Za Nemce Prvi svetski rat još nije završen

Ovo zvuči kao neslana šala, ali činjenica ostaje činjenica. Nemačka će podvući crtu ispod Prvog svetskog rata tek u iduću nedelju, tvrdi - i ne bez osnova - „Bild cajtung". Ako želimo da budemo maksimalno precizni, to će biti poslednja uplata Nemaca po osnovu reparacija, koje su im određene Versajskim ugovorom 1919. godine. Zašto je uvek tačna Nemačka rastegla „zadovoljstvo" na decenije?
 

Ima nekoliko razloga. Breme duga, koje je natovareno na zemlju samo što nije slomilo kičmu nemačke ekonomije. Pobednici su vrlo rado povećavali iznose svojih gubitaka, stvarnih i umišljenih. Kajzerovsku Nemačku složno su proglasili za jedinu vinovnicu svetske tragedije, a ostale države su se, prirodno, upisale u redove nevinih žrtava. Šteta od „agresije" iznosila je 132 milijarde zlatnih maraka, a od toga je zahtevano da se 20 milijardi uplati za prve dve godine kao avans. Na ime uplate oduzimane su sve iole valjane materijalne vrednosti - od parnih vozova do krava-muzara. A da se pobeđenima ne bi činilo da im je život sladak, odsekli su im još 13,5 procenata nekadašnje teritorije s deset posto stanovništva.
 

 „Ekonomski članovi ugovora," konstatovao je kasnije Vinston Čerčil, „bili su toliko zlobni i glupi, da su se pretvorili u besmislicu." Dugovi su zbog toga što su bili preteški, kasnije morali biti ponovo razmotreni i podeljeni na delove. Razume se, i bez toga je stanovništvo Nemačke, koje je gladovalo posle rata, reparacije smatralo za akt osvete i kaprica. U toku Drugog svetskog rata Hitler je prosto pogazio Versajski ugovor odbivši da plaća po osnovu njega.
 

Međutim, zapadni saveznici, kako se kasnije pokazalo, ništa nisu zaboravili. I posle 1945. godine ispostavili su Nemcima finansijske obaveze koje nisu bile izmirene u potpunosti. Ovi su gunđali, ali nisu imali kud - počeli su da ih plaćaju po fazama. 1983. godine SRN je mogla da se obraduje: nastupila je dugo očekivana pauza, glavni dug je isplaćen do poslednjeg pfeninga. Međutim, preostala je kamata. Na Londonskoj konferenciji u vezi s dugovima 1953. godine zapadni saveznici su Nemcima velikodušno dali tajm-aut: kamata će biti plaćena nakon ujedinjenja Nemačke. I od 1996. godine Berlin je ponovo počeo da rezerviše u svojoj blagajni milionske iznose za isplatu  kamate za rat koji su svi odavno zaboravili.
 

Ipak, sve na svetu ima kraj: do 3. oktobra 2010. godine preostalo je sasvim malo. Tog dana će biti uplaćena poslednja tranša - i za Nemce će Prvi svetski rat - u svakom slučaju njegova finansijska strana - konačno otići u arhivu.