Početna stranica > Novosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 12.07.
13.07.2018. god.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje .jpg)
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje
Karta situacije na frontu za 11.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 12.07
Nemirna noć u naselju Golmovsko
Pregled napada na LNR
Kijevske snage šest puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata šest puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom ukrajinskih snaga našlo se pet naseljenih mesta DNR.
Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana jednom napale pozicije Narodne milicije u području naselja Frunze.
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 12.07.
Putin produžio kontra-sankcije do kraja 2019. godine - Predsednik Vladimir Putin je produžio embargo na proizvode iz zemalja koje su usvojile antiruske sankcije, a odluka je objavljena na portalu za pravne informacije.
Ograničenja će biti na snazi do kraja 2019. godine. Vladi se daju instrukcije da preduzme sve neophodne mere za sprovođenje uredbe, a dokument je stupio na snagu danom potpisivanja, danas - 12. jula.
"Da se od 1. januara do 31. decembra 2019. godine izvrše određene posebne ekonomske mere predviđene dekretom predsednika Ruske Federacije od 6. avgusta 2014. godine br. 560", navodi se u tekstu dokumenta.
Kako se saopštava, ovaj korak neće uticati na cene i inflaciju.
U avgustu 2014. godine, Putin je potpisao ukaz o zabrani uvoza u Rusiju određenih vrsta poljoprivrednih proizvoda, sirovina i prehrambenih proizvoda iz zemalja koje su uvele sankcije protiv Rusije: SAD, EU, Kanada, Australija i Norveška.
Zabrana takođe uključuje meso, kobasice, ribu, morske plodove, povrće, voće, mlečne proizvode. Kako se zapadne sankcije nastavljaju, Rusija je takođe proširila svoj odgovor, najnovije do kraja 2018. godine.
Trenutno je na snazi nekoliko paketa sankcija EU protiv Rusije - ekonomske, pojedinačne restriktivne mere i sankcije prema Krimu, a koje se redovno produžavaju. Tako je 9. jula 2018. godine Evropska Unija objavila u Službenom listu EU odluku o produženju ekonomskih sankcija protiv Rusije za šest meseci. Pre toga, Brisel je na još godinu dana produžio paket restriktivnih mera protiv Rusije - zbog prisajedinjenja Krima.
Tako je 4. juna 2018. godine predsednik Putin potpisao Zakon merama suzbijanja neprijateljskih akcija Sjedinjenih Američkih Država i drugih država. Prema zakonu, vlada Ruske Federacije, po odluci šefa države, može da uvodi recipročne mere. Istovremeno, sankcije ne bi trebalo da utiču na određene vrste roba, čiji se analozi ne proizvode u Rusiji ili u drugim zemljama. Predsednik takođe može doneti odluke o kontra-sankcijama na osnovu predloga Saveta bezbednosti Ruske Federacije.
Porošenko računa na podršku NATO za uvođenje mirovnih snaga u Donbas - Ukrajina računa na podršku NATO-a za raspoređivanje mirovnih snaga UN-a u celom regionu Donbasa, izjavio je ukrajinski predsednik Petro Porošenko.
"Nadam se da će alijansa prepoznati i podržati evroatlantske aspiracije Ukrajine", rekao je on u sedištu NATO-a.
Prema njegovim rečima, Ukrajina i dalje ostaje posvećena mirnom rešavanju konflikta u Donbasu u okviru Minskih sporazuma.
"Ali političko rešenje je nemoguće sve dok svi neophodni bezbednosni uslovi ne budu ispunjeni od strane Ruske Federacije", rekao je on.
"Nadamo se da će NATO podržati multinacionalne mirovne operacije pod pokroviteljstvom UN-a u Donbasu koje bi imale i pristup celoj teritoriji, uključujući i nekontrolisane oblasti", dodao je Porošenko.
Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da podržava ideju slanja mirovnih snaga UN-a u Donbas, ali da to može biti samo u funkciji obezbeđenja osoblja OEBS-a. Kijev veruje da misija UN treba da ima širi mandat i da bude raspoređena u celom Donbasu regiona do granice sa Rusijom.
Porošenko: Nećemo podržati nikakve panevropske projekte koji uključuju Rusiju - Ukrajina neće podržati panevropske projekte u kojima Rusija učestvuje, rekao je na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Briselu ukrajinski predsednik Petro Porošenko.
