Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 08.06.

09.06.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 08.06. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 08.06

O situaciji u rejonu Avdjejevke

Kijevske snage tri puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata tri puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom ukrajinskih snaga našao se Donjecki rezervoar čiji je rad obustavljen.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana pet puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Donjecki, Lozovoe, Kalinovo, Molodežnoe i Panjkovka.

Kijevske snage napale su kod mesta Golubovskoe putnički autobus. Napad je izvršen iz minobacačkog oružja i tom prilikom ranjeno je šest putnika.

Pregled napada na LNR

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 08.06.

Porošenko uveren da „Severni tok 2“ neće biti realizovan - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko rekao je da projekat "Severni tok 2" neće biti realizovan.

„Smatram da ’Severni tok 2‘ neće mnogo uticati na ukrajinsku ekonomiju, jer ga neće biti. Uveren sam da ćemo zajedničkim naporima uspeti da ga zaustavimo“, rekao je Porošenko tokom susreta sa studentima Kijevskog nacionalnog univerziteta „Taras Ševčenko“.

Ukrajinski predsednik je projekat proglasio politikantskim i rekao da on nema nikakav ekonomski činilac.

Porošenko je dodao da će u slučaju realizacije „Severnog toka 2“, ukoliko bude realizovan, biti oko tri milijarde dolara. To je suma koju Ukrajina troši na odbranu, rekao je Porošenko.

„Da li vam je jasno zbog čega se on gradi? Ne da bi ekonomskim faktorima bila sprovedena diversifikacija, nego da bi Ukrajina ostala bez novca za finansiranje odbrane“, naveo je Porošenko.

U četvrtak je objavljeno da je Švedska izdala dozvolu za izgradnju gasovoda. Ranije su to učinile Nemačka i Finska. Kompanija „Nord strim 2“ treba da dobije još saglasnost od Danske.

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od obala Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke.

Protiv projekta su Ukrajina, koja strahuje da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, i SAD koje imaju ambiciozne planove za izvoz svog tečnog gasa u Evropu. Litvanija, Letonija i Poljska su saopštile da ne odobravaju izgradnju ovog gasovoda, jer su njihovi lideri uvereni da je reč o političkom projektu.

Italijanske vlasti izrazile spremnost da razgovaraju o statusu Krima - Italija je spremna da razgovara o statusu Krima, rekao je zamenik premijera Mateo Salvini.

"Tu je ministar spoljnih poslova, ne želim da uzmem njegov posao, ali ćemo razgovarati o svemu", rekao je Salvini, odgovarajući na pitanje novinara o statusu poluostrva.

Pored toga, on je priznao da će Rim staviti veto na proširenje evropskih sankcija vezanih za prisajedinjenje Krima Rusiji. Ovo pitanje će se raspravljati u Savetu EU 23. juna.

Salvini je izrazio uverenje da glavna pretnja NATO-u dolazi iz Afrike, a ne iz Rusije.

"Ako smo članovi odbrambenog saveza, želeo bih da nas zaštiti od stvarnih opasnosti sa juga, a ne od imaginarnih sa istoka", rekao je političar.

Odnosi između Rusije i Evropske Unije su se pogoršali tokom političke krize u Ukrajini 2014. godine. Nakon prisajedinjenja Krima Rusiji, Zapad je optužio Moskvu da je prekršila norme međunarodnog prava i uveo sankcije.

Rusija je uzvratila recipročnim mere i uvela kontra-sankcije. Moskva je više puta saopštila da je jezik sankcija kontraproduktivan. Istovremeno, Moskva je naglasila da Rusija nije strana unutarkrajinskog sukoba ili subjekat minskih sporazuma o rešavanju situacije u istočnoj Ukrajini.

Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, pitanje Krima "definitivno zatvoreno".

Turska pozvala evropske zemlje da ne zaborave „aneksiju Krima“ - Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu kritikovao je evropske zemlje, koje su po njegovom mišljenju "počele zaboravljati na Krim" te ponovo saopštio da Ankara ne priznaje "aneksiju" poluostrva.

"Nismo zaboravili na Krim. Nismo priznali njegovu aneksiju i nikada nećemo. Neke evropske zemlje su počele da zaboravljaju na Krim. Mi ih podsećamo: Ako ste danas zaboravili na Krim i ako se sutra sa Ukrajinom nešto desi, onda ćete biti odgovorni za to", rekao je Čavušoglu, razgovarajući sa članovima Udruženja za kulturu i pomoć krimskim Tatarima u Ankari.

