Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 02.07.

03.07.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 01.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 02.07

O situaciji u rejonu Avdjejevke

Donjeck: Kijev preko 1,5 hiljada puta prekršio primirje - Od početka "uskršnjeg primirja", kijevske snage su ispalile preko 10,5 hiljada projektila i granata na teritoriju Donjecke Narodne Republike, te su prekršili prekid vatre više od 1,5 hiljada puta. Poginulo je devet civila, a 57 je povređeno, saopštio je novinarima predstavnik DNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre.

Krajem marta, stupilo je na snagu "uskršnje primirje" dogovoreno od strane kontakt grupe za Donbas.

"Tokom 93 dana uskršnjeg primirja, ukrajinske bezbednosne snage prkršile su prekid vatre 1595 puta, devet ljudi je poginulo, 57 je ranjeno, 294 kuće i 41 objekat su oštećeni", kazao je predstavnik DNR, dodajući da su kijevske snage na teritoriju republike ispalile viđe od 10,5 hiljada projektila i granata.

Kijevske snage četiri puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata četiri puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našla su se dva naseljena mesta Republike.

Sinoć su kijevske snage napale Kalinovo, a potom Slavjanoserbsk.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana dva puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Donjecki i Lozovoe.

Jutros oko 09:45 kijevske snage prekršile su «hlebno primirje» napadajući Dokučaevsk. Tom prilikom oštećene su dve kuće

O situaciji na liniji fronta u LNR

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 02.07.

Ukrajina navela imena Rusa koje je spremna da razmeni za Ukrajince - Potpredsednik Vrhovne rade Ukrajine Irina Gerašenko saopštila je imena osuđenih Rusa u Ukrajini, za koje je Kijev spreman da izvrši razmenu sa Rusijom po formuli "23 za 23".

"To su ruski državljani koji su osuđeni za planiranje terorističkih napada u Odesi, Harkovu, Kijevu, Hersonu, Ternopolju ili za učestvovanje u neprijateljstvima u Donbasu ili u odnosu na one kod kojih je proces u toku", rekla je u ona tokom govora u ukrajinskom parlamentu.

Među Rusima, naročito je označila Viktora Agejeva, Alekandra Baranova, Maksima Odincova, Sergeja Jegorova, Olgu Kovalis, Maksima Slivku, Larisu Čubarov, Jevgenija Mefedova i druge.

Potpredsednik Vrhovne Rade takođe je saopštila imena ukrajinskih zatvorenika za koje Kijev namerava da izvrši razmenu.

"Mi smo spremni da predamo Ruse u zamenu za Ukrajince: Olega Sencova, Aleksandra Kolčenka Romana Sušhenka, Pavela Griba, Vladimira Baluha, Jevgenija Panova, naše momke, koji se drže u okupiranom Donbasu", rekla je Gerašenko.

Komesar za ljudska prava Vrhovne rade Ljudmila Denisova 29. juna potvrdila je mogućnost razmene zarobljenika sa Rusijom u formatu "23 za 23". Komentarišući predlog ukrajinske strane, Komesar za ljudska prava u Ruskoj Federaciji Tatjana Moskalkova napomenula je da je predlog razmene ukrajinske strane za lica koja izdržavaju kazne u drugoj državi neizvodljiv, jer se radi o licima koji imaju oba državljanstva, Ruske Federacije i Ukrajine. Ona je potom dodala, da pre nego što dve države reše pitanje njihovog statusa, da je neophodno zaključiti relevantni bilateralni sporazum.

Peskov: Ne može biti i nikada neće biti na dnevnom redu pitanja vezana za Krim - Pripadnost Krima Rusiji je nedvosmislena, izjavio je pres sekrtar ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

"Ruski predsednik je više puta izjavio i objasnio svojim sagovornicima da ne može biti i nikada neće biti na dnevnom redu pitanja vezana za Krim, jer je Krim sastavni deo Rusije ", podsetio je Peskov.

Peskov je dodao da je u odnosu na druga pitanja moguć dijalog i potraga za kompromisom.

On je takođe napomenuo da, uprkos različitim stavovima o brojnim temama, jača razumevanje o potrebi uspostavljanja bilaterarnog dijaloga između Moskve i Vašingtona.

Ranije je Donald Tramp odgovorio na pitanje novinara o mogućnosti priznavanja ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom i rekao: "Videćmo".

Peskov: Preuranjeno govoriti o otopljavanju odnosa između Rusije i SAD - Kremlj smatra da je preuranjeno govoriti o otopljavanju odnosa između Rusije i SAD, ali pozdravlja intenziviranje kontakata i zalaže se za revidiranje „iritanasa“ u odnosima dveju zemalja, izjavio je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Hajde da ne žurimo i ne pričamo o otopljavanju. Svakako je ohrabrujuće da se kontakti zaista intenziviraju, ali je prerano govoriti o otopljavanju“, odgovorio je Peskov na pitanje da li predsednik planira da se sastane sa grupom američkih senatora koji su u poseti Rusiji zbog otopljavanja odnosa između zemalja.

