Početna stranica > Novosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 29.06.
30.06.2018. god.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje .jpg)
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje
Karta situacije na frontu za 27.06. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 29.06
Izveštaj sa prve linije
Kijevske snage u dva navrata napale položaje Narodne vojske kod Gorlovke - Kijevske snage su u dva navrata napale položaje Narodne vojske Donjecke Narodne Republike kod Gorlovke, ali su oba napada uspešno odbijena, saopštila je Operativna komanda DNR.
„Ukrajinski teroristi su imali dva neuspešna pokušaja da napadnu naše položaje u pravcu Gorlovke“, rekao je predstavnik Komande DNR.
Prema njegovim rečima, prvi napad ukrajinskih snaga bezbednosti dogodio se u oblasti zaseoka Južnoje sa ciljem da se preuzme jedna od visoravni. Napad je vođen uz paljbu iz minobacača i artiljerijskog oružja.
Predstavnik Komande DNR je naveo da je „neprijatelj pretrpeo znatne gubitke“.
Nešto kasnije ukrajinske snage bezbednosti ponovo su otvorile vatru u pravcu sela Gagarina, uz upotrebu tenkova i artiljerije.
On je naveo da je ukrajinska vojska planirala da na teritoriju DNR ubaci diverziono-obaveštajnu grupu.
„Ova specijalna operacija Oružanih snaga Ukrajine ponovo je propala. Zahvaljujući budnosti naših vojnika, na vreme smo to primetili i uhvatili ih u vatrenu zamku. Dva ukrajinska vojnika su ranjena, a grupa se povukla. Od paljbe ukrajinske artiljerije i tenkova na naseljene oblasti Gagarina oštećene su tri kuće“, naveo je predstavnik Komande DNR.
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 29.06.
Lavrov: Sankcije Zapada koriste razvijanju sopstvenih kapaciteta u ključnim sektorima - Zapadne sankcije nametnute Rusiji su lekcija, da se ne treba oslanjati na strane tehnologije i robu, jer se pristup njima može onemogućiti u bilo kom trenutku, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
"Naravno, mi nemamo ništa protiv činjenice da sankcije budu ukinute, ali takođe one koriste mogućnosti da se razviju sopstveni kapaciteti u ključnim sektorima privrede, nacionalne bezbednosti i drugim oblastima, a na koje se oslanja suverena država", naglasio je Lavrov.
Prema njegovim rečima, poslednjih godina, Moskva je shvatila da se na "Zapad u ovim oblastima ne može osloniti".
"Ne možete se osloniti na zapadnu tehnologiju, jer njihov rad se može obustaviti u bilo kom trenutku. Ne možete se oslanjati na robu dnevne potražnje za stanovništvo, a koja dolazi sa Zapada, jer se njeno snabdevanje uvek može obustaviti", rekao je Lavrov, dodajući da je iz iskustva sankcija naučio "mnogo novih lekcija".
"Međutim, mi se sigurno nećemo protiviti ukidanju sankcija, a ako se to desi, onda ćemo odgovoriti na simetričan način i ukinućemo kontrasankcije, koje su usvojene kao odgovor Zapadu", rekao je ministar spoljnih poslova.
Odgovarajući na pitanje da li se Rusija nada da će postići sporazum sa predsednikom SAD, Donaldom Trampom da se ukinu sankcije, Lavrov je rekao da Rusija "ne poteže pitanje sankcija, niti traži da se ukinu". Prema njegovim rečima, ova odluka treba da se tiče ljudi koji su sankcije prvobitno uveli.
"Oni moraju da odluče sami šta žele - da očuvaju status kvo ili da pobedi zdrav razum", zaključio je Lavrov.
Gruško: Mi ne razmatramo problem sankcija, o njima treba da odlučuju zemlje su ih uvele - Priča o antiruskim sankcijama Evropske unije već je apsurdna, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško.
Kosačev: Protivnici Rusije u EU će učiniti sve kako Kijev ne bi ispunio postignute sporazume - Još jedno produženje antiruskih sankcija EU faktički služi kao opravdanje što Kijev ne ispunjava Minske sporazume, izjavio je predsedavajući Odbora Saveta Federacije Rusije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov.
