo, pošto savremeni ruski prevodioci imaju posebno odgovoran zadatak. O tome je govorio ministar kulture Rusije Aleksandar Avdejev početkom septembra na Prvom međunarodnom kongresu prevodilaca u Moskvi.
 

Imali smo odličnu prevodilačku školu. Treba je očuvati, što ne polazi nažalost svima za rukom, i stvoriti prevodiocima takve uslove rada pri kojima bi ruska škola prevoda bila najbolja. Zato što imamo posebnu funkciju: preko prevoda na ruski ili prevoda sa ruskog mi osiguravamo prozor u svetsku kulturu ne samo ruskom narodu, već svim narodima mnogonacionalne Rusije i građanima zemalja ZND.
 

Prevodilac je profesija koja je dužna da služi međunarodnom razumevanju. I Rusija je spremna da formira izvestan centar koji bi olakšao stručnjacima vršenje ove funkcije, kaže direktor Biblioteke strane književnosti u Moskvi Jekaterina Genijeva.
 

Uskoro ćemo početi da otvaramo Institut za prevod - Dom prevodilaca - kaže Jekaterina Genieva. Nadamo se takođe da ćemo dobiti podršku kako bi savremeni pisci Rusije bili poznatiji u inostranstvu preko prevoda, kojih treba da bude mnogo i koji treba da budu bolji, lepši i kompetentniji.
 

Institut za prevod koji se formira može da pruži neprocenjivu pomoć stranim prevodiocima ruske književnosti, koji uporedo sa ruskim kolegama učestvuju u njenoj popularizaciji na svetskom tržištu. Jedan od njih, Žarko Milenić rekao je za Glas Rusije sledeće:
 

Zanimljivo mi je da prevodim savremenu prozu, takve pisce kao što je Sorokin, Sadaulaev, Nečiporenko, i savremenu poeziju - Kuprijanova, Amelina i druge. U ruskoj književnosti prošlih vremena - od Čehova, Andrejeva, Brjusova, Sologuba - stalno crpim nadahnuće za svoje sopstvene romane, drame, eseje. Uvek samo voleo da čitam rusku književnost, i klasičnu i savremenu. A kada sam psotao urednik Biblioteke stranih pisaca u Hrvatskoj, rešio sam da prevodim i sam i samostalno sam naučio ruski.
 

Ko ne zna tuđe jezike, ne zna ništa o svom, pisao je Gete. Ovaj aforizam nemačkog klasičara, verovatno, najbolje shvataju upravo prevodioci, ljudi čija je profesija zasnovana na ljubavi prema reči, nezavisno od toga na kom jeziku se ona izgovara.