„Za sada još uvek moramo da razgovaramo i da revidiramo one razlike i iritanse koji postoje u našim bilateralnim odnosima“, dodao je on.

Ranije je saopšteno da će američka delegacija posetiti Moskvu i Sankt Peterburg od 30. juna do 5. jula i da će se sastati sa ruskim zvaničnicima. Delegaciju oba doma Kongresa predvodi republikanski senator Ričard Šelbi.

EU počinje sa procedurom produženja sankcija Rusiji - Evropska Unija će danas početi sa pripremom zvanične odluke o produženju sankcija Rusiji za šest meseci, a koja je dobila političku saglasnost na samitu EU krajem prošle sedmice, prema informacijama u objavljenom dnevnom redu grupe savetnika EU za međunarodne odnose.

U petak su lideri EU na samitu u Briselu, nakon izveštaja francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Angele Merkel o Minskim sporazumima (rešavanje situacije u Donbasu) doneli političku odluku da se produže sankcije Rusiji. Kako je informisani izvor rekao na marginama samita, nakon političkog dogovora, formalni postupak za pripremu odluke trebalo bi da počne danas, a procedura treba da bude završena do 31. jula.

EU je uvela ekonomske restriktivne mere protiv Rusije u leto 2014. godine u kontekstu sukoba u Ukrajini, a kasnije ih proširila. Lideri država članica EU u martu 2015. godine vezali su svoje akcije za potppunu implementaciju Minskih sporazuma. U decembru je Savet Evropske Unije odlučio da produži ekonomske sankcije protiv Rusije do 31. jula 2018. godine.

Moskva je u više navrata istakla da nije strana u sukobu i da nije predmet sporazuma, te je uzvratila recipronim sankcijama.

Porošenko: Na svetu nema iskrenijeg prijatelja Ukrajine od Kanade - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko čestitao je Kanadi državni praznik, te saopštio da "Kijev nema iskrenijeg prijatelja nego Kanadu".

"Na svetu nema iskrenijeg prijatelja Ukrajine od Kanade. Puno sreće i prosperiteta zemlji u kojoj živi tako divan narod. Srećan praznik Kanada!", napisao je Porošenko na Fejsbuku.

Prošle godine je Kanada je odobrila snabdevanje oružja Ukrajini. a Porošenko se zahvalio Otavi za "moćan i blagovremen signal podrške".

Premijer Džustin Trudo takođe je ponovio da će pomoći Kijevu da "brani svoj suverenitet".

Bolton: Tramp želi da shvati rusku poziciju i želi da Putin razume naš stav - Savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džon Bolton saopštio je o čemu bi mogli da razgovaraju američki i ruski predsednik Donald Tramp i Vladimir Putin tokom sastanka u Helsinkiju.

„On (Tramp) želi da shvati rusku poziciju i što je još važnije, on želi da Vladimir Putin razume naš stav“, rekao je Bolton televiziji „Foks njuz“.

Savetnik američkog predsednika je ranije u intervjuu za televiziju Si-Bi-Es rekao da je za vreme sastanka sa Vladimirom Putinom zabeležio nesuglasice dveju država oko Ukrajine.

„Mi smo se složili, da se ne slažemo“, rekao je Bolton.

Bolton je rekao da je upravo on postavio pitanje navodne umešanosti Rusije u izbore 2016. i ruskih aktivnosti uoči predstojećih izbora za Kongres.

Predsednik Putin mu je, kako je rekao, naglasio da se ruska država nije mešala u izbore u SAD 2016. godine.

Bolton je rekao da je sa Putinom razgovarao i o prisajedinjenju Krima Rusiji.

„Predsednik Putin je bio prilično jasan (u razgovoru) sa mnom o tome i moj odgovor je bio da ćemo morati da se saglasimo da među nema saglasnosti o Ukrajini. To nije stav SAD“, rekao je Bolton.

Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost s Putinom se sastao 27. juna u Moskvi.

Sastanak lidera Rusije i SAD održaće se 16. jula u Helsinkiju.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 15.06.2024.

Ruske trupe su izvele nekoliko ciljanih udara na ciljeve na teritoriji pod kontrolom OSU, između ostalih, ponovo pogodivši aerodrom Mirgorod u Poltavskoj oblasti.

Zelenski odgovorio na Putinovu mirovnu ponudu

Ukrajinski lider je odbacio uslove Rusije za okončanje sukoba

Objavljen navodni nacrt propalog mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine

Njujork tajms je objavio, kako tvrdi, uslove o kojima su Moskva i Kijev razgovarali 2022. godine

Putinova mirovna ponuda je „neozbiljna“ – Šolc

Ruski predsednik je izjavio da će Moskva započeti pregovore čim Kijev povuče svoje trupe iz Donbasa i još dva regiona

Hronika specijalne vojne operacije za 14.06.2024.

Noću su ruske trupe izvele još jedan napad na infrastrukturne objekte na teritoriji pod kontrolom OSU. Prema preliminarnim podacima, među pogođenim ciljevima su vojni aerodrom St