Čavušoglu je dao izjavu u prisustvu ministra spoljnih poslova Ukrajine Pavela Klimkina i zamenika Vrhovne Rade Ukrajine, jednog od vođa organizacije "Medžlisa krimsko-tatarskog naroda" (ekstremistička zabranjena organizacija u Rusiji) Mustafe Džemileva.

Turskoj ovo nije prvi put da saopštava o nepriznavanju Krima kao teritorije Rusije. U martu je Ministarstvo spoljnih poslova Turske izdalo saopštenje u kojem se referendum o prisajedinjenju poluostrva Rusiji naziva "nelegitimnim". Kao odgovor na to, potpredsednik krimske vlade Georgij Muradov je podsetio Ankaru na posleratne sporazume, kojima je bezuslovno priznat suverenitet Rusije nad poluostrvom.

Nakon raspada SSSR-a Krim je bio deo Ukrajine, ali je u martu 2014. ponovo postao ruski region nakon referenduma održanog nakon državnog udara u Kijevu. Za ponovno ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Krima i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja.

Ukrajina optužila Zapad za dvostruke aršine po pitanju gasovoda „Severni tok 2“ - Sekretar Saveta nacionalne bezbednosti Ukrajine Aleksandar Turčinov smatra da Zapad demonstrira politiku dvostrukih aršina u svom odnosu prema gasovodu "Severni tok 2".

"Sve više i više zapadnih političara govori da su njihove zemlje umorne od sankcija, i predlažu ublažavanje i ukidanje. Ali, Ukrajina nije umorna od krvi i bola koje doživljavaju svi, a naši partneri su umorni od sankcija koje zapravo služe zaštiti Evrope", rekao je on.

U tom kontekstu, prema njegovim rečima, gasovod "Severni tok 2" je živi primer dvostrukih aršina u Evropi.

"S jedne strane, formalno govore o produženju sankcija, a sa druge pomažu implementaciju ruskih ekonomskih strateških interesa koji poništvaju sve rezultate koji su realizovani u poslednje četiri godine", rekao je Turčinov, aludirajući na sankcije.

Podsetimo, juče je i Švedska odobrila izgradnju gasovoda "Severni tok 2".

„Gasprom“ zatražio pristup materijalima u vezi sa zaplenom imovine u Švajcarskoj - Kompanija „Gasprom“ je preko suda zatražila pristup materijalima u vezi sa zaplenom njene imovine u Švajcarskoj, da bi se žalila na dejstva sudskih izvršitelja.

U saopštenju je navedeno da će kompanija isti zahtev uputiti jednom od sudova u Holandiji, gde je, prema navodima ukrajinskog „Naftogasa“, počelo oduzimanje imovine ruskog holdinga zbog neispunjavanja odluke Stokholmskog suda.

Istovremeno, „Gasprom“ je naglasio da još nije dobio nikakvo zvanično obaveštenje o prinudnom ispunjavanju odluka suda u Švajcarskoj.

Korporacija je ranije saopštila da neće isplaćivati „Naftogasu“ 2,56 milijardi dolara dok god sud ne donese odluku o žalbi „Gasproma“ na presudu suda u Stokholmu.

Stokholmski sud je u decembru i februaru doneo odluke o sporovima „Gasproma“ i „Naftogasa“ u vezi s ugovorima o isporuci i tranzitu gasa, obavezavši rusku kompaniju da isplati ukrajinskoj strani oko 2,6 milijardi dolara kompenzacije za neisporučivanje gasa.

U Ukrajini izračunali gubitke zbog Krimskog mosta - Savetnik šefa "Ukravtodora" i bivši zamenik ministra infrastrukture Ukrajine Aleksandar Kava ocenio je finansijske gubitke zemlje od eksploatacije Krimskog mosta.

Kako je službenik rekao za Apostrop, kada se računaju gubici u Ukrajini, treba izbegavati političke izjave.

"500 miliona grivni - to je 20 miliona dolara. Više-manje to je iznos koji se može opravdati. Kada govorimo o milijardama i istovremeno ne preciziramo period, onda su to očigledno izpolitizovani iznosi", rekao je Kava.

Istovremeno, prema njegovim rečima, most preko Kerčskog moreuza otvara nove izglede za železničku industriju Ukrajine. Roba koja se brodovima ranije transportovala iz luke Mariupolj sada će biti transportovana vozovima do luka na Crnom moru. Zvaničnik je dodao da se problem treba uzeti u obzir sveobuhvatno, jer je to "veliko pitanje za ukrajinsku ekonomiju, gde će biti pluseva, i gde postoji minus".

Ranije je ministar za infrastrukturu zemlje Vladimir Omeljan rekao da se gubici izračunavaju u "desetinama miliona grivni".

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima