Evropljani su protiv mera antikrize

Glasno „ne" merama Evropske unije protiv krize, izrekli su učesnici opšte evropske manifestacije u Briselu. Plašeći se da će proklamovano ograničavanje budžetskih troškova dovesti do snižavanja nivoa života i nezaposlenosti, Evropska konfederacija sindikata odlučila je da u administrativnoj prestonici EU okupi miting od 100 hiljada ljudi. Za ovako veliku društvenu akciju Evropa nije znala već desetak godina.

U manifestaciju nisu uvučeni samo radnici iz 27 zemalja Evropske unije, već iz Islanda i Srbije, koji se spremaju za stupanje u zajednicu, kao i iz Norveške, koja u EU nikad nije ušla, ali je duboko integrisana u jedinstveno evropsko tržište.

Smanjenje budžetskih troškova pre svega udara po džepu socijalno nezaštićene slojeve stanovništva, ali drugog puta nema, smatra zamenik direktora Instituta Evrope RAN, rukovodilac Centra za britanska istraživanja Aleksej Gromiko.

Treba razumeti da države koje su dospele u vrlo duboku dužničku jamu i zbog deficita državnih budžeta i zbog državnog duga, i zbog trgovinskih bilansa, nemaju drugi izlaz osim da primene ove mere. I u principu, značajan deo stanovništva ove mere podržava, pošto ljudi shvataju da će, ako ne poprave ovu situaciju kasnije biti još gore.

Međutim, mnogi ne smatraju da je potrebno da svojim imetkom plaćaju trošadžijsku finansijsku politiku vlasti. Ovi ljudi burno reaguju na smanjenje plata, penzija i broja radnih mesta u državnom sektoru, koje primenjuju praktično sve zemlje Evropske unije. U nizu zemalja ekonomski zahtevi demonstranata su prerasliu u političke. U Rumuniji su učesnici protesta primorali rukovodstvo MUP-a da da ostavku i sad zahtevaju smenu predsednika i vlade, koji su prihvatili da ispune preporuke MDF za „stezanje kaiša".

Pozicije britanske vlade su snažno poljuljane nakon objavljivanja namere da se rashodi budžeta smanje za 25 procenata. A u Francuskoj je planirano pomeranje praga penzionog uzrasta poljuljalo fotelju predsednika Nikolo Sarkozija.

Mere protiv krize za EU su postale ozbiljan test čvrstine. Pojavile su se prognoze o skorom krahu Evropske unije kao regionalne integracione strukture. Pa ipak, Evropska unija je jaka struktura, koju je vreme proverilo, i teško da će dozvoliti krizi da je pobedi, siguran je analitičar Aleksej Gromiko.

Danas glavni problem Evrope predstavlja nezaposlenost koja potiskuje probleme pada BDP i drugih pokazatelja ekonomske industrijske aktivnosti. Međutim, države EU, posebno posle prihvatanja stabilizacionog plana bez presedana u Evropskoj zoni, poseduju resurse da umire društveno nezadovoljstvo. U krajnjem slučaju, ove zemlje mogu da žrtvuju ovu ili onu političku vladajuću silu, da promene vladajuće grupacije, kako bi stvorile ventil za društveno nezadovoljstvo i ne bi dovodile stvari do nekih većih socijalno-političkih sukoba.

Diskusija o tome da li treba štedeti, ili nasuprot tome, stimulisati ekonomiju novim finansijskim injekcijama odvija se u EU punom parom. Danas je glas protivnika strogih mera protiv krize glasniji. Međutim, vreme će pokazati ko je jači.