EU pozvala Rusiju da prizna „svoju odgovornost“ za obaranje aviona iznad Donbasa - Evropska unija pozvala je Rusiju da prizna svoju odgovornost i u potpunosti sarađuje u istrazi o rušenju „Boinga“ u Ukrajini 2014. godine, navodi se u odobrenim zaključcima samita EU. prenose RIA Novosti.
Tramp o predstojećem susretu sa Putinom: Ako sve uspemo da sredimo, to će biti izvanredno - Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da bi bilo izvanredno ukoliko bi uspeo da uspostavi plodotvoran dijalog s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom sastanka u Helsinkiju 16. jula.
„Čekamo sastanak. Ako sve uspemo da sredimo, to će biti izvanredno. Svetu je potreban početak dobrih međusobnih odnosa“, rekao je Tramp novinarima.
EU donela odluku o produženju sankcija Rusiji - Lideri Evropske unije su na samitu u Briselu izglasali političku odluku o produženju sankcija Rusiji za još šest meseci, izjavio je izvor u strukturama EU za RIA Novosti.
U Savetu Federacije su reagovali na odluku EU. Tako je senator Konstantin Kosačev napomenuo da EU nema zajedničko mišljenje o antiruskim sankcijama. Po njegovom mišljenju, to više govori o interesima Ukrajine od Rusije. Kijevu je dozvoljeno da sabotira implementaciju Minskih sporazuma u korist geopolitičkih ambicija tog dela Evropske Unije koji se protivi Moskvi, smatra senator.
Evropska unija je uvela ekonomske restriktivne mere protiv Rusije u leto 2014. godine zbog sukoba u Ukrajini, a kasnije ih proširila. U martu 2015. godine lideri zemalja EU povezali su sankcije na punu implementaciju Minskih sporazuma. U decembru je Savet EU produžio sankcije Rusiji do 31. jula 2018.
Pri tome u poslednje vreme na Zapadu sve jasnije se čuju mišljenja o potrebi ukidanja restriktivnih mera. Konkretno, italijanski premijer Đuzepe Konte izjavio je u sredu da antiruske sankcije ne treba obnavljati automatski, a premijer Slovačke da su sankcije protiv Rusije besmislene.
Ranije je Konti izrazio spremnost da radi na ukidanju sankcija protiv Moskve. Prema njegovim rečima, Rusija igra ključnu ulogu u rešavanju mnogih međunarodnih kriza i pogrešno je da se distancira od dijaloga sa njom.
Moskva je više puta saopštila da nije strana unutrašnjeg ukrajinskog sukoba niti predmet Minskih sporazuma. Rusija je uvela recipročne mere na evropske sankcije, započela politiku zamene uvoza i u više navrata isticala da je sa njom kontraproduktivno razgovarati jezikom sankcija.
U Nemačkoj odgovorili na tvrdnje Kijeva o gasovodu „Severni tok 2“ - "Severni tok 2" je zamišljen u cilju diverzifikacije zaliha gasa, izjavio je nemački ministar za ekonomiju i energetiku Peter Altmajer na konferenciji Istočnog odbora nemačke privrede.
"Ovaj projekat ne može u potpunosti zameniti tranzit gasa preko Ukrajine i to ne treba da čini", objasnio je on.
Šef Ministarstva ekonomije je istakao da je neophodno modernizovati sistem transporta gasa koji pripada Kijevu, a da se nastavlja sa tranzitom plavog goriva posle 2019. godine.
Prema njegovim rečima, o ovom pitanju je razgovarano sa ruskim i ukrajinskim vlastima, koje su izrazili spremnost da se pregovara uz učešće Evropske komisije "s ciljem postizanja dogovora."
Nedavno je postalo poznato da danske vlasti nameravaju da odlože realizaciju projekta. Prema rečima premijera zemlje Larsa Rasmusena, o ovome treba razgovarati na panevropskom nivou.
Odluka Danske je objavljena nakon što je Stejt department izrazio nadu da će Evropska unija "samostalno zaustaviti" izgradnju "Severnog toka-2" ili "preformatirati" predloženi projekat ruske strane.
U "Gaspromu" su sa svoje strane saopštili da gasovod može biti izgrađen i da zaobiđe teritorijalne vode Danske.
Ukrajina - iz minuta u minut -
"Naravno, mi nemamo ništa protiv činjenice da sankcije budu ukinute, ali takođe one koriste mogućnosti da se razviju sopstveni kapaciteti u ključnim sektorima privrede, nacionalne bezbednosti i drugim oblastima, a na koje se oslanja suverena država", naglasio je Lavrov.
