Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 18.06.

19.06.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 13.06. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 18.06

Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 18.06.

Šerjemet: EU igra po inerciji i autoritetu američkog žandarma - status Krima je nemoguće promeniti Evropska Unija nikada neće postići promenu statusa ruskog Krima, a politika sankcija je osuđena na neuspeh, izjavio je za RIA Novosti deputat Državne dume iz Krimskog regiona Mihail Šerjemet.

Evropska unija produžila je za godinu dana - do 23. juna 2019. godine - restriktivne mere prema Krimu i Sevastopolju. Sankcije uključuju zabranu uvoza i izvoza roba, investicije u Krimski region kao i turističke usluge.

"To je nekonstruktivna, pogrešna i bezobzirna odluka i politički i neopravdana. Mi smo živeli pod ovim sankcijama, a živećemo i dalje. Značenje sankcija je da se postigne neki krajnji cilj, ali oni nikada ne mogu ostvariti ovaj svoj cilj u odnosu na Krim (promene statusa poluostrva). To je nemoguće učiniti ", rekao je Šerjemet.

On je pozvao evropsku političku zajednicu na kurs partnerstva i prijateljskih odnosa sa Rusijom, "a ne da igraju po inerciji i autoritetu američkog žandarma, i gde nisu u stanju da donose sopstvene odluke".

"Ove sankcije samo sprečavaju ekonomsku saradnju i dalji razvoj naših bilateralnih odnosa sa EU. Rusija je jaka, nezavisna i samostalna sa dovoljno snage i sposobnosti da ide napred, uprkos svim sankcijama."

Peskov: Rano govoriti o realizaciji razmene osuđenika sa Ukrajinom - Za sada je rano da se govori o nekom napretku u situaciji sa razmenom osuđenika nakon razgovora ruskog lidera Vladimira Putina i njegovog ukrajinskog kolege Petra Porošenka. U toku je rad na realizaciji postignutih sporazuma, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„Za sada je rano da se o tome govori. U toku je rad na realizaciji tog sporazuma, tog razumevanja koje je postignuto u nedavnom telefonskom razgovoru Putina i Porošenka. Tek nakon rezultata ovog rada imaće o čemu da se govoriti, o efikasnosti ovog rada“, odgovorio je Peskov na pitanje novinara da li je došlo do nekog napretka po pitanju ukrajinskih zatvorenika u Rusiji i ruskih u Ukrajini.

Ranije su se predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Petro Porošenko, dogovorili da će ombudsmeni dveju država posetiti zatvorenike na teritoriji Rusije i Ukrajine. Komesar za ljudska prava Vrhovne rade Ukrajine Ljudmila Denisova otišla je u Rusiju, a očekuje se da će ruski ombudsman Tatjana Moskaljkova ove nedelje posetiti Ukrajinu.

EU produžila sankcije Krimu i Sevastopolju - Savet EU je produžilo restriktivne mere za Krim i Sevastopolj do 23. juna 2019. godine

Jednostrane restriktivne mere Brisela zabranjuju građanima i kompanijama iz EU da uvoze proizvode sa Krima, ulažu u ekonomiju poluostrva, pružaju turističke usluge, izvoze na Krim neku robu i tehnologije u oblastima saobraćaja, telekomunikacija i energije, kao i u vezi sa ekstrakcijom i preradom nafte, gasa i minerala.

Odluka o eventualnom produženju sankcija Brisela prema Krimu očekivala se pre formalnog isteka roka 23. juna

Krajem maja nacrt dokumenta o proširenju restriktivnih mera za Krim i Sevastopollj razmatrao je glavno telo Saveta EU - Odbor stalnih predstavnika država članica EU. Ranije je izvor u EU saopštio da bi odluke o njihovom mogućem proširenju "trebale biti usvajane jednoglasno" od strane država članica EU. U martu je šef evropske diplomatije Federika Mogerini potvrdila nameru EU da zadrži sankcije protiv Ruske Federacije zbog Krima.

„Naftogas“ osporio prigovor „Gasproma“ na odluku Arbitražnog suda - Nacionalna ukrajinska kompanija "Naftogas" je podnela žalbu na odluku Arbitražnog suda u Stokholmu, a kojom je prošle sedmice suspendovano izvršenje arbitražne odluke u sklopu razmatranja prigovora kompanije "Gasprom", saopštio je glavni komercijalni direktor ukrajinskog koncerna Jurij Vitrenko.

Dodao je da će razmatranje po žalbi u ovom sudu biti javno.

Prošle nedelje, "Gasprom" je prigovorom suspendovao izvršenje odluke Arbitražnog suda u Stokholmu u sporu oko tranzita gasa preko teritorije Ukrajine. Prema odluci suda, Kijev je izgubio osnov za zaplenu imovine "Gasproma" u inostranstvu, do odluke o meritumu spora, a kojom je ranije "Gasprom" obavezan da isplati "Naftogasu" 2,56 milijarde dolara.

