„Rusija i Evropska unija: vizni režim i drugi problemi“ (mišljenje stručnjaka)

Kancelar SRN, Angela Merkel, je nastupajući na konferenciji za štampu u Vilnusu rekla da se danas u Evropskoj uniji mnogo razmišlja o planovima za uvođenje bezviznog režima s Rusijom u celini, a posebno s Kalinjingradskom oblašću, koja se graniči s Litvanijom i Poljskom. Međutim, po njenom mišljenju, pitanje sadrži mnogo složenih momenata.

Fjodor Lukjanov, glavni urednik časopisa «Rusija u globalnoj politici» izneo je svoje mišljenje u vezi s ovim problemom.

- Zapravo, sav razgovor o bezviznom režimu između Rusije i EU počeo je upravo od Kalinjingrada,- istakao je ruski politikolog. -Čini se da je sad nastupila nova faza. Brisel zbog raznih okolnosti, kako političkih, tako i birokratskih, zasad nikako ne može da se odluči da odgovori na predlog Moskve o uvođenju bezviznog režima između Rusije i EU. Vodeći političari pojedinih zemalja Evrope mnogo pozitivnije ocenjuju ovu perspektivu nego Evropska komisija, koja je nadležna za ovo pitanje. Mislim da se izjava gospođe Merkel može nazvati pokušajem da se olakša rešavanje zadatka i da se on pre svega lokalizuje, kako bi došlo do napretka u rešavanju čitavog kompleksa problema s vizama. Sličnu misao nedavno je izrazio port-parol poljskog senata Bogdan Borusevič za vreme svoje posete Rusiji. Ovaj, nesumnjivo složen problem je u principu već odavno istaknut, bilo bi dobro da se napokon pomeri s mrtve tačke.
 

- A kako ocenjujete mračne reči bivšeg premijera Francuske Eduarda Baladira, o tome da je Evropska unija maltene osuđena na propast? - jeste sledeće pitanje upućeno Fjodoru Lukjanovu.

- Baladir nije rekao daje Evropska unija osuđena na propast,- nije se složio Fjodor Lukjanov. -On je rekao da će EU zadesiti nesreća ako bude nastavila u pravcu širenja organizacije. U stvari, Baladir je rekao ono o čemu mnogi razmišljaju, ali ipak nije baš korektno reći da je širenje EU na istok predstavljalo nepromišljen i nepripremljen pokret. Znamo da je Franucska sad naišla na problem Roma, koji su došli iz Rumunije i Bugarske. To je posebna tema, ali zemlje Centralne i Istočne Evrope su izabrale put evropske integracije i nemaju nameru da skreću s njega. Eduard Baladir je prizvao na to da se kaže: «Gotovo je, stop! 27 zemalja je već mnogo za EU, više ne treba!» Međutim da li je realna perspektiva zamrzavanja Unije u njenom današnjem sastavu?Mislim da nije.
 

- Ima jedno teško pitanje: šta da se radi s balkanskim državama? Recimo, s Hrvatskom, Srbijom i drugima, kojima je već obećan ulazak u EU...
 

- Hrvatska u principu, slučajno nije ušla u Evropsku uniju 2007. godine, ona je već odavno spremna na ovaj korak. Hrvatska neće predstavljati problem za EU,- smatra glavni urednik časopisa «Rusija u globalnoj politici.» - A kad su u pitanju druge zemlje, kao: Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, i između ostalog, Kosovo, čiji državni suverenitet su priznale sve države EU... postoji mnoštvo problema. Pritom će očigledno sve ove zemlje u Evropsku uniju biti primljene istovremeno, inače može doći do uvreda i konflikata. Pitanje je vrlo ozbiljno samo po sebi. Međutim, moguće je da će strasni poziv Baladira za spasenje EU od daljeg širenja biti uzet u obzir, tada će rokovi i uslovi za ulaženje novih zemalja u organizaciju biti ponovo razmotreni. To je vrlo verovatno.
 

- Početkom decembra u Briselu će se održati drugi samit Rusija - Evropska unija ove godine. Šta se od njega može očekivati?
 

- Verovatno će glavni akcenat biti na programu «Partnerstvo radi modernizacije,» odgovorio je Fjodor Lukjanov. «To je sad moderna, privlačna ideja, koja zahteva mnoge diskusije. Mislim da će i biti analizirana na samitu. U principu, saradnja s Evropskom unijom sve više «prelazi» na bilateralni nivo. Ne zato što su odnosi između Moskve i Brisela složeni, već jednostavno zato što se Evropska unija trenutno nalazi u teškom međustanju, kad su mnoge njene institucije u krizi izazvanoj procesom reformi ovih institucija. A bilateralni odnosi RF sa zemljama kao što su Nemačka, Francuska, Italija, Španija, Slovačka i Češka razvijaju se vrlo efikasno. U odnosima između RF i Poljske, kao i baltičkih zemalja takođe postoji napredak; to je bezuslovno pozitivan faktor koji se zapaža u poslednje vreme.

Smatram da je uvođenje jedinstvenog viznog prostora RF iEU od koristi za obe zemlje. Da, ovaj problem je izuzetno komplikovan, on ima mnoštvo nijansi, ali sam siguran da se uvek može pronaći kompromis koji bi odgovarao obema stranama. Pitanje je samo koliko će godina ili decenija biti potrošeno dok ova misao ne bude doprla do svesti,- istakao je Fjodor Lukjanov, glavni urednik časopisa «Rusija u globalnoj politici».