Prema njegovim rečima, poslednjih godina, Moskva je shvatila da se na "Zapad u ovim oblastima ne može osloniti".
"Ne možete se osloniti na zapadnu tehnologiju, jer njihov rad se može obustaviti u bilo kom trenutku. Ne možete se oslanjati na robu dnevne potražnje za stanovništvo, a koja dolazi sa Zapada, jer se njeno snabdevanje uvek može obustaviti", rekao je Lavrov, dodajući da je iz iskustva sankcija naučio "mnogo novih lekcija".
"Međutim, mi se sigurno nećemo protiviti ukidanju sankcija, a ako se to desi, onda ćemo odgovoriti na simetričan način i ukinućemo kontrasankcije, koje su usvojene kao odgovor Zapadu", rekao je ministar spoljnih poslova.
Odgovarajući na pitanje da li se Rusija nada da će postići sporazum sa predsednikom SAD, Donaldom Trampom da se ukinu sankcije, Lavrov je rekao da Rusija "ne poteže pitanje sankcija, niti traži da se ukinu". Prema njegovim rečima, ova odluka treba da se tiče ljudi koji su sankcije prvobitno uveli.
"Oni moraju da odluče sami šta žele - da očuvaju status kvo ili da pobedi zdrav razum", zaključio je Lavrov.
Gruško: Mi ne razmatramo problem sankcija, o njima treba da odlučuju zemlje su ih uvele - Priča o antiruskim sankcijama Evropske unije već je apsurdna, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško.
„Priča o sankcijama već dobija apsurdni karakter. Kao što je poznato, mi ne razmatramo problem sankcija. O njima treba da odlučuju one zemlje koje su te nelegalne sankcije i uvele“, rekao je Gruško.
On je dodao da samo slepac ne vidi da Kijev ne namerava da sprovodi Minske sporazume o rešavanju situacije u Ukrajini.
„Prema mom mišljenju, samo slep čovek ne vidi da upravo Kijev ne namerava da ispunjava Minske sporazume. Ne postoji nikakav napredak ni u oblasti politike, ni u oblasti vojske, ni u oblasti bezbednosti“, istakao je Gruško.
On je primetio da najnoviji zakoni koje je usvojio Kijev ukazuju na činjenicu da ukrajinske vlasti zapravo pokušavaju da maksimalno zakomplikuju proces političkog rešavanja.
Izvor u strukturama EU saopštio je u petak da su lideri Evropske unije na samitu u Briselu doneli političku odluku o produženju sankcija protiv Rusije za još šest meseci.
Kosačev: Protivnici Rusije u EU će učiniti sve kako Kijev ne bi ispunio postignute sporazume - Još jedno produženje antiruskih sankcija EU faktički služi kao opravdanje što Kijev ne ispunjava Minske sporazume, izjavio je predsedavajući Odbora Saveta Federacije Rusije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov.
„Današnja odluka EU nije doneta zbog Rusije, već zbog Ukrajine“, rekao je Kosačov.
Na taj način se Ukrajini dozvoljava da sabotira implementaciju Minskih sporazuma u korist geopolitičkih ambicija onog dela Evropske unije koji je protiv Rusije, smatra senator. Kosačov je dodao da će protivnici Rusije u EU učiniti sve kako Kijev ne bi imao stvarnu motivaciju da ispuni postignute sporazume.
Kosačov je rekao da Evropska unija nema i nikada neće imati argumenata o Krimu u kontekstu proširenja antiruskih sankcija.
„Ovaj deo paketa sankcija Evropske unije će ili dobiti imanentni karakter, ili će se ukinuti nakon zvaničnog priznavanja ruskog statusa Krima od strane Evropske unije“, naglasio je Kosačov.
Lideri država-članica Evropske unije doneli su danas odluku da produže ekonomske sankcije protiv Rusije za pola godine.
Evropska unija od 2014. godine postepeno uvodi sankcije Rusiji. Razlog za sankcije bilo je ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom i sukob na jugoistoku Ukrajine.
EU pozvala Rusiju da prizna „svoju odgovornost“ za obaranje aviona iznad Donbasa - Evropska unija pozvala je Rusiju da prizna svoju odgovornost i u potpunosti sarađuje u istrazi o rušenju „Boinga“ u Ukrajini 2014. godine, navodi se u odobrenim zaključcima samita EU. prenose RIA Novosti.
