Oružana sila Srbije rezervisana za bezbednost gej-parade, ne i zemlje

Rezolucija je usvojena u junu 1999, i od tada ni jedna beogradska vlast nije formalno zatražila sprovođenje ovih njenih odredbi. Do nelegalnog i jednostranog proglašenja nezavisnosti „Kosova“ u februaru 2008, ovo nečinjenje se još donekle moglo i opravdati nastojanjem da se na bilo koji način ne da povod kosovskim Arbanasima i njihovim zapadnim pokroviteljima da, pod izgovorom navodne beogradski-sponzorisane „destabilizacije“, miniraju statusne pregovore o srpskoj pokrajini i proglase Beograd „jedinim krivcem“ što su ovi, zasigurno „sa žaljenjem“, posegli za navodno „jedinom mogućom preostalom opcijom“ – jednostranim otcepljenjem Kosova i Metohije.

Može se lako zamisliti i situacija u kojoj bi dirigovani zapadni mas-mediji lansirali globalnu kampanju novih optužbi na račun Beograda, koja bi bila i dovoljno cinična da ubaci podtekst propagandnoj floskuli o „najnovijoj srpskoj agresiji“, koji bi mogao glasiti nešto poput: „eto, evro-atlantski saveznici su sve učinili da se mirnim putem dođe do pravednog rešenja kroz pregovore, ali je bauk Velike Srbije ponovo vaskrsao i ugušio poslednju nadu za postizanje mira u skladu sa Rezolucijom 1244“.

Sada, međutim, pošto su zapadne sile morale da pod punom svetlošću dana u punoj meri stanu iza sopstvenog bezakonja, za takve i slične mentalne barijere i suptilne obzire više nema potrebe, i Srbija sada mirno može da zatraži to svoje pravo, u skladu sa pomenutom rezolucijom, koja je, bez obzira na svu režiranu medijsko-političku dramaturgiju i neobavezujuće rezolucije u Generalnoj skupštini UN, još uvek jedini važeći međunarodno-pravni dokument kada je reč o južnoj srpskoj pokrajini. No, duboko u trećoj godini nelegalne i nelegitimne „kosovske nezavisnosti“, sadašnjoj vladajućoj koaliciji u Srbiji ne pada napamet da tako nešto traži. Odustavši od svoje već slabašne rezolucije koju je trebalo predstaviti pred Generalnom skupštinom UN 9.9.2010. o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog otcepljenja „Kosova“ i pristajući na novu, skrojenu od strane EU „prijatelja“, u kojoj je relativizovano čak i pozivanje na Povelju UN, (2) koja sadrži veoma nezgodno podsećanje na „suverenu jednakost“ svih država-članica, (3) vlast u Srbiji neumorno nastavlja da ponavlja da će se za 15% teritorije Srbije boriti „isključivo političkim, pravnim i diplomatskim sredstvima“.

No, to nipošto ne znači da beogradski režim ima averziju prema upotrebi oružane sile na svojoj teritoriji, kada i gde mu to odgovara.

Prema medijskim najavama, u svojoj najnovijoj inkarnaciji posle prethodnih neuspeha, gej-paradiranje u Beogradu, zakazano za 10. oktobar 2010, treba da uživa zaštitu brojnih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. (4) Pažljivijim posmatračima je postalo jasno da se time, zapravo, sadašnja vlast u Beogradu jasno vrednosno odredila, pretpostavljajući „vrednosti“ promocije i odbrane homoseksualizma, koje se tumače kao „evropske“, (5) vrednostima odbrane zemlje (6), i to dela zemlje koji se smatra kolevkom današnjeg srpskog identiteta. Jer, u uslovima kada su fizički napadi i pritisci na preostale Srbe na Kosovu i Metohiji već rutinska, svakodnevna pojava, kada se povećavaju pritisci na srpsko stanovništvo u Raškoj oblasti (tj. „Sandžaku“ za one koji favorizuju staru osmanlijsku terminologiju) od strane radikalnih islamističkih elemenata, (7)beogradske vlasti ni ne pomišljaju da angažuju oružanu silu za zaštitu srpskog naroda na tim područjima.

