RT: SAD, Britanija i Francuska žele da UN podrže njihove ilegalne napade na Siriju

Izvor: Vostok / RT

Pošto su sebe postavili iznad međunarodnog prava bombardovanjem Sirije bez odobrenja UN-a, SAD, Velika Britanija i Francuska sada pozivaju druge zemlje da se ujedine iza njihovog "svrsishodnog postignuća" i podrže wihove akcije.

Američki, britanski i francuski brodovi i avioni u subotu ujutro su ispalili preko 100 raketa na Siriju, tvrdeći da je to bio odgovor na navodnu upotrebu hemijskog oružja u predgrađu Damaska u - Dumi. Tri zemlje nisu čekale odobrenje UN-a, ili čak ni dokaze sa mesta događaja - međunarodni tim stručnjaka iz Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) upravo je stigao u Siriju da istraži slučaj kada su projektili počeli da lete.

Kako je američki predsednik Donald Tramp trijumfalno izjavio da je "misija uspešna", njegov francuski kolega Emanuel Makron je pozvao Savet bezbjednosti UN da uđe i pokupi komadiće.

"Sada je na Savetu bezbednosti UN da se ujedini i inicira politička, hemijska i humanitarna pitanja u Siriji", rekao je francuski predsednik nakon Makronovog razgovora sa Trampom i britanskim premijerom Terezom Mej.

Tokom vanredne sednice Saveta bezbednosti u subotu, Rusija je predložila rezoluciju koja traži od SAD i njenih saveznika da "odmah i bez odlaganja prekinu agresiju na Sirijsku Arapsku Republiku i uzdrže se od daljeg agresivnog delovanja u suprotnosti sa međunarodnim pravom i Poveljom UN".

Rusija, Kina i Bolivija su glasali za rezoluciju. Četiri druga člana su se uzdržali, a predstavnici Etiopije su rekli da nema smisla glasati za rezoluciju na koji bi u svakom slučaju bio stavljen veto. SAD, Velika Britanija i Francuska - svi stalni članovi s pravom veta su glasali protiv, odbacivši predlog. Očigledno je, kada je Makron govorio o jedinstvu u UN-u, mislio je na jedinstvo iza akcija Londona, Pariza i Vašingtona.

Vili Vimmer, bivši član nemačke vladajuće stranke CDU, i zamenik šefa OEBS-a uporedio je ponašanje Velike Britanije, SAD i Francuske sa "istim stavom koji je Adolf Hitler koristio 1939. godine za ulazak u Drugi svetski rat".

Kanadski premijer Džastin Trudo i nemački kancelar Angela Merkel brzo su podržali pokušaj svojih saveznika da uzmu zakon u svoje ruke.

Predsjednik Evropskog saveta Donald Tusk takođe je pozdravio agresiju, rekavši da će EU "stati uz naše saveznike na strani pravde".

NATO je takođe potvrdio bombardovanje u saopšenju u subotu, u kojem je izjavio da savez "razmatra svaku upotrebu hemijskog oružja od strane državnih ili nedržavnih aktera kao pretnju međunarodnom miru i bezbednosti".

NATO Allies expressed full support for last night’s actions in #Syria. Read the full statement: https://t.co/1sYKK1QJlYpic.twitter.com/kyocn2sxIO

— NATO (@NATO) April 14, 2018

Razilaženje u Evropi

Jedno od najznačajnijih razilaženja od pozicije EU i NATO došlo je iz Italije. Rim nije dozvolio korišćenje NATO baza na svom tlu za vazdušne napade, ali se složio da obezbedi "logističku podršku" Velikoj Britaniji, SAD-u i Francuskoj.

"Sada nije vreme za eskalaciju, vreme je da diplomatija da Siriji demokratiju i pluralizam nakon sedam godina strašnog sukoba", rekao je odlazeći premijer Paolo Đentolini.

Međutim, njegova potencijalna zamena, Mateo Salvini, lider partije Severne lige, nije štedeo reči kada je osudio napad.

"Još uvek tražimo Sadamovo `hemijsko oružje`, još uvek plaćamo ludi rat u Libiji, a neko sa brzim prstom insistira na `pametnim projektilima`, koji samo pomažu skoro poraženim islamskim teroristima. Totalno ludilo, zaustavite ga", objavio je Salvini na Fejsbuku.

Lider nemačke levice (Di Linke) Sara Vagenkneht opisala je raketni napad kao "još jedno vojno kršenje međunarodnog prava".

"Od nezakonitog rata protiv Jugoslavije 1999. godine, oni [SAD, Velika Britanija i Francuska] žele da imaju svoju međunarodnu strukturu", izjavio je za RT Vili Vimer, bivši potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a.

"Više nisu zainteresovani da imaju međunarodnu organizaciju koja može da funkcioniše. Stoga, oni učine sve kako bi stvorili svoj svet, gde mogu da rade ono što žele. ", dodaje Vimer.

Makronova odluka da slepo prati SAD bila je "velika greška", izjavio je Alen Korvez, bivši savetnik francuskog ministra odbrane i unutrašnjih poslova.

"Kao francuski patriot, jako sam razočaran gubitkom kredibiliteta koji smo imali u svetu.", rekao je Korvez.

SAD, Velika Britanija i Francuska su odlučile da "razbiju međunarodno pravo bez odobrenja UN-a i njihovih sopstvenih parlamenata", rekao je Korvez. Pokrenuli su "mali napad bez velikih posledica, jer su shvatili da Rusija ne bi dozvolila da slome Siriju".

Zabrinutost među neutralnima

Švedska, koja je članica EU, ali ne i NATO, pozvala je da se sirijsko pitanje reši u okviru Međunarodne povelje i međunarodnog prava, pažljivo ne iznoseći činjenice da su obe države SAD, Velika Britanija i Francuska, prekršile međunarodno pravo.

Bilo je besmisleno raspravljati o tome da li su američko-britansko-francuski napadi bili legalni, izjavio je švedski ministar spoljnih poslova Margot Valstrom.

"Došlo je do toga. Sada moramo da razgovaramo o tome šta ćemo sledećnj",, rekao je Valstrom.

Lideri iz Latinske Amerike pozvali su na rešenja u okviru međunarodnog prava. Peru, koji trenutno predsedava Savetom bezbednosti i domaćin je Samita Amerike u Limi, pozvao je na umerenost svih strana i podržao "političko rešenje" za Siriju, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Perua.

"Vreme je da se pronaću trajna rešenja koja se zasnivaju na međunarodnom pravu za rat koji odavno traje i koji je odneo previše života", rekao je brazilski predsednik Mišel Temer liderima zemalja na samitu.

Predsednik Argentine Maurisio Makri je pozvao sve da rade "u okviru postojećih međunarodnih obaveza".

Na bombardovanje Sirije upozori je srbski predsednik Aleksandar Vučića podsetivši napad NATO-a na Srbiju 1999. godine.

"Biti na strani sile ne znači biti na strani moralnosti i pravde", rekao je Vučić, ističući trenutnu vojnu neutralnost Srbije.

Čitajte više na Situacija u Siriji - iz minuta u minut