„Evropski savet ponovo izjavljuje o svojoj punoj podršci Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 2166 o rušenju aviona na letu MH17. ES poziva Rusku Federaciju da prizna svoju odgovornost i u potpunosti svim naporima sarađuje na utvrđivanju istine, pravde i odgovornosti“, navodi se u dokumentu.
Međunarodna istražna grupa (JIT) ranije je predstavila privremene rezultate istrage. Istraga tvrdi da je avion „Boing“ srušen protivraketnim sistemom „Buk“ koji je pripadao 53. Raketnoj brigadi Oružanih snaga Rusije iz Kurska. Istražitelji nisu mogli da odgovore kada i u koji sud će rezultati istrage biti predati.
„Evropski savet (ES) ponovo izjavljuje o svojoj punoj podršci Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 2166 o rušenju aviona na letu MH17. ES poziva Rusku Federaciju da prizna svoju odgovornost i u potpunosti svim naporima sarađuje na utvrđivanju istine, pravde i odgovornostiMinistarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da su optužbe JIT-a u vezi sa učešćem Rusije u rušenju malezijskog aviona neosnovane i da izazivaju žaljenje, a da je istraga pristrasna i jednostrana. Kasnije je ruski predsednik Vladimir Putin istakao da Rusiji nije dozvoljeno da učestvuje u istrazi o padu aviona u istočnoj Ukrajini, kao i da Moskva može da prizna rezultate istrage ako bude u potpunosti učestvovala u njoj.
Sve rakete i motor koje je holandska komisija predstavila kao dokaze u istrazi o padu malezijskog aviona na liniji MH17 u Donbasu ne koriste se od 2011. godine, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je više puta izjavio da Rusija kategorički odbacuje optužbe za učešće u rušenju malezijskog „Boinga“. Malezijski „Boing 777“ koji je leteo od Amsterdama za Kuala Lumpur, srušio se 17. jula 2014. godine u blizini Donjecka. U avionu se nalazilo 298 putnika i članova posade i svi su poginuli. Kijev je za katastrofu optužio ustanike, koji su izjavili da nemaju sredstva koja bi mogla da obore avion na takvoj visini., navodi se u dokumentu.
Sve rakete i motor koje je holandska komisija predstavila kao dokaze u istrazi o padu malezijskog aviona na liniji MH17 u Donbasu ne koriste se od 2011. godine, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je više puta izjavio da Rusija kategorički odbacuje optužbe za učešće u rušenju malezijskog „Boinga“. Malezijski „Boing 777“ koji je leteo od Amsterdama za Kuala Lumpur, srušio se 17. jula 2014. godine u blizini Donjecka. U avionu se nalazilo 298 putnika i članova posade i svi su poginuli. Kijev je za katastrofu optužio ustanike, koji su izjavili da nemaju sredstva koja bi mogla da obore avion na takvoj visini., navodi se u dokumentu.
Međunarodna istražna grupa (JIT) ranije je predstavila privremene rezultate istrage. Istraga tvrdi da je avion „Boing“ srušen protivraketnim sistemom „Buk“ koji je pripadao 53. Raketnoj brigadi Oružanih snaga Rusije iz Kurska. Istražitelji nisu mogli da odgovore kada i u koji sud će rezultati istrage biti predati.
Tramp o predstojećem susretu sa Putinom: Ako sve uspemo da sredimo, to će biti izvanredno - Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da bi bilo izvanredno ukoliko bi uspeo da uspostavi plodotvoran dijalog s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom sastanka u Helsinkiju 16. jula.
„Čekamo sastanak. Ako sve uspemo da sredimo, to će biti izvanredno. Svetu je potreban početak dobrih međusobnih odnosa“, rekao je Tramp novinarima.
Samit lidera Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa biće održan u Helsinkiju 16. jula.
Dvojica predsednika nameravaju da razgovaraju o perspektivama daljeg razvoja odnosa Rusije i SAD, kao i o aktuelnim međunarodnim pitanjima.
EU donela odluku o produženju sankcija Rusiji - Lideri Evropske unije su na samitu u Briselu izglasali političku odluku o produženju sankcija Rusiji za još šest meseci, izjavio je izvor u strukturama EU za RIA Novosti.
