Reforme UN će ujediniti nacije

Opštepolitička diskusija na 65. sednici GS UN pretvorila se u svetski skandal. Prilikom istupanja predsednika Irana Mahmuda Ahmadinežada salu zasedanja je napustilo 33 delegacije, među njima SAD i zemlje EU. Tako su one reagovale na predlog iranskog lidera da se sprovede nezavisna istraga terorističkih akcija 11. seprtembra 2001. godine u Nju-Jorku. Prema mišlenju Ahmadinežada, taj zločin su mogle da organizuju  američke vlasti.
 

Učesnici sednice GS UN, koji su napustili salu, nisu birali izraze. Oni su nazivali reči Ahmadinežada odvratnim, mrskim, bezumnim. Skandal uz njegovo učešće odmah je postao osnovna tema današnje sednice, bacivši u senku preostali dnevni red. Međutim, među njegovim tačkama je veliko mesto pripadalo razmatranju reformisanja samih UN, čiji statut je pružio Ahmadinežadu pravo da slobodno istupa sa najveće svetske tribine.
 

Neophodnost reformisanja UN je davno postala aktuelna. Mnogi političari i eksperti s pravom smatraju da osnovana posle  Drugog svetskog rata  organizacija u današnjem obliku ne odgovara izazovima današnjosti. Međutim, reforme mogu biti različite. Pocepati Statut UN, kako predlažu radikalno raspoložene članice te organizacije, značilo bi gublenje ugaonog kamena u međunarodnim odnosima.  Druga je stvar njegova adaptacija prema današnjim realnostima. Takvog se stava pridržava Moskva, - saopštio je u intervjuu dopisniku Glasa Rusije šef ruskog MIP-a Sergej Lavrov.

UN stvarno trebaju reformisanje da bi pre svega imale mogućnost da maksimalno brzo i efikasno reaguju na događaje - radi li se o regionalnim konfliktima, krizama zbog elementarnih nepogoda i tehnogenskim katastrofama ili ekonomskim teškoćama - UN su neophodne.
 

Može se kritikovati UN, može se smatrati njen renome potkopanim, ali drugi međunarodni prihvatljivi mehanizam za sada niko nije predložio. Poslednje decenije su jasno pokazale da nijedna zemlja, koja pretenduje na liderstvo u međunarodnim poslovima, ni grupa zemalja nisu u stanju da savladaju krize kao što su bliskoistočna, kosovska, iračka ili avganistanska. Samo na osnovi principa i prilaza UN, koje se pridržavaju prednosti političko-diplomatskih metoda, naš svet ustvari može da postane mirovnim.
 

Reforma UN je neophodna, ali ona mora da bude usmerena na učvršćenje te organizacije, i to bilo kakve promene moraju da se prihvataju na osnovi konsenzusa. Moglo bi da se počne od povećanja broja učesnika SB, - smatra direktor Instituta SAD i Kanade RAN Sergej Rogov.

Današnji sastav SB i spisak petorice njenih stalnih članica ne odgovara realnostima 21. veka. 1945. godine, kada je bio potpisan statut UN, situacija je bila drugačija. Danas se postavlja pitanje zašto među stalnim članicama SB UN nema Indije, Japana, Brazila, Nemačke. Međutim, to je veoma složeno pitanje.

Čak i u porodici dođe do neslaganja. Tim pre je teško postići uzajamno razumevanje u organizaciji, gde svoje interese brani 192 države. Ahmadinežad, čijom inicijatiivom je civilizovana diskusija na sednici  GS UN prerasla u razmenu uvredama, očito je to dokazao.