"Nećemo podržati nikakve panevropske projekte koji uključuju Rusiju, posebno one koji podrivaju našu bezbednost", rekao je on.
Odnosi između Moskve i Kijeva pogoršali su se u pozadini situacije u Donbasu.
Kijev je u više navrata optužio Moskvu za mešanje u unutrašnja pitanjaUkrajine, posebno za učešće u sukobu u Donbasu, špijunažu, sajber napade, pa čak i snabdevanje Severne Koreje ukrajinskim raketnim motorima, kao i za pokušaj da "otmice kneginje Ane Jaroslavne".
Rusija poriče sve optužbe i nazvala ih je neprihvatljivim. Moskva je u više navrata saopštila da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom konfliktu i da je zainteresovana da se u Ukrajini prevaziđe politička i ekonomska krize. Prema rečima senatora Alekseja Puškova, "šta god da se dogodi u Ukrajini, oni odmah optužuju Rusiju".
Stoltenberg: Rusija ima posebnu odgovornost za rešavanje sukoba na istoku Ukrajine - Primena Minskih sporazuma predstavlja put do mirnog rešavanja sukoba na istoku Ukrajine, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
"Na istoku Ukrajine situacija i dalje ostaje ozbiljna. Svakodnevno se krši prekid vatre i ljudska prava. Minsku sporazumi i dalje predstavljaju put mira, pa sve strane moraju ispuniti svoje obaveze, a Rusija ima posebnu odgovornost", rekao je Stoltenberg nakon sastanka sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom na marginama samita NATO-a u Briselu.
Timošenkova: Za vraćanje Krima ojačati vojsku i vratiti se Budimpeštanskom formatu - Poslanik ukrajinske skupštine i lider stranke "Batkivšina", Julija Timošenko navela je "način" da se Krim vrati Ukrajini. Prema njenim rečima, za to je neophodno ojačati vojsku i održati pregovore u Budimpeštanskom formatu.
"Ne smemo dozvoliti svetu da deli pitanje Krima i Donbasa. Mi ne smemo razdvajiti ova pitanja i moramo jasno staviti do znanja zemljama garantima, koje su nekada, kada smo lišili našu zemlju nuklearnog oružja, dale pismenu garanciju zaštite Ukrajine" - zaključila je Timošenkova.
Političar se takođe požalila da se zemlja nije pridružila NATO-u nakon usvajanja Memoranduma iz Budimpešte.
Dokument je potpisan 5. decembra 1994. od strane lidera Ukrajine, Rusije, Sjedinjenih Država i Velike Britanije. Dokument je faktički lišio Kijev nuklearng oružja i doveo do njegovog pristupanja Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja.
Trgovinska razmena između Rusije i Ukrajine u porastu - Trgovinska razmena između Rusije i Ukrajine je, uprkos lošim odnosima te dve zemlje, u porastu — u periodu od januara do maja ove godine bilans je veći za 28,7 odsto, saopštila je Pogranična služba Ruske Federacije, prenose RIA Novosti.
Kako se navodi, ukupna vrednost trgovinske razmene između Rusije i Ukrajine je u tom periodu iznosila 5,8 milijardi dolara.
NATO pozvao Rusiju „da povuče snage koje je razmestila u Ukrajini, Gruziji i Moldaviji“ - Partnerstvo s Rusijom imalo bi strateški značaj za NATO, ali uslova za to u ovom trenutku nema, saopštio je NATO.
„Prekinuli smo celokupnu praktičnu civilnu i vojnu saradnju NATO-a i Rusije, ostajući otvoreni za politički dijalog. NATO ne traži sukobe i ne preti Rusiji“, navedeno je u u zajedničkom saopštenju nakon prvog dana samita Alijanse koji se 11. i 12. jula održava u Briselu.
Ograničenja će biti na snazi do kraja 2019. godine. Vladi se daju instrukcije da preduzme sve neophodne mere za sprovođenje uredbe, a dokument je stupio na snagu danom potpisivanja, danas - 12. jula.
"Da se od 1. januara do 31. decembra 2019. godine izvrše određene posebne ekonomske mere predviđene dekretom predsednika Ruske Federacije od 6. avgusta 2014. godine br. 560", navodi se u tekstu dokumenta.
Kako se saopštava, ovaj korak neće uticati na cene i inflaciju.