„Održana je kratka diskusija na temu Rusije, Ukrajine i Minskih sporazuma, a njen rezultat je izglasavanje produženja sankcija za još šest meseci. Strane su prihvatile ovu odluku nakon kratke rasprave o Rusiji, Ukrajini i Minskim sporazumima“, rekao je izvor.
U Savetu Federacije su reagovali na odluku EU. Tako je senator Konstantin Kosačev napomenuo da EU nema zajedničko mišljenje o antiruskim sankcijama. Po njegovom mišljenju, to više govori o interesima Ukrajine od Rusije. Kijevu je dozvoljeno da sabotira implementaciju Minskih sporazuma u korist geopolitičkih ambicija tog dela Evropske Unije koji se protivi Moskvi, smatra senator.
Evropska unija je uvela ekonomske restriktivne mere protiv Rusije u leto 2014. godine zbog sukoba u Ukrajini, a kasnije ih proširila. U martu 2015. godine lideri zemalja EU povezali su sankcije na punu implementaciju Minskih sporazuma. U decembru je Savet EU produžio sankcije Rusiji do 31. jula 2018.
Pri tome u poslednje vreme na Zapadu sve jasnije se čuju mišljenja o potrebi ukidanja restriktivnih mera. Konkretno, italijanski premijer Đuzepe Konte izjavio je u sredu da antiruske sankcije ne treba obnavljati automatski, a premijer Slovačke da su sankcije protiv Rusije besmislene.
Ranije je Konti izrazio spremnost da radi na ukidanju sankcija protiv Moskve. Prema njegovim rečima, Rusija igra ključnu ulogu u rešavanju mnogih međunarodnih kriza i pogrešno je da se distancira od dijaloga sa njom.
Moskva je više puta saopštila da nije strana unutrašnjeg ukrajinskog sukoba niti predmet Minskih sporazuma. Rusija je uvela recipročne mere na evropske sankcije, započela politiku zamene uvoza i u više navrata isticala da je sa njom kontraproduktivno razgovarati jezikom sankcija.
U Nemačkoj odgovorili na tvrdnje Kijeva o gasovodu „Severni tok 2“ - "Severni tok 2" je zamišljen u cilju diverzifikacije zaliha gasa, izjavio je nemački ministar za ekonomiju i energetiku Peter Altmajer na konferenciji Istočnog odbora nemačke privrede.
"Ovaj projekat ne može u potpunosti zameniti tranzit gasa preko Ukrajine i to ne treba da čini", objasnio je on.
Šef Ministarstva ekonomije je istakao da je neophodno modernizovati sistem transporta gasa koji pripada Kijevu, a da se nastavlja sa tranzitom plavog goriva posle 2019. godine.
Prema njegovim rečima, o ovom pitanju je razgovarano sa ruskim i ukrajinskim vlastima, koje su izrazili spremnost da se pregovara uz učešće Evropske komisije "s ciljem postizanja dogovora."
Nedavno je postalo poznato da danske vlasti nameravaju da odlože realizaciju projekta. Prema rečima premijera zemlje Larsa Rasmusena, o ovome treba razgovarati na panevropskom nivou.
Odluka Danske je objavljena nakon što je Stejt department izrazio nadu da će Evropska unija "samostalno zaustaviti" izgradnju "Severnog toka-2" ili "preformatirati" predloženi projekat ruske strane.
U "Gaspromu" su sa svoje strane saopštili da gasovod može biti izgrađen i da zaobiđe teritorijalne vode Danske.
Ukrajina - iz minuta u minut -
- Izvor
- / vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ruske trupe su izvele nekoliko ciljanih udara na ciljeve na teritoriji pod kontrolom OSU, između ostalih, ponovo pogodivši aerodrom Mirgorod u Poltavskoj oblasti.
Ukrajinski lider je odbacio uslove Rusije za okončanje sukoba
Njujork tajms je objavio, kako tvrdi, uslove o kojima su Moskva i Kijev razgovarali 2022. godine
Ruski predsednik je izjavio da će Moskva započeti pregovore čim Kijev povuče svoje trupe iz Donbasa i još dva regiona
Noću su ruske trupe izvele još jedan napad na infrastrukturne objekte na teritoriji pod kontrolom OSU. Prema preliminarnim podacima, među pogođenim ciljevima su vojni aerodrom St
Ruske snage su se približile glavnom gradu Ukrajine samo da bi ubedile vladu Vladimira Zelenskog da se uključi u pregovore, izjavio je predsednik
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