"Naftogas" je potom saopštio da će u bliskoj budućnosti dostaviti sudu kontra-argumente.

Porošenko želi da stvori grupu u EU kako bi se zaustavila igradnja „Severnog toka 2“ - Kijev namerava da u Evropskoj Uniji stvori grupu koja će morati zaustaviti izgradnju gasovoda "Severni tok 2", rekao je predsednik Ukrajine Petar Porošenko.

On je nazvao "Severni tok 2", "apsolutno politiziovanim projektom koji je usmeren protiv Ukrajine" i dodao da će njegova izgradnja uzeti gotovo tri milijarde dolara iz budžeta Ukrajine.

"Zato mi aktivno pregovaramo sa Nemačkom. Pozivamo ih da stvore međunarodni konzorcijum za upravljanje državnim gasnim sistemom Ukrajine. Ali uslov za učešće je zaustavljanje `Severnog toka 2` ", rekao je Porošenko.

Porošenko je dodao da su i američki partneri takođe "odlučni". Istovremeno, on nije otkrio sve instrumente uticaja, ali je izrazio nadu da bi bilo moguće zaustaviti realizaciju projekta.

U Kijevu su više puta saopštili da žele ostati tranzitna zemlja za ruski gas u Evropu. Tekući tranzitni ugovor ističe krajem 2019. godine. U tom smislu, Ukrajina je kategorično protiv postavljanja novih gasovoda oko svoje teritorije.

„Rusija koristi gasovod kao oružje protiv Evrope“ - Rusija koristi gasovod kao oružje protiv Evrope i faktički je uz pomoć njega osvojila Berlin, izjavila je zamenica predsednika Vrhovne rade Oksana Sirojed. U Državnoj dumi smatraju da su ovakve izjave iz Kijeva pokazuju strah od gubitka poluga za dalje ucenjivanje Evrope.

Prema rečima zamenice Vrhovne rade, Nemačka je više brinula o sopstvenoj koristi kada je izašla u susret toj „despotskoj i divljoj“ državi.

„Ljudi ne razumeju da između Rusije i drugih civilizovanih država sveta postoji provalija, da despotija i sloboda ne idu zajedno, da se ne može trgovati vrednostima“, rekla je Sirojed televiziji „112 Ukrajina“.

Sada će Rusija nastaviti pobedonosni marš na Evropu, ne zna se kada će se zaustaviti. Svoje „oružje“ Moskva je već dopremila u Berlin i sada je ostalo samo da ga iskoriste, dodala je Sirojed.

„Severni tok 2“ je pravna „finansijska agresija“ Rusije. U perspektivi, projekat će postati pretnja globalnog opsega, dodala je zamenica predsednica Rade.

Šef komiteta za energetiku Državne dume Pavel Zavaljni je prokomentarisao izjavu Sirijedove.

„Oni se plaše da izgube, ne samo novac od tranzita gasa kroz Ukrajinu, već i polugu za ucenjivanje Evrope narušavanjem tranzitagasa preko svoje teritorije“, izjavio je Zavaljni.

Poslanik je dodao da je ponašanje Rusije i EU logično i ima za cilj diverzifikaciju izvoznih kanala. Po njegovim rečima, tokom 25 godina postojao je samo jedna trasa isporuka gasa u Evropu — preko Ukrajine. Njegovo korišćenje se komplikovalo dugovima Kijeva za uvoz plavog gorica. Kako je izjavio Zavaljni, „Severni tok 2“ i „Turski tok“ treba da osiguraju bezbednost i pouzdanost isporuka gasa u EU.

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od obala Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke.

Protiv projekta su Ukrajina, koja strahuje da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, i Amerika, koja ima ambiciozne planove za izvoz svog tečnog gasa u Evropu. Litvanija, Letonija i Poljska su saopštile da ne odobravaju izgradnju ovog gasovoda, jer su njihovi lideri uvereni da je reč o političkom projektu.

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 15.06.2024.

Ruske trupe su izvele nekoliko ciljanih udara na ciljeve na teritoriji pod kontrolom OSU, između ostalih, ponovo pogodivši aerodrom Mirgorod u Poltavskoj oblasti.

Zelenski odgovorio na Putinovu mirovnu ponudu

Ukrajinski lider je odbacio uslove Rusije za okončanje sukoba

Objavljen navodni nacrt propalog mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine

Njujork tajms je objavio, kako tvrdi, uslove o kojima su Moskva i Kijev razgovarali 2022. godine

Putinova mirovna ponuda je „neozbiljna“ – Šolc

Ruski predsednik je izjavio da će Moskva započeti pregovore čim Kijev povuče svoje trupe iz Donbasa i još dva regiona

Hronika specijalne vojne operacije za 14.06.2024.

Noću su ruske trupe izvele još jedan napad na infrastrukturne objekte na teritoriji pod kontrolom OSU. Prema preliminarnim podacima, među pogođenim ciljevima su vojni aerodrom St