U avgustu 2014. godine, Putin je potpisao ukaz o zabrani uvoza u Rusiju određenih vrsta poljoprivrednih proizvoda, sirovina i prehrambenih proizvoda iz zemalja koje su uvele sankcije protiv Rusije: SAD, EU, Kanada, Australija i Norveška.
Zabrana takođe uključuje meso, kobasice, ribu, morske plodove, povrće, voće, mlečne proizvode. Kako se zapadne sankcije nastavljaju, Rusija je takođe proširila svoj odgovor, najnovije do kraja 2018. godine.
Trenutno je na snazi nekoliko paketa sankcija EU protiv Rusije - ekonomske, pojedinačne restriktivne mere i sankcije prema Krimu, a koje se redovno produžavaju. Tako je 9. jula 2018. godine Evropska Unija objavila u Službenom listu EU odluku o produženju ekonomskih sankcija protiv Rusije za šest meseci. Pre toga, Brisel je na još godinu dana produžio paket restriktivnih mera protiv Rusije - zbog prisajedinjenja Krima.
Tako je 4. juna 2018. godine predsednik Putin potpisao Zakon merama suzbijanja neprijateljskih akcija Sjedinjenih Američkih Država i drugih država. Prema zakonu, vlada Ruske Federacije, po odluci šefa države, može da uvodi recipročne mere. Istovremeno, sankcije ne bi trebalo da utiču na određene vrste roba, čiji se analozi ne proizvode u Rusiji ili u drugim zemljama. Predsednik takođe može doneti odluke o kontra-sankcijama na osnovu predloga Saveta bezbednosti Ruske Federacije.
Porošenko računa na podršku NATO za uvođenje mirovnih snaga u Donbas - Ukrajina računa na podršku NATO-a za raspoređivanje mirovnih snaga UN-a u celom regionu Donbasa, izjavio je ukrajinski predsednik Petro Porošenko.
"Nadam se da će alijansa prepoznati i podržati evroatlantske aspiracije Ukrajine", rekao je on u sedištu NATO-a.
Prema njegovim rečima, Ukrajina i dalje ostaje posvećena mirnom rešavanju konflikta u Donbasu u okviru Minskih sporazuma.
"Ali političko rešenje je nemoguće sve dok svi neophodni bezbednosni uslovi ne budu ispunjeni od strane Ruske Federacije", rekao je on.
"Nadamo se da će NATO podržati multinacionalne mirovne operacije pod pokroviteljstvom UN-a u Donbasu koje bi imale i pristup celoj teritoriji, uključujući i nekontrolisane oblasti", dodao je Porošenko.
Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da podržava ideju slanja mirovnih snaga UN-a u Donbas, ali da to može biti samo u funkciji obezbeđenja osoblja OEBS-a. Kijev veruje da misija UN treba da ima širi mandat i da bude raspoređena u celom Donbasu regiona do granice sa Rusijom.
Porošenko: Nećemo podržati nikakve panevropske projekte koji uključuju Rusiju - Ukrajina neće podržati panevropske projekte u kojima Rusija učestvuje, rekao je na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Briselu ukrajinski predsednik Petro Porošenko.
"Nećemo podržati nikakve panevropske projekte koji uključuju Rusiju, posebno one koji podrivaju našu bezbednost", rekao je on.
Odnosi između Moskve i Kijeva pogoršali su se u pozadini situacije u Donbasu.
Kijev je u više navrata optužio Moskvu za mešanje u unutrašnja pitanjaUkrajine, posebno za učešće u sukobu u Donbasu, špijunažu, sajber napade, pa čak i snabdevanje Severne Koreje ukrajinskim raketnim motorima, kao i za pokušaj da "otmice kneginje Ane Jaroslavne".
Rusija poriče sve optužbe i nazvala ih je neprihvatljivim. Moskva je u više navrata saopštila da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom konfliktu i da je zainteresovana da se u Ukrajini prevaziđe politička i ekonomska krize. Prema rečima senatora Alekseja Puškova, "šta god da se dogodi u Ukrajini, oni odmah optužuju Rusiju".
Stoltenberg: Rusija ima posebnu odgovornost za rešavanje sukoba na istoku Ukrajine - Primena Minskih sporazuma predstavlja put do mirnog rešavanja sukoba na istoku Ukrajine, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
"Na istoku Ukrajine situacija i dalje ostaje ozbiljna. Svakodnevno se krši prekid vatre i ljudska prava. Minsku sporazumi i dalje predstavljaju put mira, pa sve strane moraju ispuniti svoje obaveze, a Rusija ima posebnu odgovornost", rekao je Stoltenberg nakon sastanka sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom na marginama samita NATO-a u Briselu.
