Švedski zid pred Balkanom

Kao što se i moglo pretpostaviti, neviđeni uspeh nacionalističke stranke Demokrate Švedske na izborima za poslanike švedskog parlamenta nije protekao neprimećeno u Evropi. I glavni oštećeni postaju izgleda one države koje su se nadale da će narednih godina stupiti u EU. Njih tri odjednom- Srbija, Bosna i Hercegovina i Turska - samo što su dobile na taj račun jasna upozorenja od međunarodnih činovnika. Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Serž Bramerc optužio je srpske vlasti za razliku između njihovih političkih izjava i konkretnih napora da se uhvati bivši vrhovni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić. Istovremeno Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Sarajevu Valentin Icko nazvao je sanjarima one stanovnike Bosne i Hecegovine koji su računali na prijem zemlje u EU do 2014. godine, ranije već označene u mnogim evropskim ekspertskim istraživanjima. Svojevrsnu crtu pod tim pitanjem podvukao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu. On je faktički spustio rampu pred Turskom izjavivši da su kulturne razlike između nje i zemljama EU previše ozbiljne da bi bile ignorisane. Sva trojica su zaboravili da pomenu u datoj vezi o uvećanju talasa nacionalizma koji danas raste u Evropi i strahu od migranata i došljaka sa Istoka, mada se ova tema provlači kao crvena nit kroz ocene evropskih eksperata. Mišljenje našeg analitičara Petra Iskenderova.
 

Istine radi treba istaći da su prijave Bosne i Hercegovine, Srbije i Turske i ranije nailazile na nejednoznačne komentare od strane činovnika EU. Ipak činjenica da je upravo ovih dana stav Zapada u licu EU i Haškog tribunala koji sa njim čvrsto sarađuje značajno pooštren, teško da se može smatrati običnom slučajnošću. Tim pre što je zajednička rezolucija Srbije i EU o Kosovu usvojena 9. septembra u Generalnoj skuštini UN dala osnove Briselu da počne da govori o ukidanju tako bitne kosovske prepreke za evrpsku integraciju Balakna, a međunarodni predstavnici u Sarajevu uoči opštih izbora 3. oktobra iskoristili su obećanja da će primiti BiH u EU kao glavni argument za svoje pozive da se glasa za umerene političare. I to odjednom takvo sinhrono pooštravanje retorike.
 

Po mišljenju njujorškog analitičara agencije Rojter Fila Vahbija, a gospodin Barozu ranije je pretvorio u prah i pepeo tursku prijavu u EU u svom predavanju studentima američkog Kolumbijskog univerziteta - ključ za shvatanje onog što se deđšava jesu unutarpolitički procesi, u krajnjoj liniji u tri evropske zemlje - Švedskoj, Danskoj i Holandiji. Tamo, po njegovim rečima, desne stanke su poslednjih godina ojačale kritikujući emigraciju, a upravo Turska i u celini balkanski region su jedni od glavnih izvora priliva imigranata u zemlje članice EU. Sa druge strane jasno je da EU ne može otvoreno da izjavi o tome da obustavlja programe daljeg proširenja na Istok pod sličnim izgovorom koji veoma miriše na ksenofobiju.
 

Osim toga EU u svom današnjem stanju ne može da izradi nekakvu novu jasnu politiku u oblasti svog proširenja i iz čisto kadrovskog razloga - istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert u oblasti uporedne politikologije Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose MIP Rusije Jelena Ponomarjova:
 

Radi se o tome, kakvo ja shvatam sitauciju, što u EU postoji svojevrsni kadrovski kolaps. Rukovodstvo EU nalazi se u izvesnom stanju šoka. To je vezano kako za dugotrajnu finansijsko-ekonomsku krizu, tako i za nejednozančne političke tendencije u samoj organizaciji. Odatle i sve poslednje protivrečne izjave i akcije Brisela.
 

U datim uslovima prebacivanje pažnje na druge probleme koji spolja nisu vezani za imigrante može da pomogne Briselu da ubije dve muve: da sačuva obraz kao ogranizacija, i političku konfiguraciju u državama članicama. Takav švedski zid izgleda spremna je da izgradi pred balkanskim narodima i državama EU.