S druge strane, režim je spreman da pokrene moćnu oružanu silu radi zaštite radikalnih gej-aktivista kojima se prohtelo da „paradiraju“ usred Beograda i time na silu nametnu svoje svetonazore (opet) većinskom stanovništvu zemlje.Hipokrizija režima se slikovito ogleda u rečima predstavnika državnog vrha. Na promociji oficira Vojske Srbije 11. septembra, predsednik Srbije Tadić je, aludirajući na moguće reakcije povodom održavanja gej-parade, izjavio: „Nećemo tolerisati nasilje niti pretnje kojima se ugrožava bilo koja institucija ili državni organ,“ (8) što je ažurnost koja se od Tadića još nije čula kada je reč o radu nelegalnih i neustavnih „kosovskih“ organa i njihovog nasilja protiv nearbanaške populacije u južnoj srpskoj pokrajini.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, sa svoje strane, najavio da će dvostruke standarde vlasti prema većinskom, srpskom stanovništvu u zemlji, i lično demonstrirati: „Ako toga dana ne budem imao drugih obaveza, pojaviću se na skupu. I to pre svega, da svojim prisustvom dodatno pokažem da policija zaista brine o bezbednosti svih građana.“ (9) A da su predviđene mere bezbednosti nešto o čemu ugroženi narod na Kosovu i u Raškoj može samo da sanja potvrdio je neimenovani policijski zvaničnik, po kojem će čak pet policajaca čuvati svakog od najavljenih učesnika povorke: „Takve mere zaštite se ne pamte u Srbiji.“ (10) Drugim rečima, 10. oktobra, beogradski režim se zapravo sprema da pošalje svetu ne samo poruke „tolerancije“, već i sledeću poruku većinskom narodu u zemlji: „U odnosu na homoseksualne aktiviste, srpski žitelji istorijskih srpskih zemalja su građani trećeg reda.“ To je poruka koja će beogradskim vlastima svakako doneti još koji poen rejtinga u Briselu i Vašingtonu, ali koja već izaziva rastuće nezadovoljstvo među pripadnicima mnogih nacionalno-orijentisanih organizacija u Srbiji.

Jedan od prvih odgovora na nakane režima mogao se naći na transparentu navijača beogradskog fudbalskog kluba „Crvena zvezda“: „Narod gladan, proteran, izdan, a vi bi sa „ponosom“ da šetate“ (11). A u obraćanju javnosti pod nazivom „Kakva vlada - takva i parada“ (12), više nacionalnih organizacija je pozvalo javnost Srbije da na paradu gleda kao na „moralnu tačku koja nam je neophodna za stvaranje širokog pokreta otpora protiv sistema koji nas je razorio po svim nivoima. Zato je 10. oktobar dan za početak antirežimskih integracija u Srbiji, i to svih onih pojedinaca, grupa i organizacija koje su protiv sistema koji nas ponižava kao porodične ljude, slobodne građane i rodoljube. (13)

Dakle, jasno je da je u sadašnjem opštem kontekstu dešavanja u Srbiji, najavljena „parada ponosa“ neka vrsta crvene marame za mnoge koji su nezadovoljni opštim stanjem u državi i društvu, i da će reakcija na nju biti, kako reakcija protiv agresivnih paradera homoseksualističkih vrednosti (14), tako i reakcija protiv onih koji im zapravo obezbeđuju okvir za delovanje, pritom ih favorizujući u odnosu na, bar dosad, tihu većinu, koju na parlamentarnim izborima 2008. osim toga da li podržava organizovanje gej-parade, niko nije pitao ni da li podržava donošenje Statuta Vojvodine, koji od severne srpske pokrajine pravi državu-u-državi – a dobila ga je, ni da li treba donositi skupštinsku deklaraciju o Srebrenici koja daje za pravo zapadnim ratno-propagandnim falsifikatima o tom događaju – a dobila ju je, ni da li podržava prodaju najboljeg, najprofitabilnijeg i najelitnijeg srpskog državnog preduzeća, Telekoma Srbije i izručenje telekomunikacione infrastrukture zemlje u strane ruke – što, tenderom najavljenim za kraj septembra, tek treba da dobije, itd. I to je sasvim logično.

