Francuska je zamrla u očekivanju terorističkih aktova

U Francuskoj se očekuju teroristički aktovi velikih razmera. Ministar unutrašnjih poslova Francuske Bris Ortefe izjavio je da je neophodno povećati nivo terorističke pretnje, a generalni direktor policije Frederik Pešnar je naveo „najverovatnije" objekte terorističkih aktova - to su eksplozije u saobraćuju i atentati na visoke funkcionere. „Posedujemo pouzdane podatke, koji ukazuju na to da u Francuskoj postoji ozbiljna opasnost od sprovođenja velikog terorističkog akta," saopštio je. Kao povod za zabrinuta očekivanja poslušila je otmica petorice Francuza u rudniku urana u Nigeriji, kao i providne pretnje koje je objavila organizacija „Al-Kaida" u zemljama islamskog Maghriba". U njenoj izjavi je vlast Mauritanije koja održava konstruktivne odnose s Parizom, nazvana „agentom Francuske Sarkozija", koji radi „po ovlašćenju" francuskog predsednika. Posle takvih pretnji obično slede teroristički aktovi. Temu će nastaviti naš komentator Petar Iskenderov.
 

„Al-Kaida" je u zemljama islamskog Maghriba" zaista moćna organizacija. Ona poseduje široku mrežu kampova, saobraćajnica i ostale infrastrukture u zemljama Severne Avrike od Maroka do Egipta. Ima svoje tačke oslonca i u Evropi - ne samo u Francuskoj, već i u susednoj Belgiji, Španiji i Italiji. Po ocenama francuskih stručnjaka, samo jedno hapšenje talaca je „Al-Kaidi" u zemljama islamskog Maghriba" od početka donelo prihod od najmanje 20 miliona evra.
 

Do nedavno, ova organizacija je svoje operacije uglavnom sprovodila u zemljama Severne Afrike. Kao primer može da posluži serija koordinisanih eksplozija u Alžiru i Maroku u aprilu 2007. godine, kao i krvavi teroristički aktovi u Kazablanci u maju 2003. godine, kad je poginulo preko 40 ljudi. Međutim, u julu je jedna od jedinica „Al-Kaide" u zemljama islamskog Maghriba", koja deluje na teritoriji Mauritanije i Malija, uhapsila grupu francuskih talaca i demonstrativno pogubila jednog od njih. Uzvratna operacija mauritanske vojske prerasla je u borbene sukobe velikih razmera sa žrtvama s obe strane i dala je teroristima povod da se obruše s pretnjama na Francusku. Nigerijske vlasti su uverene da je i hapšnjenje francuskih atomaca u ovoj zemlji - delo ruku lokalne „Al-Kaide". „Možemo reći da je grupa koja stoji iza neprihvatljive otmice povezana s grupacijom Abu-Zejda, koja je sa svoje strane, povezana s mrežom „Al-Kaida", - izjavio je zvanični predstavnik vlade Mahamadu Dan Dah.

Osim podrške Mauritaniji, teroristi Francuze optužuju za antiislamsku politiku u celini - između ostalog, za učestvovanje zemlje u operacijama NATO-a u Avganistanu i zabranu koju je parlament zemlje doneo za nošenje muslimanske odeće na javnim mestima. Međutim, pretnju međunarodnog, a pre svega islamskog terorizma u Evropi treba šire posmatrati i ona je direktno povezana s „dvostrukim standardima" koje Zapad ispoveda. U Velikoj Britaniji utočšte nije našao samo politički idejni inspirator čečenskih terorista Ahmed Zakajev, već su i uz prećutnu saglasnost vlasti bili stvoreni polulegalni centri za vrbovanje čečenskih separatista. A i sam Zakajev je neometano odlazio u posetu istoj ovoj Francuskoj - uključujući mere PSSE u Strazburu - gde nipošto nije dočekan kao ideolog terorizma.  Međunarodni terorizam se hrani i prihodima od kolosalnog rasta transnacionalne trgovine drogom i ne odvija se samo u Severnoj Africi, već i na Balkanu, dolazi iz Avganistana i drugih regiona u kojima Zapad navodno sprovodi vojne operacije pod parolom obezbeđivanja mira i stabilnosti. U Bosni i Hercegovini je u gradu Travniku naočigled natovskih „mirotvoraca" stvoren jedan od najvećih centara u Evropi za pripremu islamskih terorista koji su se zatim prebacivali, između ostalog i u Rusiju (tome je pomoglo i to što su bosanski muslimani po poreklu - Sloveni). To znači da same zapadne zemlje i njihove institucije na čelu s NATO snose značajan deo odgovornosti za porast terirostičke pretnje u Francuskoj i drugim evropskim državama, - istakla je u razgovoru s „Glasom Rusije" strupnjak Centra za proučavanje savremene balkanske krize Istituta za proučavanje slovenskih pitanja RAN Ana Filimonova:

Pretnja islamskog terorizma je danas više nego realna. Ona potiče iz regiona svih onih ratnih operacija u kojima je NATO učestvovao, i gde se kao posledica može zapaziti ogroman porast proizvodnje i isporuke droge. To je pre svega Kosovo, a zatim sledi Avganistan. Droga odatle u velikim količinama pristiže u Rusiju, u Evropu. Slična situacija ne predstavlja pretnju samo za Francuskoj, već i Belgiju, Nemačku, Švajcarsku, kao i za našu zemlju," sigurna je stručnjak.

Problem odnosa između Pariza i terorista ima još jedan aspekt pikantan na francuski način. Na rečima se Pariz zalaže za odlučnu borbu s međunarodnim teroristima. Bivši predsednik Žak Širak je jednom čak obećao da će njihovim bazama naneti udarce uz primenu nuklearnog oružja. Međutim, u stvari, francuski trag se češće zapaža ne u borbi protiv terora, već u povlađivanju. Francuski stručnjaci su mnogo toga učinili za pripremu albanskih terorista na Kosovu, vlasti zemlje su zatvarale oči na aktivno delovanje čečenskih separatista u zemlji. U martu mesecu 2009. godine komora za isleđivanje apelacionog suda u Parizu odbila je zahtev Rusije za ekstradiciju 27-godišnjeg Ahmeda Lepijeva, optuženog za terorističke napade na Dagestan 1998. godine. Sudije su tada stale na stranu francuskog advokata Lepijeva, Ane Le Talek, koja se proslavila pozivom da „se nijedan Čečenac ne isporuči Moskvi, bez ozbira na to kakva je optužba". Tako da Evropa koja danas očekuje terorističke aktove jednostavno žanje plodove sopstvenih „dvostrukih standarda" i podele terorista na „loše" i „dobre".