Led poziva na saradnju

Obnavljanje interesovanja prema Arktiku je isključiva zasluga Rusije. Pokušaji  da se  skrene pažnja svetske javnosti na probleme Severa su bili stalno preduzimani. Međutim,  sve je krenulo tek posle toga, kada je Moskva 2008. godine objavila svoju arktičku strategiju. To su priznali zapadni političari koji su ove nedelje učestvovali u Moskovskom arktičkom forumu.
 

Arktik je uvek bio posebna zona. Taj region je van državnih granica, tamo je zabranjeno imati vojne baze, a borbenim avionima da lete nad njegovom teritorijom. Međutim, brodovi u poslednje vreme sve češće plove. Glečeri se brzo tope - za 5 godina, sudeći po fotografijama sa satelita, oni su postali dvostruko manji. U tome ima  i pozitivnih strana - mogućnost da se relativno lako vadi nafta i gas - i opasnosti - niko tačno ne zna kako će naglo otpljavanje uticati na Zemlju.
 

Na polarne teritorije pored Rusije pretenduju Kanada, Danska, Norveška i SAD. Prioritete Moskve je oglasio Vladimir Putin. Arktik je zona mira i saradnje, takav on mora da bude i dalje. Nažalost, čuju se i druge prognoze - za Arktik predstoji ozbiljan geopolitički spor, tim pre što su 4 od 5 priarktičkih država članice NATO-a. Međutim, takvi konfliktni scenariji moraju da ostanu na papiru, - smatra Vladimir Putin.

Mislim da većina  takvih scenarija u vezi sa Arktikom nema nikakvu realnu osnovu. Oni računaju na sukob, svađu među državama i regionima, da bi zatim imali neku vajdu od toga. Ne sumnjam da će svi problemi biti rešeni putem pregovora.
 

Vladimir Putin je nabrojao zadatke Rusije u Arktičkom regionu. Prvo, očuvanje tradicija i načina života manjih naroda Severa. Drugo, stvaranje novih grana ekonomije, privlačenje ruskih i stranih investicija. Međutim, prvostepena i dalje ostaje ekologija: premijer je pozvao da se u bukvalnom smislu otkloni smeće koje se nagomilalo na Severu.
 

Govor ruskog premijera su detaljno analizirali zapadni mediji. Prema mišlenju nekih analitičara, taj govor je ispoljavanje spremnosti Kremlja da stavi na znanje da je on dominirajuća severna država. Istovremeno je većina eksperata uvereno da su Putinove reči o neophodnosti saradnje u Arktiku samo konstatacija postojeće realnosti. Nijedna zemlja sama neće moći da osvoji arktičke resurse. Zato ni o kakvoj konfrontaciji ne može da se radi, - uveren je predsednik ruskog Fonda Politika Vjačeslav Nikonov.

Arktik je budućnost svetske energetike. U njemu se nalazi znatan deo svetskih zaliha energenata. Pitanja, povezana s uspostavljanjem nacionalne jurisdikcije se već sadrže u međunarodnom pravu. Teško je da se zamisli konfrontacija po tom pitanju. Energetski projekti pretpostavljaju saradnju zemalja. Na Sahalinu aktivno sarađujemo s japanskim energetskim kompanijama i  s britansko-holanskom kompanijom Šel. Uveren sam da će i osvajanje naftnih, gasnih bogatstava Severnog Ledenog mora takođe biti predmet međunarodne saradnje, delatnosti transnacionalnih korporacija.
 

Dijalozi o Arktiku već prelaze u praktičnu sferu. Očiti primer je nedavno potpisani posle 40 godina pregovora rusko-norveški sporazum o podeli Barncova mora. 1. oktobra će u polarnom ruskom Murmansku biti otvoren Arktički međunarodni ekonomski forum. Glavna njegova tema će biti zajedničko korišćenje Severnog  morskog puta.