Reklo bi se da mnogima bode oči autističnost pripadnika gej-pokreta i beogradskih vlasti koji smatraju da, u opštim ekonomskim nedaćama i socijalnom beznađu, u uslovima nastavka permanentnog, zapadno-sponzorisanog rasparčavanja zemlje, treba „ponosno paradirati“ seksualnu orijentaciju koja je strana ubedljivoj većini populacije, uz trošenje ogromnog novca za obezbeđenje i napadnu demonstraciju sile koje se režim, inače, uporno odriče kada je reč o odbrani teritorijalne celovitosti zemlje. Čini se da je i ovde na snazi stara grčka izreka: „Koga bogovi žele da unište, prvo mu oduzmu pamet.“

(1)Rezolucija 1244 SB UN, aneks 2, tačka 6: Nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja će biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije: - Vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom; - Obeležavanje/čišćenje minskih polja; - Održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine; - Održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima. (https://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/PROPISI_KONVENCIJE/rezolucija_1244_lat.pdf) Prema S/1999/649 navedenom u rezoluciji, SRJ ima pravo na povratak do hiljadu pripadnika pomenutog osoblja.

(2) Izvorna rezolucija koju je podnela Republika Srbija u drugom pasusu jasno naznačava da će Generalna skupština UN doneti zaključak o savetodavnom mišljenju MSP „vođena načelima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih Nacija“ (https://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/LTD/N10/465/99/PDF/N1046599.pdf?OpenElement), dok je u „prijateljski“ izmenjenoj rezoluciji usvojenoj 9.9.2010. GS UN samo „svesna ciljeva i načela Ujedinjenih Nacija“ i „ima(jući) u vidu svoje funkcije i ovlašćenja prema Povelji Ujedinjenih Nacija“ (https://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/LTD/N10/509/08/PDF/N1050908.pdf?OpenElement).

(3) Povelja Ujedinjenih Nacija, Član 2, tačka 1 i 4, itd. (https://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/PROPISI_KONVENCIJE/povelja_un_lat.pdf)

(4)„Paradu ponosa obezbeđivaće 5.000 policajaca“, Beogradski dnevni list Press, 9.9.2010.

(5)Vidi, npr. „Lazar Pavlović: Parada ponosa u Beogradu je izuzetno važna za evropske integracije“, beogradski dnevni list Danas, 11.9.2010.

(6) „I Kosovo i gej-parada“, Branko Radun, https://www.vidovdan.org/2010-03-21-19-46-21/2389-2010-09-18-20-47-28

(7)„Biti Srbin u Novom Pazaru,“ Nataša Jovanović, Pečat magazin, https://www.pecat.co.rs/2010/09/biti-srbin-u-novom-pazaru/

(8)„Tadić – nećemo tolerisati nasilje“, novinska agencija Beta, 11.9.2010.

(9)„Paradu ponosa obezbeđivaće 5.000 policajaca“, Press.

(10) Isto.

(11) https://www.oaza.rs/sport/delije/index.php?lang_id=1&page_id=215&idv=2479

(12) https://www.dverisrpske.com/tekst/1872237

(13)19.9.2010.

(14) Organizacija „Dveri srpske“ je upozorila da je na jednom od glavnih sajtova koji promovišu „paradu ponosa“ pojavila „nemoralna i skandalozna slika žene u molitvenoj pozi sa minđušama od ikonica koja u ruci drži imitaciju muškog polnog organa“ (https://www.dverisrpske.com/tekst/1872280).