Timošenkova: Za vraćanje Krima ojačati vojsku i vratiti se Budimpeštanskom formatu - Poslanik ukrajinske skupštine i lider stranke "Batkivšina", Julija Timošenko navela je "način" da se Krim vrati Ukrajini. Prema njenim rečima, za to je neophodno ojačati vojsku i održati pregovore u Budimpeštanskom formatu.
"Ne smemo dozvoliti svetu da deli pitanje Krima i Donbasa. Mi ne smemo razdvajiti ova pitanja i moramo jasno staviti do znanja zemljama garantima, koje su nekada, kada smo lišili našu zemlju nuklearnog oružja, dale pismenu garanciju zaštite Ukrajine" - zaključila je Timošenkova.
Političar se takođe požalila da se zemlja nije pridružila NATO-u nakon usvajanja Memoranduma iz Budimpešte.
Dokument je potpisan 5. decembra 1994. od strane lidera Ukrajine, Rusije, Sjedinjenih Država i Velike Britanije. Dokument je faktički lišio Kijev nuklearng oružja i doveo do njegovog pristupanja Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja.
Trgovinska razmena između Rusije i Ukrajine u porastu - Trgovinska razmena između Rusije i Ukrajine je, uprkos lošim odnosima te dve zemlje, u porastu — u periodu od januara do maja ove godine bilans je veći za 28,7 odsto, saopštila je Pogranična služba Ruske Federacije, prenose RIA Novosti.
Kako se navodi, ukupna vrednost trgovinske razmene između Rusije i Ukrajine je u tom periodu iznosila 5,8 milijardi dolara.
Izvoz iz Rusije iznosio je 3,6 milijardi, što je za 30,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Kada je reč o uvozu, u saopštenju se navodi da je Ukrajina na rusko tržište plasirala proizvode u vrednosti od 2,2 milijarde dolara, što je za 26,3 odsto više nego u istom periodu lani.
Dodaje se i da ukrajinski izvoz čini ukupno 2,2 odsto uvoza stranih proizvoda u Rusku Federaciju, što je takođe porast, doduše za 0,1 odsto u odnosu na prvih pet meseci prošle godine.
NATO pozvao Rusiju „da povuče snage koje je razmestila u Ukrajini, Gruziji i Moldaviji“ - Partnerstvo s Rusijom imalo bi strateški značaj za NATO, ali uslova za to u ovom trenutku nema, saopštio je NATO.
„Prekinuli smo celokupnu praktičnu civilnu i vojnu saradnju NATO-a i Rusije, ostajući otvoreni za politički dijalog. NATO ne traži sukobe i ne preti Rusiji“, navedeno je u u zajedničkom saopštenju nakon prvog dana samita Alijanse koji se 11. i 12. jula održava u Briselu.
U dokumentu je navedeno da Rusija "provocira" NATO svojim dejstvima na granicama Alijanse. Kao primer je navedeno razmeštanje ruskih raketa u Kalinjingradu.
„Rusija upućuje izazov evroatlantskoj bezbednosti i stabilnosti mešanjem u izbore i sajber-delatnošću“, saopštila je Alijansa.
Učesnici samita potvrdili su da su solidarni s Velikom Britanijom u njenoj oceni da iza incidenta u Solsberiju, tokom kojeg su nervno-parališućom supstancom otrovani bivši dvostruki agent Sergej Skripalj i njegova kćerka Julija, „vrlo verovatno“ stoji Rusija.
NATO je na samitu pozvao Rusiju "da povuče svoje vojne snage iz Moldavije, Ukrajine i Gruzije".
"Ponavljamo da podržavamo teritorijalnu celovitost i suverenitet Ukrajine, Gruzije i Republike Moldavije u okviru njihovih međunarodno priznatih granica. U skladu s međunarodnim obavezama, pozivamo Rusiju da povuče snage koje je razmestila u sve tri zemlje bez njihove saglasnosti", navedeno je u dokumentu.
Ukrajina - iz minuta u minut -
Ukrajina - iz minuta u minut -
- Izvor
- / vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.
Piše: Julija Karasjuk
Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.
Moskva mora biti „primorana“ na mir kroz snagu, izjavio je ukrajinski lider.
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
